7 bajkovitih mesta u Rusiji idealnih za proslavu pravoslavnog Božića
Ruska kultura i tradicija usko su vezane za pravoslavno hrišćanstvo, koje prožima svaku poru ruske civilizacije; naravno, vremena se menjaju, ali neke stvari se prosto ne menjaju i Božić ostaje vreme za porodice da se okupe, da 6. januara proslave Badnji dan a sutradan Roždestvo.
Rusija ima bogatu istoriju i kulturu, i nepregledna prostranstva, a praznici tamo nisu samo praznici, već prilika da čovek obnovi ili učvrsti vezu sa pravoslavnom duhovnošću, uz pomoć prirode koja leži u pozadini lukovičastih kupola ruskih hramova, a koja u svako doba godine, a posebno zimi, izgleda kao začarana.
Ako niste ruska porodica a hteli biste da provedete božićne praznike u Rusiji, da osetite „rusku bajku“ i liturgije u njihovim svetinjama, predstavljamo vam sedam ponajboljih destinacija, ili barem destinacija od kojih možete da krenete u svojim razmišljanjima, ako ne za ovu godinu (malo je kasno, mada nikad nije kasno), a onda za narednu.
Neki predlozi se nameću sami od sebe — to što su očigledni ne znači da smemo da ih propustimo pomenuti. Ali neki su manje očigledni, a neki potpuno iznenađujući. Prepoznaćete ih.
1. Moskva, zlatna prestonica praznika
O glavnom gradu Rusije ne mora mnogo da se kaže, sem ovoga: u vreme zime i praznične sezone ona postaje raj, a božićni duh je svuda prisutan, i u svetlucavim dekoracijama na Crvenom trgu, sa svojim živopisnim Hramom Vasilija Blaženog, i u kupolama obližnjeg Hrama Hrista Spasitelja.
Tamo službu često predvodi patrijarh moskovski i sve Rusije, ali se ne biste trebalo da previše nadate glede ulaska, zbog gužve — ipak, Moskva je puna hramova, neki su stariji a neki mlađi, ali u svakom ćete pronaći dašak Rusije koji tražite.
A pre i posle toga, šetnja po GUM-u, „Glavnom univerzalnom magazinu“ kako Rusi zovu svoju najpoznatiju robnu kuću, koja na Crvenom trgu, prekoputa Kremlja, stoji od 1893. godine; topli napici i poslastice na štandovima; šetnja parkovima poput Zarjadjea ili Kolomenskog; poseta klizalištima i svetlećim tunelima i predstavama za decu, koja sva govore istim jezikom.
2. Suzdalj, bajka usred Zlatnog prstena Rusije
Zlatnim prstenom zove se venac gradova unutar kojega je obrazovana Rusija nakon mongolske najezde — štaviše, Suzdaljska kneževina postala je Vladimirska velika kneževina (kolokvijalno poznata i kao Vladimir-Suzdalj) kada je 1157. kneževska stolica preseljena u Vladimir, u okviru koje se nalazila Moskovska kneževina, u koju je kasnije preseljena vladimirovska stolica.
Tako je Suzdalj jedan od najstarijih gradova tog ruskog Zlatnog prstena i jezgro Rusije, i verovatno ništa kao Suzdalj (i Vladimir, o kojem će više reči biti u nastavku) tako savršeno ne oslikava duh stare Rusije.
Božić u tom omalenom gradu (danas ima tek nešto više od 9.000 žitelja) nalikuje putovanju kroz vreme: drvene crkve, drevni manastiri, sneg koji puca pod nogama, promrzli obrazi ali ruke u toplim rukavicama, suzdaljski božićni vašar, štandovi na kojima se prodaju čebureki, medenjaci, piroške, topla medovina — slovenska čarolija.
3. Sankt Peterburg, ruski duh u zapadnom odelu
Ni o Sankt Peterburgu nema potrebe naširoko govoriti, ali valja istaći da to nije karakterističan ruski grad — štaviše, Petar Veliki ga je osnovao praktično kao antitezu stare Rusije.
U njemu se ruski duh sreće s elegancijom zapadne arhitekture, ali raskošne dekoracije na njegovim „prospektima“ i božićne pijace okićene specifično pravoslavnim „vajbom“ nedvosmisleno vam kazuju gde se nalazite.
Petrograd je magičan cele godine, ali najmagičniji je za vreme praznika: otvorena klizališta, ulice duž kojih mirušu medenjaci, tradicionalni božićni koncerti, predstave i priredbe — i zaleđena Neva čija iskričavost daje poslednji sloj bajkovitosti.
4. Veliki Novgorod, drevna republika
Na obalama reke Volhov nastao je Novgorod, najstariji ruski grad, koji je obrazovao Novgorodsku republiku, nikada okupiranu od strane Mongola, najstariju od svih slovenskih demokratskih država kojima je upravljalo neko izabrano veće, likvidiranu 1478. od strane moskovskog velikog kneza Ivana III.
Ogromna kulturna baština izgubljena je tada, uništenjem novgorske biblioteke i arhiva, ali arhitektonski je sačuvano sve, od Sofijskog sabora do Novgorodskog kremlja, koji je doduše u sadašnjem obliku dovršen tek 1430-ih godina, kada je kamena tvrđava zamenila drvenu.
Veliki Novgorod sa oko 200.000 stanovnika, pruža možda i najbolji odnos u tom smislu od svih velikih ruskih gradova, što se proslave Božića tiče. Nudi sva iskustva grada a istovremeno pruža i nešto intimniju atmosferu — u suštini je to verovatno idealno mesto za porodično putovanje.
5. Vladimir, svetsko čudo
Naredni dragulj Zlatnog prstena, tog istinskog srca Rusije, i u bukvalnom i simboličkom i duhovnom i fizičkom značenju, jeste ovaj ranije uzgred pomenuti grad, stolica Vladimir-Suzdalja od 1157. i selidbe iz Suzdalja pa do 1389. i selidbe u Moskvu, gde se po sili pravnog kontinuiteta nalazi i danas.
Odmah je jasno da se radi o gradu s bogatom istorijom i tradicijom i kulturom, i bogatim arhitektonskim nasleđem: Zlatna vrata iz 1164. godine, Uspenski i Dimitrijevski sabor koji su na Uneskovoj listi, Gradska duma.
Znatno je veći od Suzdalja, ima oko 340.000 stanovnika po aktuelnim procenama, a broj svakako naraste tokom praznika, ali naraste i sve ono što Božić čini Božićem u Zlatnom prstenu — kremlj i okolina su obasjani ukrasima, ulice svetlećim lampionima i prazničnim dekoracijama, lokalni muzeji imaju izložbe o ruskim verskim i specifično božićnim tradicijama.
Kao i drugde, i u Vladimiru ćete uživati u ruskim poslasticama koje se prodaju po štandovima ali i u restoranima: kutja, piroga, sočnik, kurnik, ali ne pre samog dana Božića. Vladimir pleni svojom duhovnom atmosferom, i ko god može tamo da ode, trebalo bi da ode.
6. Kostroma, zemlja Snjeguročke
Kostroma, rodni grad Snjeguročke odnosno Sneguljice iz ruskog folklora (za koju se smatra da nije deo slovenske mitologije i da se javlja tek u XVIII-XIX veku), još jedno je čarobno mesto za proslavu Božića — tu možete da posetiti i Kulu Snjeguročke, a od 2020. i Muzej mode Sneguročke, između ostalih muzeja koji postoje u tom gradu.
Smeštena na obali Volge, okružena gustim šumama, Kostroma takođe spada u Zlatni prsten i sama je bila stolica jedne udeone kneževine, kasnije takođe utopljene u Moskovsku veliku; danas, pored onoga što nude i ostali ruski gradovi, u svojoj ponudi ima i farmu losova, ali iznad svega drevni Ipatijevski manastir.
7. Jakutija, magija sibirskog Božića
Jakutija se nalazi u istočnom delu Sibira, dakle, jako daleko; istovremeno, tamo je izuzetno hladno; ali upravo zbog svega toga Jakutija nudi jedinstven i potpuno drugačiji Božić od onoga na koji ste navikli. Neki bi to nazvali posebnom zimskom čarolijom, ali samo oni koji su se obukli slojevito.
Sankanje s irvasima ili psećim zapregama, vožnje motornim sankama kroz snežni krajolik, jakutska kuhinja (stroganina, jelo od sirove smrznute ribe ili ždrebetine, strugane na tanke listiće, indigirka, salamat, kerčeh), nacionalni park „Lenski stubovi“, Muzej mamuta, jedan od tek dva ruska muzeja posvećena permafrostu, tj. večnom ledu, polarna svetlost koja se tokom zime često vidi...
Ali Jakutija tokom zime nije za porodična putovanja, odnosno nije za ljude s malom decom, već za pustolove: Jakutsk je verovatno najhladniji veći grad na svetu, u kojem temperature u januaru u proseku iznose -43,2 stepena. Čak i ako ste mlad čovek u naponu snage i izdržljivosti, trebalo bi da razmislite pre kupovine avionske karte.
(Telegraf.rs)
Video: Srušio se plafon i povredio pacijente: Bizarna nezgoda u bolnici
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.