80 godina od oslobođenja Pariza

Još pre potpunog okončanja Bitke za Normandiju (Operacija „Overlord”), čim je džep kod Faleza, gde se u obruču obrela nemačka Grupa armija B, smanjen na razuman obim, otvorio se put ka Parizu. Bio je 19. avgust 1944. godine. Dan ranije, počeo je ustanak u francuskoj prestonici, koji se pripremao već desetak dana unazad.

Prvobitno, Saveznici su nameravali da zaobiđu Grad svetlosti; ali je De Gol smatrao da Pariz mora biti oslobođen i da ga Francuzi sami moraju osloboditi. Uostalom, i Saveznici su uskoro uvideli da je to jedno od retkih preživelih komunikacionih čvorišta koja su ostala netaknuta bombama.

Preporučujemo

Zato je komunistički pokret otvora (Fran-tireri i partizani, tj. Francuski strelci i partizani) 10. avgusta izdao naređenje za ustanak, čemu su se priključile i Francuske unutrašnje snage, vojno krilo „kapitalističkog” Pokreta otpora.

Slavlje Parižana povodom oslobođenje na ulicama 25. avgusta 1944. biva prekinuto pojavom snajpera u rukama tvrdokornih nacista koji su odbili predaju svojih nadređenih. Foto: Wikimedia/Verna (Army)

11. avgusta železnički radnici širom Pariza stupili su u štrajk, koji je počeo da se širi i drugim branšama, pa nekoliko dana kasnije ni poštari ni zaposleni u metrou ni novinari nisu radili. Od 15. avgusta više niko nije išao na posao.

Ulični sukobi slabo naoružanih ustanika i nemačkih trupa sa tenkovima trajali su nekoliko dana, pre nego što je 20. avgusta uz posredovanje švedskog konzula izdejstvovano primirje; ustanici su ga prekršili već sutradan.

Nemci su bili pod komandom generala Fon Holtica, koji je imao uputstvo od Hitlera da Pariz ostavi u ruševinama, pre nego da padne u neprijateljske ruke.

Šarl de Gol sa članovima vlade i vojske Slobodne Francuske šeta od Trijumfalne kapije nit Jelisejska polja do Notr Dama 25. avgusta 1944., uz klicanje okupljenih. Foto: Wikimedia/ Imperial War Museums

Istovremeno, De Gol je ubedio Ajzenhauera da dozvoli da se 2. oklopna divizija Snaga Slobodne Francuske usmeri ka gradu, zajedno sa američkom 4. pešadijskom divizijom, da bi se sprečilo da okupator u krvi uguši pobunu.

Pobunjenicima, zabarakadiranim u preotetoj policijskoj stanici, 22. avgusta bačena je iz aviona poruka: „Držite se, stižemo.” Narednog dana već su bili oko Pariza, zadržani nemačkim preprekama; dok je padala noć 24. avgusta, prve francuske trupe su ušle u grad, a u zoru narednog dana nagrnuli su Francuzi i Amerikanci sa svih strana.

Borbe su trajale kratko, već u 15.30 sati tog dana Holtic se predao; De Gol se uselio u zgradu ministarstva rata na Ru Sen Dominik i održao govor sa balkona okupljenom narodu, umanjujući doprinos američkih trupa u oslobađanju grada, što je možda i sasvim prirodno, istovremeno negirajući Višijevsku Francusku kao Francusku uopšte, što je takođe sasvim prirodno, mada potpuno netačno.

Američki vojnici gledaju kako se francuska trobojka ponovo vijori na Ajfelovom tornju. Foto: Wikimedia/U.S. National Archives and Records Administration

Tokom nekoliko dana borbi poginulo je ili bilo ranjeno oko hiljadu ustaničkih boraca, uz 156 poginulih boraca francuske 2. oklopne divizije i 225 ranjenih; što se civilnih žrtava tiče, bilo je 582 mrtvih i oko 2.000 ranjenih i povređenih. Nemci su imali 3.200 mrtvih i 12.800 zarobljenih.

Narednog dana, 26. avgusta, general De Gol je posetio Trijumfalnu kapiju i položio venac na Grob neznanog junaka, a potom prošetao duž Jelisejskih polja sa članovima vlade i glavešinama vojske; duž celog puta do Notr Dama, narod mu je klicao i tako mu dao legitimitet.

Slavilo se i u Njujorku, Montevideu, Buenos Ajresu, Montrealu... Narednog dana, Jelisejska polja videla su pobedničku paradu...

(Telegraf.rs)