Kako su boljševici razvili GULAG iz carskog kaznenog sistema

Reč „gulag”, akronim od „Glavna uprava popravno-radnih logora” (rus. Гла́вное Управле́ние исправи́тельно-трудовы́х ЛАГере́й), postala je tokom 20. veka sinonim za pojedinačni logor u kaznenom sistemu Sovjetskog Saveza.

Ozloglašena je to bila pojava, u kolektivnoj svesti nešto mnogo gore od zatvora, iako se može posmatrati i kao njegova radikalnija i brutalnija forma.

Preporučujemo

Takođe pod uticajem antisovjetske propagande, svi ili većina ljudi u gulazima bili su politički zatvorenici; to nije tačno, ili je barem (u smislu te većine) bilo tačno „samo” od kraja tridesetih do negde pedesetih — ako je to samo...

Nije nam cilj da umanjimo rđavost gulaga, daleko od toga, bilo ne ponovilo se, samo bismo da stavimo tu pojavu u istorijski kontekst i da ukažemo na mogućnost da je priča koja prati gulag možda malo preterana; nemoguće nam je reći u u kojoj meri.

„Nedelja u rudniku (Odmor u rudniku)”, Jacek Malčevski (1854-1929). Foto: Wikimedia/ Яцек Мальчевский/ Национальный музей в Варшаве

Gulag zapravo nije nestao sa Sovjetskim Savezom; kazneni sistem Ruske Federacije njegov je pravni nastavak, postoje i danas „kažnjeničke kolonije” osnovane u vreme Staljina. Štaviše, sam koncept nije nastao u Sovjetskom Savezu, nije sovjetska invencija.

Za vreme Ruske imperije postojala je „katorga”, od grčke reči κάτεργον, što doslovno znači „galija”, koja je opet bila sinonim za prisilni rad i muku, gde su slati najsnažniji robovi i osuđenici da godinama veslaju i veslaju i veslaju.

Mada je carevina imala i običan kazneni sistem, katorga je bila posebna kazna, koja je podrazumevala slanje u kažnjeničke kolonije na ogromnim nenaseljenim područjima Sibira i Ruskog dalekog istoka, tamo gde je dobrovoljnih naseljenika i radnika uvek manjkalo.

Utemeljeni su od strane cara Alekseja I Mihajloviča već u 17. veku, istom onom u kojem je Rusija izvršila proboj u Sibir — koji je upravo tada počeo da stiče brutalnu reputaciju, i da postaje u izvesnom smislu sinonim za galiju, koja je bila sinonim za... već rekosmo.

„Zbogom Evropo!”, Aleksandar Sohačevski, 1894. Foto: Wikimedia/Aleksander Sochaczewski

Katorga je 1847. izmenama kaznenog zakonodavstva postala najčešća kazna za one koji su učestvovali u antirežimskom delovanju, i upravo tada Sibir postaje odredište političkih zatvorenika, što će ostati i nakon pada monarhije — najviše je nepokornih Poljaka tamo završavalo (polj. sybiracy).

Logoraši, živeći u katastrofalnim uslovima, koje tako brutalno opisuje Fjodor M. Dostojevski u svom romanu „Zapisi iz mrtvog doma”, najčešće su kopali rude i sekli šume, i podizali nove logore, ako bi njihovom kontingentu zapalo da osnuje novi dom za sebe.

Takođe su i gradili puteve, a najbolji primer je Amurski kolski put, dugačak 2.000 km, u Amurskoj oblasti Ruske imperije, koji je povezivao Habarovsk sa Blagovješčenskom, kroz mahom nenaseljene tajge i močvare.

Čehov je 1891. posetio katoržanski logor na Sahalinu i pisao o strašnim uslovima koji tamo vladaju, gluposti administracije koja traći državna sredstva jer ponašanjem i zakidanjem smanjuje produktivnost. Solženjicin će taj spis kasnije koristiti da bi demonstrirao u kojoj meri su uslovi pogoršani za vreme Sovjeta.

Čuveni „katoržani”, pored Dostojevskog, bili su Staljin (koji je dvaput bežao, pre nego što će 1913. „zaglaviti” do Februarske revolucije), Nikolaj Černiševski, svi dekabristi, Feliks Dzeržinski, Bronislav Pilsudski i njegov slavniji brat Jozef, Jan Čerski, Benedikt Dibovski, Aleksandar Čekanovski, Taras Ševčenko, i mnogi drugi.

(Telegraf.rs)