Kako je hrabra Franka Viola rekla odlučno NE varvarluku i osvetila se silovatelju na jedini ispravan način

Slučaj Franke Viole sa Sicilije najznačajniji je primer borbe za ženska prava u Italiji i jedan od značajnijih u svetu, koji je postao simbol promena koje su se u Evropi odigrale nakon Drugog svetskog rata, i simbol otpora tradicionalnom društvu ogrezlom u licemerje, kao i sistemu institucionalizovanog nasilja nas ženama.

Danas ona puni 77 godina; još uvek je živa. Rođena je 1948. u Alkamu na Siciliji, gde je stasavala u društvu koje su odlikovale stroge patrijarhalne vrednosti, gde je porodična čast bila važnija od prava pojedinca.

Preporučujemo

U to vreme italijanski je zakon još uvek potpuno neverovatno dozvoljavao tzv. "rehabilitujući brak" (ital. matrimonio riparatore), koji je silovatelju omogućavao da izbegne krivično gonjenje ženidbom svoje žrtve; takvo zakonodavstvo bilo je posledica običajnog prava s juga zemlje, s prostora nekadašnje Kraljevine Dve Sicilije, ranije bukvalno dve Sicilije.

Smatralo se da takav brak vraća čast porodici žrtve, koja je, kao primarna oštećena, bila potpuno nebitna, i primorana da ostatak život provede u istoj postelji, pod istim krovom, u istoj kuhinji, sa svojim krvnikom.

Alkamo, na Siciliji, uslikan oko šezdesetih godina, u vreme kada se odigravala privatna i socijalna drama Franke Viole. Foto: Wikimedia/https://www.facebook.com/media/set/?set=a.507902279226292.137206.139563889393468&type=3

Kada joj je bilo 15 godina, verila se sa Filipom Melodijem, koji je imao 23 i bio sestrić mafijaškog šefa Vinčenca Rimija, ali je njen otac insistirao da raskine veridbu nakon što je Melodija uhapšen zbog neke sitne krađe, nakon čega je nesuđeni mladoženja otišao u Nemačku. Franka se potom verila s drugim čovekom.

Drugog dana Božića 1965. godine, u ranim satima, oko dve nedelje pre njenog 18. rođendana, Melodija je sa grupom od 12 saradnika upao u njihovu porodičnu kuću, prebio joj majku a nju oteo, zajedno s osmogodišnjim bratem Marijanom, koji nije hteo da pusti svoju seku.

Marijano je pušten posle nekoliko sati ali ne i Franka: nju je Melodija držao zatočenu u seoskoj kući svoje sestre i njenog muža čitavih osam dana, tokom kojih ju je uzastopno napastvovao, i pokušavao da je slomi i prisili na „rehabilitujući brak“. Ona ga je uporno upozoravala da na to nikada neće pristati — neki čak kažu da mu je otvoreno rekla da će ga goniti pred sudom.

Melodija se možda smejao, možda nije; kontaktirao je njenog oca i ponudio „paciata“, na sicilijanskom „smirenje“, što je bio izraz korišćen za takve situacije, u kojoj dve porodice sklapaju sporazum koji ide ka braku; otac se pretvarao da prihvata a sve vreme bio u komunikaciji s karabinjerima.

Tako su ih i pohvatali 2. januara; otac je Franku pitao da li želi da se uda za Melodiju, ona mu je rekla NE, a on joj je obećao da će učiniti sve što je u njegovoj moći da joj pomogne.

Bio je to nezamisliv čin na Siciliji, koji je među babama i ženama skromnog morala ali lakih da sude izazvao zgražavanje, i naterao društvo da preispita svoje duboko ukorenjene vrednosti — njeno odbacivanje nametnutih normi prosto je izazvalo rušenje kule od licemernih karata.

VIDEO: Trejler za film „Primadonna“ iz 2022. godine koji govori o Franki Violi

Tokom suđenja, porodica Viola bila je odbačena od svojih sugrađana, niko s njima ništa nije hteo da ima, vređali su ih na ulici, neko im je spalio vinograd i ambar. I šire italijansko javno mnenje je bilo podeljeno: neki su ih kritikovali zbog nepoštovanja tradicije, drugi su razumeli da se radi o borbi protiv ugnjetavanja žena.

Ali ništa to nije pomoglo Melodiji, koji je „popio“ 11 godina zatvora, kasnije spušteno na 10, uz dve godine obaveznog postrobijaškog života u Modeni; izašao je 1976. i bio ubijen 13. aprila 1978. u mafijaškoj likvidaciji, pre nego što je stigao da se vrati na Siciliju. Petorica njegovih saradnika su oslobođena, ostali su dobili po pet godina.

Franka se 1968. udala za Đuzepea Ruizija, koji nije hteo ni da čuje o raskidu veridbe, i s kojim je vremenom dobila dvoje dece; predsednik Italijanske Republike Đuzepe Saragat poslao im je svadbeni poklon a iste godine pozvao ih je na privatnu audijenciju i papa Pavle VI.

Decenijama kasnije, 2014. je imenovana Velikim oficirom Ordena za zasluge Italijanske Republike od strane predsednika Đorđa Napolitana, zbog hrabrog gesta koji je promenio italijansko društvo.

Član zakona koji je omogućavao da se silovatelji izvuku „rehabilitujućim brakom“ ukinut je tek 1981. godine, a tek 1996. seksualno nasilje je postalo zločin protiv ličnosti, umesto protiv „javnog morala“, kao što je do tada potpuno neverovatno bio slučaj.

Franka Viola danas je simbol borbe za prava žena i u Italiji i šire; Franka Viola je svetionik. Njen čin otpora protiv kulture sramote inspirisao je pokolenja onih koji veruju u bolje i pravednije društvo, u kojem neće žrtva biti kažnjavana već zlikovac. Ona je dokaz da i sasvim običan čovek može da promeni društvo nabolje — da u krajnjoj liniji od nas zavisi.

(Telegraf.rs)