5 tvorevina italijanskog fašizma koje i dalje opstaju: Jedna vam je na TV-u svakog vikenda!

Obično se kaže da je put do pakla popločan dobrim namerama; ali evo obrnutih primera, gde je nešto dobro proizašlo iz nečijih veoma rđavih namera.

Da su takve bile one italijanskih fašista, možemo zaključiti na temelju sveukupnih plodova njihovog „rada”; ali ovde obrnuto važi još jedna naša poslovica: umesto „u svakom žitu ima kukolja”, moglo bi se reći da „u svakom kukolju ima žita”.

Preporučujemo

A barem pet klasova pšenice može da se nađe na poljani fašističkog kukolja.

Enciklopedija Italijana

Institut italijanske enciklopedije „Trekani”, poznat i kao Institut „Trekani”, osnovao je 18. februara 1925, tri godine po dolasku fašista na vlast, Đovani Trekani, tekstilni industrijalac, izdavač i mecena. Za glavnog urednika postavio je Đovanija Đentilea, glavnog ideologa italijanskog fašizma.

Institut, koji i danas postoji, osnovan je sa ciljem izdavanja „Enciklopedije Italijane”, koja se smatra jednom od najznačajnijih svetskih enciklopedija. Prvo izdanje je imalo 35 tomova (svaki od po oko hiljadu strana) i izlazilo je od 1929. do 1937. godine.

Vatikanska i italijanska delegacija pre ili posle potpisivanja Lateranskog sporazuma 1929. godine, kojim je pravno gledano nastala Država Vatikan i rešen spor između Papske države i Kraljevine Italije. Foto: Colin Waters / Alamy / Alamy / Profimedia

Od 1938. do danas izlaze dodatni tomovi, a poslednji se pojavio 2020; sve kad se sebere, „Enciklopedija Italijana” ima 60.000 članaka i 50 miliona reči i presudan je „kamen” u „građevini” svetske kulturne baštine.

Vatikan

Reći da su fašisti stvorili papsku državu nema nikakve veze sa stvarnošću: ona je i pravno i faktički postojala hiljadu godina, čak i duže od toga, sve dok sredinom 19. veka nije došlo do ujedinjenja Italije.

Papi je isprva ostao samo grad Rim, dok i on nije pao 1871, posle čega se papa Pije IX povukao u Apostolsku palatu, postavši „zatvorenik Vatikana” koji se više nikada nije pojavio u javnosti. Njegov naslednik Lav XIII nastavio je tu politiku, kao i Pije X, Benedikt XV i Pije XI.

Ovaj potonji se 11. februara 1929. sporazumeo sa Kraljevinom Italijom, pa je Lateranskim sporazumom nastala Država Vatikan, kao naslednik nekada moćne Papske države, koja je obuhvatala čitavu srednju Italiju. Arhitekta sporazuma bio je Musolini, i bila je to velika propagandna pobeda fašističkog režima.

Serija A

Pre nego što su fašisti usmerili pažnju da pitanje fudbala, italijansko prvenstvo nije nalikovalo sadašnjem. Ovaj format (moderan u punom smislu te reči), koji je njihova tvorba, opstaje i opstaće. O tome ne moramo da dužimo, već smo se time bavili lane, pa predlažemo da pročitate tadašnji tekst na ovom linku.

Navijači Intera slave titulu. Foto: Tanjug / AP

Rubikon

Jedna od najčuvenijih antičkih reka, koju je Gaj Julije Cezar prešao sa svojom legijom i izgovorio rečenicu: „Kocka je bačena” ili nešto poput toga, čime je počeo građanski rat protiv Pompeja i senata — zvala se Rubikon.

Bila je granica između Italije i Cisalpske Galije, i nije s vojskom smela da se pređe. Nakon što je prestala da bude granica koja na taj način ne sme da se pređe, tj. nakon što je 42. stare ere Oktavijan tu provinciju administrativno pripojio Italiji, Rubikon je izgubio značaj i njegovo ime je vremenom nestalo.

Onda je došao srednji vek; reke tog područja plavile su priobalne ravnice oko Ravene i Riminija, što je u 14. i 15. veku rešeno hidrauličnim radovima koji su regulisali sve vodotokove na tom području, ispravivši njihova korita i učinivši ih manje-više pravolinijskim, kakvi su danas.

U vreme renesanse pokrenula se rasprava oko identifikacije Rubikona — koja je od tih reka zapravo ta slavna. Da skratimo jednu uzbudljivu intelektualnu debatu, tokom koje su se lokalci služili čak i prevarama i lažnim pločama sa natpisima (još u vreme renesanse) — 1933. godine fašisti su presekli.

Odlučili su da je rečica Fjumičino u stvari Rubikon, i promenili su joj ime u Rubikon, kako se i dalje zove, s tim što su izgleda pogodili, jer najnovija istraživanja pokazuju da to zaista jeste najizvesniji kandidat.

Benito Musolini u pratnji svoje svite na svečanom otvaranju „Činečite” 1937. godine. Foto: Wikimedia/public domain/Jean-Pierre Dalbéra

Činečita

Najveći filmski grad u Evropi, čije ime na italijanskom doslovno znači „Filmski grad”, osnovali su 1937. Benito Musolini, njegov sin Vitorio, i Luiđi Fredi, šef Generalnog direktorata za kinematografiju, čiji naziv sve govori.

„Činečita” se prostire na 400.000 kvadratnih metara i srce je italijanske filmske industrije, ali i mesto na kojem su snimani praktično svi holivudski epski spektakli pedesetih i šezdesetih smešteni u antički svet, poput „Kvo Vadisa”, „Ben Hura”, „Kleopatre”, „Pada Rimskog carstva”.

Skorseze je tu snimao „Bande Njujorka”, Mel Gibson „Stradanje Hristovo”, Mingela „Engleskog pacijenta” i „Talentovanog gospodina Riplija”, Sorentino „Mladog papu” i „Novog papu”, tu je snimana serija „Rim”.

Pre svih njih, već 1937. snimljen je epski spektakl „Scipion Afrikanac” (7.000 statista i živi slonovi učestvovali su u scenama Bitke kod Zame). Ali značajnije od toga, tu su svoja remek-dela kasnije stvarali Felini, Roselini, Bertoluči, Viskonti, Leone.

Više od 3.000 filmova snimljeno je u „Činečiti”, i ona opstaje, uprkos brojnim požarima poslednjih decenija, i uprkos privatizaciji 1997. godine, kada je država prodala 80% učešća.

(Telegraf.rs)