CIA htela Titovog čoveka da pretvori u agenta: Sve objavljeno u spisima o Kenediju

Objavljeni deklasifikovani dokumenti iz arhive o atentatu na predsednika Džona F. Kenedija otkrivaju da je CIA pokušala da regrutuje jugoslovenskog trgovačkog putnika Franca Pečara i vratiti ga u Jugoslaviju kao svog agenta.

U dokumentima, čiju je objavu zahtevao Donald Tramp, našla se i prepiska CIA-e i FBI-a o Francu Pečaru, Slovencu koji je 1962. godine bio u Njujorku kao prodajni predstavnik firme Intertrade. Američke obavještajne službe saznale su da mu je naređeno da se vrati u Jugoslaviju, iako je on insistirao da ostane u Americi. CIA-in informator Josef Merola obavestio je FBI da je od svojih kontakata u Njujorku saznao da Pečar treba da se vrati u Jugoslaviju, ali da on želi da ostane u SAD-u. Ta informacija objavljena je u dopisu CIA-e 29. marta 1963. godine, koji je potpisao tadašnji šef agencije Džejms Eindželton.

Preporučujemo

U istom dopisu piše: "Ako su gore navedene informacije tačne, ova agencija može razmotriti mogućnost kontaktiranja Pečara kako bi ga uverili da se vrati u Jugoslaviju po našem nalogu."

U dokumentu CIA-e od 9. aprila 1963. navodi se kako agencija "razmatra kontaktiranje Pečara tokom njegovog boravka u Beču u svrhu pokušaja regrutacije za povratak u Jugoslaviju".

Dokumenti otkrivaju i protivrečne informacije o tome je li Pečar bio povezan sa jugoslovenskom obaveštajnom službom. Jedan izvor CIA sugerisao je da je "osoba istog prezimena član Jugoslovenske obaveštajne službe (JIS)", dok je drugi naveo da "subjekt nije član JIS-a".

FBI je u svom memorandumu istakao da su njihovi informatori iz Njujorka u martu 1963. tvrdili kako Pečar "nije uključen u obaveštajne aktivnosti" i preporučili su da ne bude direktno kontaktiran, prenosi Index.

Očajnički pokušaji da Pečar ostane u SAD

Iz dokumenata proizlazi da je Pečar bio odlučan u nameri da ostane u SAD. Prema CIA-inom informatoru Josefu Meroli, koji ga je ugostio u Majamiju početkom aprila 1963, Pečar se susreo sa pomoćnikom američkog državnog tužioca Vilijamom Kenijem i "izrazio veliku želju da pronađe način da ostane u SAD". U dokumentima se navodi da je "pokazao Meroli i Keniju opsežnu dokumentaciju", verovatno kao dokaz u prilog svom zahtevu. Nepoznato je o kakvoj je dokumentaciji reč.

Ostaje nepoznato je li na kraju postao američki obaveštajni agent.

Ko je bio Franc Pečar?

Franc Pečar bio je istaknuti slovenski inženjer i poslovni čovek koji je ostavio značajan trag u slovenskoj i jugoslovenskoj industriji sredinom 20. veka. Svoju karijeru izgradio je na vodećim pozicijama u ključnim industrijskim firmama.

Prvo je radio kao šef slovenskog Litostroja, važnog industrijskog kompleksa u Ljubljani. Osnovao je fabriku zajedno s Francom Leskovšekom-Lukom i postao njen prvi direktor. Ova fabrika počela je s radom 1. maja 1947. godine i predstavljala je jedan od najvećih i najmodernijih posleratnih industrijskih objekata u Jugoslaviji. Litostroj je izgrađen na poljoprivrednim površinama u području današnje Gornje Šiške u Ljubljani.

Pripremni radovi za izgradnju započeli su 28. jula 1946. godine. Zanimljivo je da je struktura za fabriku izgrađena korišćenjem prisilnog rada političkih zatvorenika iz logora osnovanih neposredno nakon Drugog svetskog rata. Fabrika je bila usko povezana s Josipom Brozom Titom, koji ju je i posetio nekoliko puta, te je 1947. godine preimenovana u Titovi zavodi Litostroj Ljubljana.

Nakon Litostroja osmislio je otvaranje fabrike Tomosa, ključnog Titovog projekta tih godina. Kasnije je preuzeo ulogu direktora Tomosa, fabrike motocikala u Kopru koja je osnovana 1954. godine. Investicioni plan za fabriku motocikala pripremio je sam Franc Pečar, a Tomos je nastao kao rezultat potrebe za stvaranjem novih radnih mesta u primorskoj regiji nakon Drugog svetskog rata. Pre rata industrija je bila koncentrisana u Trstu, Monfalkoneu i Gorici, ali nakon rata granični problemi između Italije i Jugoslavije su odsekli stanovništvo susedne kraške regije od industrijskih središta.

Iako nije zvanično otvorio Litostroj, bilo je jasno da su Tito i Pečar postali vrlo bliski jer je Tito otvorio fabriku Tomos 14. juna 1959. godine.

Pod Pečarovim vodstvom Tomos je doživeo značajan rast i uspeh na tržištu:

• 1956. godine kompanija je proizvela 137 motocikala i 124 mopeda modela RL125
• krajem 1950-ih razvijen je popularni model Colibri, koji je 1959. proizveden u više od 17.000 primeraka
• Tomos je počeo da izvozi svoje proizvode u Švedsku, a kasnije i u druge zemlje
• tokom 1960-ih, pod Pečarovim vodstvom, Tomos je zapošljavao oko 2500 radnika i proširio izvoz na Holandiju

Početkom 1960-ih godina Pečar je napustio Tomos kako bi preuzeo novu ulogu kao trgovinski predstavnik Jugoslavije u Sjedinjenim Američkim Državama. Radio je za fabriku Intertrade koja je, između ostalog, bila zvaničnik zastupnik IBM-a za Jugoslaviju.

(Telegraf.rs)