Pravoslavni Božić u Šumadiji, srcu Srbije: 7 najlepših crkava i manastira za Roždestvo iz bajke
Šumadija je poznata po svojim živopisnim pejzažima (barem nama a biće i drugima, polako) i po bogatom kulturno-istorijskom nasleđu vezanom u prvom redu za periode od Despotovine naovamo — u kontekstu naše današnje teme to se odnosi na brojne pravoslavne crkve i manastire koji svedoče o našoj veri i našoj tradiciji i našoj istrajnosti da budemo.
Uskrs je najznačajniji hrišćanski praznik ali Božić je najradosniji, zato što tad slavimo rođenje Boga, ali i zbog snega, i možda zbog euforije koja prati kraj stare i početak nove godine, možda i zbog uopšteno govoreći praznične atmosfere jer u ovo vreme imamo toliko praznika.
Preporučujemo
Samo u engleskoj operi iz XVIII veka srpski seljaci mogu da se zovu Leopold, Anselmo, Lila i Gita
Najvažnija bitka u istoriji Evrope za koju nikad niste čuli: Ovako je izgledao osvit španske slobode
U Šumadiji Božić nema veći značaj nego drugde u našim krajima; ali bogosluženja u starim hramovima, što su snežnim brdima i šumama u istinskom srcu Srbije okruženi, pruža jedinstveno i neponovljivo duhovno i emotivno iskustvo koje ćete pamtiti celog života.
Pod uslovom da Božić ne želite da provedete kod kuće nego imate na umu porodični izlet 6—8. januara, a niste već odlučili gde tačno želite da idete, ovde vam predstavljamo samo sedam crkava i manastira ka kojima se možete okrenuti — izostavljajući Manasiju, ne zato što tehnički nije u Šumadiji (dovoljno je blizu da bi se mogla uvrstiti) već zato što vam za nju ne treba podsećanje.
1. Manastir Kalenić
Nalazi se kod Rekovca, i biser je srpske srednjovekovne arhitekture, koji je podigao početkom XV veka vlastelin Bogdan. Poznat je po svojoj raskošnoj arhitekturi, živopisima moravskog stila na svom vrhuncu, po rozetama, biforama i bareljefima koji ga krase, pa i po karakterističnoj šahovnici na fasadi.
Okružen gustim šumama i brdima, Kalenić je idealan za tražioce duhovnog mira i prirodnih lepota — ponoćna liturgija, zvukovi zvona, tiho pojanje, snežna noć, šta više treba? Saborno mesto vernika iz šireg okruženja, koji za Badnji dan i Božić dolaze na bogosluženja — poseta ovom manastiru vratila bi vas u kontakt s onim najdubljim što leži u Srbiji.
2. Crkva Svetog Đorđa na Oplencu
Spomen-crkva i mauzolej dinastije Karađorđević, podignuta od strane kralja Petra I na brdu Oplenac u Topoli, prvoj ustaničkoj prestonici, sasvim sigurno je jedan od najimpresivnijih novijih hramova u našoj zemlji, simbol naše obnovljene državnosti i naše istrajnosti.
Božić u oplenačkom hramu što je okružen šumom grandiozno je iskustvo, i duhovno ispunjavajuće — rezak vazduh, miris tamjana, pojanje koje se do vaših ušiju odbija od mermernih stubova i podova, od fresaka i mozaika, sve to doprinosi snažnom utisku.
U Topoli takođe možete ono što nigde drugde ne možete: da u prazničnoj atmosferi posetite Petrovu kuću i kompleks Karađorđevog grada, odnosno ono što je od njega ostalo: voždova crkva, konak, Stara škola, pa i voždova kasarna koju je sredinom XIX veka obnovio njegov sin, knez Aleksandar.
3. Manastir Vraćevšnica
Možda i ponajlepši hram Uže Srbije, možda i ponajlepši hram iz vremena Despotovine, podignut 1428. od strane vlastelina Radiča Postupovića, značajne ličnosti svog doba, čelnika i kasnije velikog čelnika — nalazi se u selu Vraćevšnica, između Gornjeg Milanovca i Kragujevca.
Izgled ovog manastira, ušuškanog među šumovitim brdima, dobija drugu dimenziju u vreme Božića, posebno ako je Božić okićen snegom. Ali čak i ako nije, ne mari, jer je ambijent nestvaran i utopljava nas čak i ako je napolju ciča zima.
Ambijent nas takođe momentalno vraća i u prošlost, u kojoj su se tu 1810. sastali vožd „ustaničke republike“ Crni Đorđe, vojvoda Milan Obrenović, Spiridon Filipović i Dositej Obradović, u kojoj je dve godine kasnije održana i ustanička skupština. A postoji još nešto: odlaskom u ovaj manastir pomažete dovršetak obnove njegovog konaka, posle požara iz 2023.
4. Manastir Blagoveštenje Rudničko
Još jedan u nizu šumadijskih manastira osnovanih u vreme Despotovine, u XV veku, nalazi se na obroncima planine Rudnik, na mirnom mestu, usred brdovitog pošumljenog pejzaža koji zrači neobičnom energijom — a svojom skromnošću i nenapadnošću privlači vernike čitave godine.
U blizini, takođe na teritoriji Stragara kod Kragujevca, nalazi se i manastir Petkovica, podignut možda već u XIII veku za kraljevanja Dragutina; u blizini je i naredni manastir o kojem posebno govorimo, a to je:
5. Manastir Nikolje Rudničko
Smešten u podnožju planine Rudnik, podignut 1425. od strane vlastelina Nikole Dorjenovića, „vernog sluge gospodina despota“, posvećen je Svetom Nikoli i u vreme Božića je centar molitve i saborovanja naroda tog kraja — paljenje badnjaka i ponoćna liturgija u tom vanvremenom okruženju imaju naročitu snagu.
6. Manastir Divostin
U mirnom selu Divostin, na nekoliko kilometara od Kragujevca, nalazi se manastir koji spada u red najstarijih šumadijskih: postoji mogućnost da se na njega odnosi jedna povelja romejskog cara Vasilija II iz XI veka; ali čak i ako ne, onda je barem iz XIII, pošto je obnovljen za vreme despota Stefana u XV veku.
Mnogo puta nakon toga rušen i obnavljan, nikada nije prestao da bude značajno mesto molitve i duhovnosti. Današnji hram datira iz 1974. godine, pošto je prethodni iz 1873. bio teško oštećen u Drugom svetskom ratu i kao takav morao da bude porušen 1969; sredinom osamdesetih je podignut i manastirski konak.
U mirnoj i tihoj atmosferi Divostina, u udobnom i ušuškanom ambijentu ove svetinje, idealne za tradicionalnu proslavu Božića, pale se badnjaci, koji simbolišu toplinu i svetlost Hristovog rođenja.
7. Manastir Voljavča
Sakriven u gustoj šumi koja prati Voljavački potok, u blizini Gornjeg Milanovca, nalazi se ova zadužbina vlastelina Mihaila Končinovića iz XV veka — mada je njegov katolikon, posvećen Svetim Mihailu i Gavrilu, tada podignut na ostacima crkve koja možda datira čak iz 1050. godine; no taj hram je potpuno srušen 1788. a novi spodignut 1796.
Ovde ćete pronaći mir i spokoj Božića, i intimniju atmosferu: manastirski konak (podignut 1765, u kojem je 1805. zasedao Praviteljstvujušči sovjet) na Božićno jutro ispunjavaju zvuci zvona i molitvi, lomi se česnica, ispija se topli čaj u prijatnoj trpezariji. Razmislite.
(Telegraf.rs)
Povezane vesti
U Hramu svetog Save počela liturgija za Badnji dan,prisustvuje veliki broj vernika
Igumanija manastira Vraćevšnica: Oprostimo jedni drugima nesporazume, da u većoj radosti dočekamo Božić
SPC danas slavi Badnji dan koji najavljuje proslavu Božića, evo šta treba da znate!
<% post.title %>
Pripremite konopce i kaiševe: Deco vežite tatu i čekaju vas pokloni, a evo šta očevi treba da urade
Video: Srušio se plafon i povredio pacijente: Bizarna nezgoda u bolnici
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Više sa weba
Priče sa Weba
Sofija i suprug prišli autu sa otvorenim vratima u blatu, kada je vozač progovorio zanemeli su od šoka, a onda momentalno pozvali policiju: "Gurao mi je pare u ruke i stalno ponavljao istu rečenicu"
Tuga među lekarima Hitne pomoći, opraštaju se od koleginice Mirele (39): "Mnogi su živi jer si baš ti radila taj dan"
Majka i ćerka u agoniji lutale ulicama zbog Božića, a kada su se vratile kući usledio je novi šok: "Na kapiji je stajala žena, čim je progovorila umalo se nismo srušile"
