Muškarci zbog pesničenja imaju jaču lobanju od žena

Nova naučna teorija koju prenosi BBC tvrdi da se evolucija kosti glave i lica naših muških predaka zbila kao odbrambeni mehanizam od “pesničenja”. Kosti koje najčešće stradaju u tuči pesnicama značajno su ojačale još u ranoj fazi hominida, tvrde naučnici. Reč je o kostima koje se najznačajnije razlikuju u muškom i ženskom skeletu.

Preporučujemo

Autori naučnog rada, objavljenog u žurnalu “Biological Reviews”, uvereni su da su ta ojačanja muških lobanja posledica borbe oko žena i resursa, sugerišući zapravo da je nasilje uzrok ključnih promena u evoluciji.

Kerijer i lekar Majkl Morgan, koautor rada, nude novo objašnjenje koje se zasniva na prilagođavanju kostiju lobanje zbog nasilnog suparništva. Da bi potkrepili svoje tvrdnje, Kerijer i Morgan su predočili podatke koji se tiču savremenih borbi. Nekoliko istraživanja zasnovanih na podacima hitnih medicinskih službi pokazuju da su lica naročito ranjiva i da je vilica pri vrhu liste najčešće lomljenih kostiju.

- U današnje vreme, lom vilice nije kraj sveta, jer imamo hirurge i modernu medicinu. Ali, pre četiri miliona godina, ako bi slomio vilicu, to bi verovatno bila fatalna povreda. Ne bi mogao da žvaćeš hranu, pa bi jednostavno umro od gladi - objašnjava profesor Kerijer.

Takođe, činjenica da se upravo kosti lobanje najviše razlikuju u skeletu maškaraca i žena, ide u prilog ovoj teoriji - jer su u ljudskoj istoriji uglavnom muškarci “oni koji se bore”. BBC dodaje da se ideja o nasilju kao uzroku ovih promena nadovezala na ranije otkriće dvojice naučnika da su rani hominidi bili prvi primati čiji je oblik ruke omogućavao stiskanje pesnice i, samim tim, i “pesničenje”.

Taj raniji rad Kerijera i Morgana izazvao je kritike dela naučne javnosti, pa Kerijer očekuje da će i novu teoriju dočekati kao kontroverznu - jer, kaže, debata oko uloge nasilja u ljudskoj evoluciji nije nova. Po Kerijeru, nova teorija je doprinos toj debati čije je osnovno pitanje “da li je naša prošlost bila nasilna ili miroljubiva”.

- Istorijski zapisi odnose se na kratko vreme, arheološki pokrivaju desetine hiljada godina više... ali anatomija arhivira tragove o tome koja je vrsta selekcije dominirala, koja su ponašanja bila značajna, i tako nam pruža informacije o veoma dalekoj prošlosti - zaključuje Kerijer za BBC.

Fosilni zapisi pokazuju da je australopitekus, direktni predak čoveka, imao upadljivo robusnu strukturu lica, a godinama je to objašnjavano adaptacijom na ishranu koja se sastojala od oraha, semenki i trave. Ipak, novija saznanja na osnovu ispitivanja istrošenosti njihovih zuba i prisustva ugljenih izotopa, izazvala su sumnje u hipotezu zasnovanu na vrsti ishrane.

- Australopitekus, za koga se verovalo da je '”Krcko Oraščić”', zapravo je verovatno jeo voće - kaže jedan od autora teorije, biolog za Univerziteta u Juti Dejvid Kerijer.

(Telegraf.rs / Tanjug)