Dva ostrva u Zapadnoj Evropi koja ne pripadaju nikome a nisu nezavisna: Ni na nebu ni u nekoj zemlji

Bejlivik Džerzi (eng. Bailiwick of Jersey) i susedni Bejlivik Gernzi (eng. Bailiwick of Guernsey), dve su ostrvske zemlje koje čine takozvana Kanalska ostrva, arhipelag nadomak francuske obale, tačnije Normandije.

Bejlivik Džerzi obuhvata, pored ostrva Džerzi, koje je najveće u arhipelagu, takođe i nekoliko drugih manjih nenaseljenih ostrva i stena (ukupno 119 km2), dok Bejlivik Gernzi obuhvata, pored ostrva Gernzi, takođe i Olderni i Sark (ukupno 78 km2).

Preporučujemo

(Ne postoji prevod pojma „bejlivik”; u suštini, to je teritorija kojom upravlja bejlif, koji ima svoju specifičnu ulogu u anglosaksonskoj pravnoj tradiciji, ali ovde ne možemo zalaziti u detalje.)

Ta dva bejlivika su dve zemlje, koje nisu deo nijedne druge zemlje, i koje zajedno sa Ostrvom Man u Irskom moru, spadaju u tzv. Krunske posede, posede Britanske krune koji nisu deo UK (niti bilo čega drugog zapravo) i koji su odvojeni od UK, mada ne i nezavisni od UK.

„Engleski brod i drugo brodovlje kod zamka Kornet, Gernzi”, Jakob Knajf, druga polovina XVII veka. Foto: Wikimedia/Jacob Knijff/Web Gallery of Art

S obzirom da se nalaze na svega dvadesetak kilometara od Francuske, i s obzirom da je sve do XX veka dominantni jezik bio francuski, zašto su britanski krunski posedi? (Zapravo, svi su znali francuski, ali je lokalna varijanta normanskog bila maternji jezik, što nije isto.)

Odgovor je jako interesantan. Trebalo bi svi da znaju da je 1066. godine Viljem Osvajač, vojvoda Normandije, pozivajući se na pravo nasledstva, osvojio Kraljevinu Englesku i postao engleski kralj — ne prestajući da bude normanski vojvoda, i u tom smislu podređen kralju Francuske, iako mu ravan u svojstvu kralja Engleske.

Ovaj konfuzni pravni odnos izazvao je dosta problema između Kapeta, koji su vladali Francuskom (i teoretski Normandijom), i Plantageneta, koji su vladali Engleskom i (praktično) Normandijom (Anžuvinska imperija).

Problem je donekle rešen Pariskim mirom 1259, sklopljenim između Luja IX i Henrija III, kojim je engleski kralj priznao gubitak Vojvodine Normandije ali istovremeno zadržao Vojvodinu Akvitaniju, kao Lujev vazal na toj teritoriji.

Obelisk posvećen lokalnom 19-vekovnom reformatoru Pjeru Le Suru, u Velikoj ulici u Sent Helijeru, glavnom gradu Bejlivika Džerzi. Foto: Wikimedia/public domain/Man vyi

Normandijska ostrva su bila deo kompromisa: Henri ih je zadržao kao „velmoža Francuske i vojvoda Akvitanije”, dakle, odvojeno od Akvitanije, zbog čega kasniji potpuni gubitak te vojvodine nije uticao na položaj ovog ostrvlja.

Sporazumom je stvoren naročiti pravni položaj Kanalskih ostrva, koja je guverner Oto de Grandson oko 1290. podelio na dva bejlivika; engleska/britanska kruna ih sve vreme direktno drži, bez inkorporisanja u Kraljevinu Englesku/Ujedinjeno Kraljevstvo (u tom smislu su tokom Drugog svetskog rata bili jedini britanski posedi pod nemačkom okupacijom).

Oni i dalje opstaju na isti način, kao „osobenosti Krune”, mada su prirodno prošli kroz više upravnih reformi i modernizacija. Džerzi i Gernzi nisu bili deo Evropske unije, u vreme kada je UK bilo deo Evropske unije, pa shodno tome nisu imali svoje predstavnike u Evropskom parlamentu.

UK je zaduženo za njihovu odbranu i spoljnu politiku, iako oba bejlivika zadržavaju pravo na puno osamostaljenje, i iako zapravo imaju zasebne međunarodne identitete, drugačije od Ujedinjenog Kraljevstva.

(Telegraf.rs)