ŠTA VI MISLITE: Da li cigarete treba zauvek zabraniti?

Kako su ljudi počeli da shvataju sve zdravstvene posledice, broj pušača krajem 20. veka je počeo da opada. Međutim, šta je s decom koja su rođena nakon 2000. godine, koja sada stižu u godine da po prvi put eksperimentišu s duvanom. Šta bi se desilo kada bi im bilo zabranjeno da kupuju cigarete – zauvek?

Preporučujemo

Mane ove „generacijske prohibicije“ nije tako teško uočiti. Primera radi, deca starosti ispod 16 godina nisu mogla da kupuju cigarete u Engleskoj i Velsu sve do 2007. godine, kada je starosna granica podignuta na 18 godina, kao što je slučaj u najvećem delu SAD.

Uprkos sveprisutnim zabranama prodaje cigareta deci, ona i dalje imaju priliku da dođu do njih, a neka se i "navuku".

- Pušenje cigareta je izbor koji čine deca i koji se pretvara u zavisnost u poznijim godinama. Osamdeset odsto ljudi koji puše svoj prvu cigaretu zapalili su kao tinejdžeri. Ideja ovog predloga jeste da se deca koja ne puše spreče da počnu da puše - izjavio je specijalista za javno zdravlje Tim Kroker.

Prohibicija u SAD, prema alkoholu 20-ih godina prošlog veka i prema drogama danas takođe ima svojih problema. Ona stvara crno tržište koje sa sobom nosi posebne društvene cene.

Zabrana za osobe koje su rođene posle određenog datuma isto tako poseduje svoja ograničenja i mane: Zamislite dva brata, jedan je rođen 1999. godine i može da kupi koliko god paklica cigareta želi, dok je drugi rođen svega godinu dana kasnije i ne može da kupi cigarete. Ovo je očigledan problem sa kojim bi mnogi mogli da budu suočeni, problem koji bi smao odlagao efikasnost ove zabrane.

U SAD je broj tinejdžera koji puše znatno opao od 90-ih godina prošlog veka bez promena godina koje su dozvoljene za kupovinu cigareta. To ukazuje i na delovanje drugih sila, uključujući i porast cene cigareta, smanjenog reklamiranja i restrikcije mesta na kojima je moguće pušiti.

Singapur i Tasmanija su takođe razmišljali o sličnim zabranama prodaje cigareta osobama koje su rođene nakon 2000. godine, tvrdi Tom Glin, direktor Nauke o rauku pri Američkom udruženju za borbu protiv raka.

- To pokazuje da je potrebno da sprovedemo smele mere kako bismo smanjili broj pušača – rekao je Glin.

Finska i Novi Zeland planiraju da do 2025. godine smanje broj pušača na ispod 5 odsto sa idejom da će se nakon toga pušenje iskoreniti samo od sebe. Međutim, skoro svaka zemlja na svetu ispred sebe i dalje ima dug put i borbu sa cigaretama i nije sigurno da je generalna zabrana prava taktika, smatra on.

(Telegraf.rs / Businessweek)