Jedna od najvećih tajni Biblije: Koja se ličnost krije iza misterioznog Nimroda?

Samo sedam puta na tri mesta u Bibliji spominje se lice po imenu Nimrod ili Nebrod, ili Nevrod, kako se zove u našoj verskoj literaturi, recimo u Daničićevom prevodu Starog zaveta koji ćemo ovde koristiti.

Postanje 10:8—12 kaže: „Hus rodi i Nevroda; a on prvi bi silan na zemlji; Beše dobar lovac pred Gospodom; zato se kaže: Dobar lovac pred Gospodom kao Nevrod. A početak carstvu njegovom beše Vavilon i Oreh i Arhad i Halani u zemlji Senaru. Iz te zemlje izađe Asur, i sazida Nineviju i Rovot grad i Halah, i Dasem između Ninevije i Halaha; to je grad velik.”

Preporučujemo

Zatim Prva knjiga Dnevnika 1:10 kaže: „I Hus rodi Nevroda. On prvi bi silan na zemlji”, da bi konačno usput bio spomenut i u Knjizi proroka Miheja 5:5—6:

„I On će biti mir; kad dođe Asirac u našu zemlju, i kad stupi u dvore naše, tada ćemo podignuti na nj sedam pastira i osam knezova iz naroda. I oni će opasti zemlju asirsku mačem i zemlju Nevrodovu na vratima njegovim; i On će nas izbaviti od Asirca kad dođe u našu zemlju i kad stupi na među našu.”

„Vavilonska kula”, Piter Brojgel Stariji, 1563. Foto: Wikimedia/Pieter Brueghel the Elder/Kunsthistorisches Museum/Google Art Project

Iz ovog potonjeg pasusa saznajemo da Jevreji tada Asiriju još uvek drže za zemlju Nevrodovu, čije je ime vremeno postalo gotovo sinonim za velikog lovca, zbog onoga odlomka iz Postanja, koji je i najpoznatiji u vezi sa Nevrodom.

Njegovo ime možda dolazi od semitskog korena „mrd”, iz nekog jezika koji je bio blizak hebrejskom, možda u obliku „marad” u značenju „buniti se”: drugim rečima, „lovac pred Gospodom” možda znači „uprkos Gospodu”, tj. protivno Gospodu.

O istorijskoj ličnosti tog ili sličnog imena ne zna se ništa; s obzirom da je kao njegov otac naveden Hus, sin Hama, Nevrodov pradeda je bio Noje. Onaj koji je sagradio barku prokleo je Hamovog sina Hanana zato što mu je Ham ismevao golotinju, ali očito ne sve Hamove sinove; inače bi i Nevrod bio pod kletvom.

„Silan” iz Postanja („prvi bi silan na zemlji”) u hebrejskog originalu glasi „gibbor”, što može da se prevede i kao ratnik, i kao tiranin, mada se u Bibliji uglavnom koristi da opiše ratnika ili prvaka.

Ako je Nevrod bio stvarna osoba, ako nije izmišljen, ako se iza njega krije neka istorijska ličnost koja je u sumerskim izvorima navedena pod drugim imenom, svakako je bio nekakav car, s obzirom da se eksplicitno govori o jezgru njegovog carstva.

Verovatno prikaz Marduka, glavnog vavilonskog boga, protiv Tiamata, personifikacije haosa i primordijalnog mora; bareljef iz Nimruda (asirsko ime grada bilo je Kalhu, biblijki Kalah). Foto: Wikimedia/editor Austen Henry Layard , drawing by L. Gruner

Ali možda i nije bio stvarna osoba; neki ga danas tumače kao grupu, tj. smatraju da se iza tog imena krije personifikacija pobunjeničke družine. To je, ipak, malo verovatno — narodi i grupe se u Bibliji jasno navode kao takve, i kasniji jevrejski autori o njemu govore kao pojedincu.

Pošto se odlomak iz Postanja može tumačiti kao da je Nevrod osnovao Vavilon („početak carstvu njegovom”), možda je upravo Nevrod sagradio Vavilonsku kulu — iako se ta fraza uopšte ni ne javlja u Bibliji, govori se o „gradu i kuli”, ili samo „gradu”, bez naznake na koji se grad misli, pa je poistovećivanje „grada” sa Vavilonom kasniji konstrukt.

(Sam akadski naziv grada bio je Bab-ilim, što znači „Vrata boga”, ali se veruje da je u pitanju akadska narodna etimologija primenjena na nasleđeni oblik naziva tog naselja, te da se izvorno grad zvao „Babila”; ali šta i na kojem jeziku je to nešto pre pet ili šest hiljada godina značilo, niko ne zna.)

Takođe je moguće da je Nevrod zapravo u osnovi mita o Gilgamešu, koji po ličnosti odgovara opštim crtama koje su o njemu date; Marduk, glavni vavilonski bog, takođe možda ima veze s njim, i onim semitskim korenom mrd.

Opet, možda je bio div, poput sinova Enakovih, možda je poznavao Avrama (jevrejske i islamske tradicije njih dvojicu stavljaju u sukob), ako je Avram postojao, ako su obojica postojali, jer kada govorimo o stvarima u tako dubokom sloju Biblije mora se naglasiti da izlazimo iz domena objektivnih činjenica i ulazimo u domen vere.

(Telegraf.rs)