BOLESTI VREBAJU U VAŠEM DOMU: Zato, sprečite opasnosti i zaštitite voljene!

Neke stvari čoveku nikada ne bi pale na pamet, baš kao ni pomisao da u svojoj sopstvenoj kući može ozbiljno da se razboli. Pitate li se kako, evo odgovora. Naime, koliko god se vi trudili da održavate higijenu svoga doma, nikada ne možete da budete toliko precizni i temeljni, jer prašina i prljavština kao da se gomilaju brzinom svetlosti.

Preporučujemo

A kako biste sačuvali zdravlje svih ukućana, evo na koje stvari treba da obratite pažnju.

Bakterije u mašini za pranje suđa

Mašine za pranje sudova mogu da sadrže gljivice i plesni. Da biste to izbegli, jednom mesečno detaljno očistite mašinu za pranje sudova. Uklonite korpe iz nje, operite ih i ručno operite unutrašnjost mašine koristeći toplu vodu i sirće. Vodu i belo sirće možete pomešati u bocu sa prskalicom da bi olakšali sebi posao. Kiselina iz sirćeta omogućiće vam da se rešite prljavština, a osim toga, sprečiće nastajanje buđi i nekih bakterija. Za čišćenje nedostupnijih mesta može da vam posluži stara četkica za zube.

Mašinu za pranje sudova možete očistiti i tako što ćete u rezervoar staviti pola šoljice sirćeta i pokreneti praznu mašinu ili posuti sodu bikarbonu po donjem delu mašine pre nego je upalite.

Ešerihija koli u donjem vešu

Prljav veš može da sadrži bakterije poput Ešerihije koli. Ova bakterija je pronađena u oko 30 odsto mašina za pranje veša u SAD-u i može da preživi pranje na nižim temperaturama. Da biste se rešili bakterije, potrebna je vruća voda. Dok perete belo rublje na visokoj temperaturi možete da koristite i izbeljivač, on uništava 99,9 odsto patogenih bakterija za razliku od klasičnog deterdženta koji uništava 92 odsto bakterija.

Za ostali veš koristite izbeljivače koji ne štete obojenom vešu. Slabijeg su delovanja od klasičnih izbeljivača, ali zato imaju druge antimikrobne prednosti. Ako imate mašinu, veš sušite na visokim temperaturama 45 minuta. Donji veš sadrži oko 1.000,000 fekalnih bakterija. Jednom nedeljno pokrenite praznu mašinu za veš, u koju ste prethodno stavili izbeljivač, na 90 stepeni.

Dušeci i jastuci u spavaćoj sobi

Dušeci i jastuci često sadrže grinje koje se hrane mrtvim ćelijama ljudske kože. Iako grinje same po sebi nisu problem, opasan je njihov izmet koji može da izazove alergije, kao i prašina. Ako se budite sa zapušenim nosom, ako vas svrbe oči ili svako jutro imate potrebu da kijate, vreme je da vrućom vodom operete vaš jastuk ili ga zamenite novim.

Redovno menjajte posteljinu. Poželjno je koristiti i zaštitnu navlaku za dušek, ali izaberite onu "providnu", od prirodnog materijala i redovno je perite. Spavaću sobu održavajte čistom i redovno usisavajte pod i tepihe.

Klizave površine u kupatilu

Zbog materijala od kojeg su napravljene kade i tuš-kabine, njihove površine mogu da budu klizave i kad su suve. Svake godine više od 200.000 starijih od 15 godina završi na hitnoj zbog povreda prilikom pada u kupatilu, a 14 odsto ih bude hospitalizovano.

Da biste to sprečili, u kade, tuš-kabine i na pod kupatila stavite podloge protiv klizanja.

Kozmetika i lekovi kojima je istekao rok trajanja

Zbog vrućine i vlage, lekovi koje držite u kupatilu mogu da postanu manje efikasni. Pratite vreme trajanja kozmetičkih preparata i lekova i rešite ih se ako im je prošao rok trajanja. Lekove držite na hladnom i suvom mestu, ne u kupatilu.

(Telegraf.rs/MojPortal)