Filozofija nije bauk: U instant-epohi, koju ne krasi strpljenje, ovi kratki klipovi dobro dođu

Filozofija nije besposlena zanimacija ležerne gospode i redovnih univerzitetskih profesora: mada ima i takvih, i mada je kroz istoriju bilo brojnih sličnih primera, nikada ne smemo zaboraviti ni one druge.

Jeste Marko Aurelije, jedan od najznačajnijih stoika i najčuveniji propagator te škole, bio rimski car; ali Epiktet, kojega imperator neumorno citira u „Meditacijama”, rođen je robom! A kinik Diogen, nastavljač Antistenov, iz bureta je, spavajući među psima na ulici, poručivao mladom Aleksandru, uskoro kralju kraljeva, da mu se skloni sa sunca!

Preporučujemo

Knjigâ danas ima možda čak i par milijardi puta više nego što ih je bilo u vreme kada je Aleksandar, nakon tog susreta, dok se njegova pratnja tupavo smejala „izlapelom” starcu, izjavio: „Da nisam Aleksandar, voleo bih da sam Diogen” — ali mudrosti, ima li milijardu puta više? Teško. Možda milijardu puta manje.

Ili možda ne bi trebalo da budemo previše kritični prema ovom vremenu a blagi prema onom nekadašnjem, takva gledišta postaju pomalo i otrcano, što ne bi bio problem da su istinita, ali da li su istinita?

Foto: Shutterstock/Jorm Sangsorn

Sva mudrost starine koja je sačuvana (mnogo ju je i izgubljeno tokom vekova), dostupna je, pa i danas postoji, a postoji i neka nova, drugačija, prilagođena ovom dobu: nije Vitgenštajn Aristotel, ali ni ne treba da bude, svakom vremenu svoj „aristotel”, ili svoj „vitgenštajn”.

Može li se sa sigurnošću reći, da je u helenističko doba istinskih sledbenika Aristotelove „zlatne sredine” bilo proporcionalno više nego što ih ima danas? Vremena se menjaju, ali temeljni mentalitet ljudi u globalu zapravo se menja veoma sporo, i to što neko nešto zagovara, ne znači da stoodstotno po tome i živi.

Danas imamo na izvol’te celokupno (sačuvano) antičko filozofsko blago u pisanoj reči, ali ljude, koji u prošlosti nisu čitali jer nisu znali, sada mrzi da čitaju — navučeni na skrolovanje po društvenim mrežama, nemajući strpljenja za jedan pasus, izbijaju im graške znoja posle dve rečenice ozbiljnog teksta koji zahteva aktivaciju mozga.

Foto: Shutterstock/fran_kie

Srećom se na „Jutjubu” se može naći mnoštvo kratkih klipova koji svakome mogu poslužiti kao uvod u ovu ili onu filozofsku školu ili specifičnu knjigu ili autora. Naravno da u nekom četvorominutnom klipu o „Državi” nećete naleteti na genijalno Platonovo ukazivanje na činjenicu da čak i razbojnička družina, da bi opstala, mora unutar sebe da bude pravična;

— ali steći ćete neku opštu ideju o tome šta je Platonova „Država”, o čemu govori i šta zagovara, zašto je relevantna čak i 2.400 godina nakon što je napisana, na nekom senovitom tremu Atine ili Atike (zapravo, ove godine se okvirno navršava 2.399 godina, budući da je napisana oko 375. stare ere).

Pronašli smo nekoliko odličnih plejlista na „Jutjubu”: jedna se nalazi na kanalu „BBC Radio 4” i ima naslov „Istorija ideja”, a sadrži bezmalo pedeset animiranih kratkometražnih klipova (u trajanju od par minuta).

Foto: Shutterstock/Jorm Sangsorn

Tu je i „Zapadna filozofija” na kanalu „Škola života”, gde možete pronaći klipove od po 4—7 minuta, koji sažeto obrađuju osnove najbitnijih pojava, škola, knjiga, ljudi. Opet kažemo, ne možete shvatiti Hegela za 6 minuta i 54 sekunde, ali neka vas uteši što ima ljudi koji ga čitaju na izvoru po 6 decenija i 54 meseca pa ga svejedno ne shvataju.

Prema tome, dajte šansu filozofiji pa makar i kroz ove kratke klipove: otvoriće vam sasvim novo polje svesti koje vam je dotad bilo nepoznato, a možda vas i podstaknuti da otvorite neku knjigu, koja je kao pojava nezamenjiva, šta god musavci po društvenim mrežama govorili.

I ne mora to nužno biti knjiga o kojoj ste gledali klip, može biti i neki uvod u filozofiju, istorija filozofije, ili neka hrestomatija na temu koja vas je zagolicala. A nešto visoko mora da postoji što vam golica um, jer u suprotnom ne biste stigli do kraja ovog teksta.

(Telegraf.rs)