Ovu prvu damu smatraju najokrutnijom, njen život obeležile su tragedije: "Sebe je zvala kraljicom Amerike"

Tokom prošlomesečne inauguracije američkog predsednika Donalda Trampa, kao i uvek tokom ovih četvorogodišnjih proslava, veliko interesovanje javnosti bilo je usmereno i na prvu damu.

Mnogo se govorilo o Melanijinim odevnim kombinacijama, zagonetnim osmesima, a posebno o tamnoplavom šeširu koji je nosila tokom polaganja zakletve. Da li je šešir bio nameran izbor, da bi zaštitila svoje lice od radoznalih očiju javnosti, niko sa sigurnošću nije mogao da kaže.

Preporučujemo

Kako je nezavidna sudbina predsednikove supruge, jer ona nema formalnu moć, ali je stalno na meti javnosti, očekuje se da uvek bude u besprekornom stanju, a da njeno ponašanje bude iznad svake kritike.

Nijedna prva dama u istoriji nije bila toliko na meti javnosti kao supruga Meri Tod Linkoln, supruga Abrahama Linkolna.

Njen muž, koji je emancipovao robove i spasio sindikat, uživa veliko divljenje među ljudima, dok je njegova supruga, od početka njegovog mandata 1861. godine, bila na meti kritika, posebno nakon što je objavila planove za luksuzno preuređenje Bele kuće.

Otputovala je u Njujork u kupovinu, a novinari su je pratili svuda. Jedan novinar je za The New York Herald napisao da je "gospođa Linkoln od svog dolaska angažovana na kupovini nameštaja od vodećih trgovinskih lanaca".

Foto: ICP, incamerastock / Alamy / Profimedia

Takvi natpisi nisu dobro prošli u opkoljenoj prestonici. Zaista, lojalnost prve dame, koja je poticala iz robovlasničke porodice, i imala tri polubrata u vojsci, bila je dovedena u pitanje tokom celog građanskog rata. Čak i nakon što je njenog muža 18. aprila 1865. ubio pristalica Konfederacije Džon Vilks But, dok je sedeo pored nje u Fordovom teatru, javnost nije prigrlila udovicu njihovog heroja. Deset godina kasnije, njen sin ju je odveo u ludnicu.

Pa ipak, danas, u eri TikToka, Tvitera, Instagrama i Facebook-a, gde stav javnosti o nekoj osobi raste i pada nakon nekoliko klikova i lajkova, oklevetana Meri Tod Linkoln dobija neku vrstu saosećanja u novoj predstavi američkog istoričara, pisca i umetnika Džona Rensoma u Londonu.

Njeno pozorišno "iskupljenje"

Ova predstava prati odnos između Meri Linkoln i fotoreportera Metjua Brejdija, koji je uvreme mandata Abrahama Linkolna često fotografisao predsedničku porodicu. Prema nekim navodima, Meri je od ljudi zahtevala da je zovu "gospođa predsednica".

Meri je u novembru 1861. godine pozirala Brejdiju u njegovom studiju na Pensilvanija aveniji. Kada je videla fotografije, bila je jako nezadovoljna i zahtevala je da se sve unište, osim jedne za koju je smatrala da "može da prođe", a na kojoj se njen lik vidi iz profila. Brejdi je ignorisao njen zahtev i zadržao ih sve, a mnoge od njih postale su kultne.

Ona se kasnije nekoliko puta tokom godina vraćala u njegov studio, ali nije poznato da li je Brejdi fotografisao još neki od njenih portreta jer su u studiju često fotografisali njegovi asistenti.

Reditelj predstave kaže da mu je ideja bila da "spasi Meri Tod od ismevanja i karikature", kao i da je prikaže kao potpuno složenu ličnost koja je imala osećanja.

"Brejdi je kao i ja umetnik, a znam da umetnici umeju da budu tirani", rekao je Rensom.

Kroz istoriju, Meri Tod je u više navrata prikazana kao sebična, lucidna, puna mana, koja je bila zarobljena u ulozi u kojoj se nije snašla.

Foto: Vernon Lewis Gallery / Stocktrek / Profimedia

Kakva je ona zaista bila?

Već duže vreme među istoričarima postoji debata kakva je Meri Tod Linkoln zaista bila. Da li je ona bila energična, ambiciozna žena koja je prepoznala genija u Linkolnu i dovela ga do predsedničke funkcije ili je bila nestabilna žena koja je njegov porodični život pretvorila u pakao?

Mnogi smatraju da je njeno "ludilo" počelo s velikom tragedijom koju je doživela, kada joj je od tuberkuloze preminuo trogodišnji sin, ili kada joj je kasnije umro drugi sin Vili, kog je izgubila nekoliko godina kasnije.

"Meri je bila kompleksna osoba, ona je bila ljudsko biće, pravila je greške, kao što ih je i njen muž pravio. Ona je u suštini tragična figura. Tragedije su prisutne u njenom životu od šeste godine kada je izgubila majku. Njen otac se nakon toga oženio i dobio još devetoro dece sa drugom ženom. Njoj je nedostajala ljudav, živela je kao rob u toj kući. Bila je jako lepa, mnogi su je hvalili zbog toga. U Linkolnu je našla čoveka koji je kao i ona gajio veliku ljubav prema poeziji, pozorištu i vigovskoj politici", kaže istoričar Džejson Emerson, koji je inače i autor sedam knjiga o porodici Linkoln.

Linkoln je od nje bio stariji skoro deset godina i dosta viši od nje. Umesto da često bude sa njom i pruži joj toplinu porodičnog doma koju nikada nije imala, on je često bio odsutan zbog posla.

Foto: Niday Picture Library / Alamy / Profimedia

On se ipak trudio da odgovori na neke njene potrebe i pruži joj pažnju i saosećanje.

"Temperamentno su bili vrlo različiti. Kako je Meri starila, tako su se njeni mentalni problemi pogoršali. Otkako je postala prva dama želela je da se moderno oblači i raskošno zabavlja, iako je zemlja bila u građanskom ratu. Sebe je nazivala "kraljicom Amerike". Njena narcisoidnost je možda bila i njena najveća ranjivost. Kada je nejn sin umro, nedeljama je odbijala da ustane iz kreveta. Toliko je patila da ju je čak i muž prekorio", dodaje istoričar.

Nakon Linkolnove smrti, sin je Meri smstio u psihijatrijsku ustanovu.

Savremena umetnost Meri Tod više vidi kao tragična osoba, a ne žena prezira. Tokom života sahranila je muža, koji je ubijen pred nejnim očima i trojicu od četvorice sinova.

(Telegraf.rs)