Ko je bila Hestija, boginja ognjišta: Upoznajte bliže 12 Olimpljana

Posle Zevsa, kralja bogova, Here, njegove supruge, Posejdona, njihovog brata, posle Demetre, Apolona, Artemide, Aresa, Atine, Hefesta, Afrodite i Hermesa, broj Olimpljana o kojima smo pisali popeo se na jedanaest — onih jedanaest koji se javljaju na gotovo svim spiskovima.

Bilo ih je, međutim, dvanaest. Pitanje, koji je dvanaesti, ne dobija konzistentni odgovor, tj. zavisi od vremena u kojem i mesta na kojem odgovor tražimo, ali može biti ili Hestija ili Dionis: štaviše, Hestija je bila sigurna na spisku pre nego što je Dionis počeo da je istiskuje.

Preporučujemo

Zato ćemo finale serijala tekstova o grčkim bogovima s Olimpa početi Hestijom, boginjom domaćeg i javnog ognjišta, boginjom kuće i države, boginjom svete i žrtvene vatre, devičanstva, ali više od toga — boginjom doma i ispravnog uređenja i vođenja domaćinstva i porodice.

Hestija, bezbrižna, nežna, praštajuća boginja koja nikada drugima nije sudila i koja je strancima pružala utočište i zaštitu, bila je i prva i poslednja kćer Krona i Reje; svakako prvorođena, ali i prva koju je Kron progutao, te stoga poslednja koju je izbacio iz trbuha, zbog čega su je zvali i najstarijom i najmlađom među Olimpljanima.

„Hestija Đustinijani”, mermerna rimska skulptura iz perioda vladavine cara Hadrijana (117—137), moguće kopija grčkog bronzanog originala iz 470. stare ere. Foto: Wikimedia/Sailko

Mada su je brat Posejdon i nećak Apolon proganjali, zavetovala se na devičanstvo, sa Zevsom kao svedokom. Ali za razliku od Atine, koja je takođe bila zavetovana na isti način, Hestiji nisu bile potrebne pustolovine.

Naime, dok su drugi bogovi lutali svetom u potrazi za uzbuđenjima, ona nikada nije napuštala Olimp i bila je nešto poput njegove kućepaziteljke, sa čim je Zevs bio savršeno zadovoljan, ali usled čega se kod Homera uopšte ni ne pominje, i nije akter mnoštva mitova.

Ali zato, zbog njene kućevne uloge, kada bi Grk prinosio žrtve na kućnom oltaru, Hestija bi uvek primala prvu od svih bogova; kada bi Grk obedovao, Hestiji bi uvek bila ponuđena hrana na početku i na kraju; kada bi Grk dobio dete, ono bi ulazilo u porodicu predstavljanjem na Hestijinom kućnom oltaru.

„Žrtvovanje boginji Vesti”, Sebastijano Riči, 1723. Foto: Wikimedia/Sebastiano Ricci

Kada bi Grk osnivao novu koloniju, uvek bi sa javnog poliskog ognjišta u matici uzimao plamen i brižljivo ga čuvao na putu ka novoj zemlji, gde ima utemeljiti novi grad i zapaliti novo javno ognjište, sa kojega se potom imaju zapaliti i vatre u svim domaćim ognjištima u celom novoizgrađenom mestu.

Ovaj običaj, samo osvetovljen i lišen sakralnog smisla, neguje se od 1896. u sklopu modernih Olimpijskih igara, uz jednu bitnu razliku: olimpijski plamen se pali u Olimpiji nekoliko meseci pre Igara, i gasi se tokom ceremonije zatvaranja tih Igara.

Tako nešto nije se moglo da desi u Grčkoj i Rimu antike — onda kada bi se i desilo, bilo bi ravno katastrofi, i donelo bi veliku nesreću i nesagledive posledice po grad i narod, predstavljalo bi dokaz nemara za domaći i verski život porodice i zajednice, i postojanje više ne bi imalo smisla, bilo bi hladno i pusto.

Sem, naravno, ako vatra nije namerno ugašena tokom obreda pročišćenja, ali to je bilo nešto potpuno drugo, religijski regulisano, sa novom vatrom paljenom od istog plamena, odnosno deteta-plamena, rekli bismo.

Votivni reljef posvećen Vesti (Hestiji), pronađen u Rimu, datiran na 140—150. nove ere; na njemu stoji natpis da posvetu vrše muž i njegova žena. Foto: Wikimedia/Osama Shukir Muhammed Amin FRCP(Glasg)

Ta njena javna svetilišta u grčkim polisima bila su jednostavna i svedena, kao i njeni prikazi u grčkoj umetnosti — skromni ali elegantni, sa cvetnom granom u ruci, ili obrednim plamenom.

Bila su centralno postavljena, i otvorena, tj. bez krova, sem možda ognjišta gde je sâm plamen goreo: plamen u koji su bacani delovi hrane-žrtvenice, koja se pripremala i jela na licu mesta.

Kao i za više njenih suolimpljana (Neptun pre nego Posejdon, Mars pre nego Ares, Vulkan pre nego Hefest, Merkur pre nego Hermes, uz Afroditu i Veneru čija su imena jednako čuvena), i od Hestije je imenom poznatiji njen rimski pandan: Vesta.

Ali dok se o etimologiji Veste raspravljalo još u antici (Ovidije, Kikeron i drugi), etimologija imena Hestije prilično je jasna i oko nje se slaže velika većina stručnjaka — dolazi od protoindoevropskog korena wes što znači „goreti” (pritom i ime Veste najverovatnije dolazi baš od imena Hestije).

(Telegraf.rs)