Ova erupcija je "uništila" svet: Jedna od najgorih u istoriji, promenila je klimu, izazvala glad i bolesti

Vulkanska planina Tambora na ostrvu Sumbava u Indoneziji predstavlja sinonim za jednu od “najmoćnijih erupcija zabeleženih u istoriji čovečanstva”.

Njena kataklizmična eksplozija u aprilu 1815. godine ne samo da je devastirala neposredno okruženje, već je pokrenula niz globalnih klimatskih promena koje su dovele do fenomena poznatog kao “godina bez leta”, ostavljajući dubok trag u društvu, poljoprivredi i kulturi širom sveta.

Preporučujemo

Ogroman oblak dima i gasa

Vulkan je pokazivao znake aktivnosti od 1812. godine, ali se vrhunac erupcije dogodio 10. aprila 1815, prenosi Večernji.hr.

Posle nekoliko dana manjih eksplozija i tutnjave koja se čula stotinama, pa i hiljadama kilometara dalje (sve do Sumatre, 2.600 kilometara), usledilo je zastrašujuće “finale”.

Sa planine su “izletela” tri vatrena stuba, spajajući se u ogroman oblak dima i gasa, koji je dostigao visinu preko 43 kilometra, prodirući duboko u stratosferu.

Planina se pretvorila u tekuću ognjenu masu. Usijana lava, mešavina pepela, gasa i stena, jurili su niz padine brzinama većim od 100 km/h, uništavajući sve pred sobom.

Foto: Tanjug/AP

Zatrovana voda, uništeni usevi

Silina eksplozije bila je tolika da je smanjila visinu planine za više od 1.200 metara, ostavljajući za sobom ogromnu kalderu, krater širok 6-7 kilometara i dubok preko kilometar. Bila je deset puta snažnija od poznatije erupcije na ostrvu Krakatau 1883. godine.

Neposredne posledice su bile katastrofalne. Procenjuje se da je oko 10.000 do 11.000 stanovnika ostrva Sumbava umrlo u trenutku - pod lavom ili udarom cunamija visokog četiri metra, koji je devastirao obale okolnih ostrva.

Ipak, najsmrtonosnije posledice su došle kasnije. Gusti vulkanski pepeo je padao nedeljama, kontaminirajući izvore vode za piće i uništavajući useve na širokom području. Glad i bolesti ubile su desetine hiljada ljudi na Sumbavi i susednim ostrvima, kao što su Lombok i Bali.

Ukupan broj žrtava, uključujući one koji su umrli od gladi i bolesti, procenjuje se na između 71.000 i više od 100.000, što erupciju Tambora čini jednom od “najsmrtonosnijih u istoriji”.

Značajno globalno zahlađenje

Dalekosežne posledice osetile su se globalno. Ogromne količine sumpor-dioksida puštene u stratosferu reagovale su s vodenom parom, stvarajući “prekrivač” sulfatnih aerosola koji se širio planetom.

Time je izazvano značajno globalno hlađenje, pa je 1816. ušla u istoriju kao “godina bez leta“. Prosečne temperature pale su za 0,4–0,7 °C, ali su regionalni efekti bili mnogo dramatičniji, posebno na severnoj hemisferi.

Velika hladnoća je uništila useve u Evropi i Severnoj Americi, američkom severoistoku i istočnoj Kanadi. Istoričar Džon D. Post to naziva “poslednjom velikom prehrambenom krizom zapadnog sveta”.

Procenjuje se da je glad izazvana tom pojavom dovela do smrti 200.000 ljudi na Starom kontinentu.

(Telegraf.rs)