Švedska vojska je jednom pešice prešla Baltičko more i napala Dansku: Priča o Malom ledenom dobu

„Zimski predeo sa klizačima”, Henrik Averkamp, c. 1608. Foto: Wikimedia/Hendrick Avercamp/Rijksmuseum

Dok je Malo ledeno doba (MLD) trajalo, niko nije bio svestan da je ono uopšte u toku: jasno, bilo je hladno, toga se bilo svesno, ali je zahlađenje, bilo da je došlo postepeno ili odjednom, već posle jedne ili dve generacije postalo normalno, dok je prethodni topli period potonuo u zaborav, u društvu bez meteoroloških institucija — pojam se svakako prvi put pojavio tek 1939.

Preporučujemo

Po akademskoj konvenciji, MLD je trajalo od 16. do 19. veka, mada ima naučnika koji smatraju da je zapravo počelo oko 1300. i trajalo do 1850. Nasina zemaljska opservatorija beleži tri naročito hladna intervala: jedan koji je krenuo oko 1650, drugi oko 1770. i treći oko 1850. godine. Nije bio u pitanju globalni događaj, pogodio je samo severnu hemisferu, pre svega Evropu.

O uzrocima još uvek spekuliše: ciklični pad Sunčevog zračenja, povećana vulkanska aktivnost, promene u okeanskoj cirkulaciji, varijacije u Zemljinoj orbiti i aksijalnom nagibu, inherentna varijabilnost globalne klime, dramatičan pad broja stanovnika kao posledica Crne smrti i drugih epidemija te pokoljâ kojе je vršila vojska Džingis-kana — to su neka objašnjenja.

Efekat na život ljudi i društvo bio je više nego zanimljiv, a posebno dugoročni efekat.

„Karl X gleda preko leda Velikog belta”, Johan Filip Lemke (1631–1711). Foto: Wikimedia / Johann Philipp Lemke

Baltičko more se dva puta zaledilo početkom 14. veka, 1303. i 1306—07, dok su glečeri na Alpima rasli i gutali sela i farme. Kanali i reke u Velikoj Britaniji i Holandiji su redovno mrzli: vašari na zamrznutoj Temzi su se stalno održavali u periodu 1608—1814, a slikari su na svojim platnima prikazivali klizališta i druge zimske teme, naročito nizozemski slikari.

Nakon Tridesetogodišnjeg rata (1618—1648), odigrao se jedan od najneverovatnijih vojnih poduhvata u istoriji: švedska vojska je 1658. pešice prešla preko Velikog belta i izvršila invazija na Dansku, napavši Kopenhagen. Ovo kockanje Karla X Gustava se završilo teritorijalnom katastrofom za Dansku, dok je Švedsku rasteglo na njene savremene granice.

Upravo u to vreme odigrala se tzv. Opšta kriza, sa „najgorom decenijom u istoriji sveta”, o kojom smo pisali pre nekoliko godina, kada je sve gorelo od Engleske do Kine, i tokom koje je Poljsko-litvanska republika (delovanjem Švedske, a pomalo i Rusije) privremena nestala s karte sveta.

U drugoj polovini 18. veka populacija Islanda se prepolovila, zato što se led protezao kilometrima oko ostrva i zatvorio sve luke: da ne pominjemo glad izazvanu propašću useva. Sa Grenlandom je bilo slično, najveće ostrvo na svetu je od oko 1410. do oko 1720. uglavnom bilo odsečeno od sveta.

Usled razornog dejstva ekstratropskih ciklona (prvi se desio sredinom januara 1362, ali su se javljali i kasnije), znatni delovi danskog, nemačkog i holandskog priobalja su zauvek izgubljeni, more ih je progutalo.

„Zimski predeo sa klizačima i jedrenjem po ledu”, David Vinkbons, 1610-te. Foto: Wikimedia/National Museum in Warsaw

Vatra je progutala mnoge žene: veruje da je lov na veštice barem delimično bio izazvan propašću useva i glađu, pošto je krivica svaljivana na njih; u Irskoj, međutim, krivicu su svaljivali na prisustvo protestantskog episkopa u Elfinu, dok su Jevreji svukud optuživani za nuspojave, poput bolesti.

Dramatično se povećao broj silovanja, slučajeva zoofilije, preljube. Ne mogu se sve posledice ni spomenuti; ali nisu sve bile rđave: ako vam je za nekakvu utehu, spekuliše se da je upravo zbog niskih temperatura, drvo koje je Stradivarijus koristio za violine, bilo gušće nego u toplijim periodima, pa je doprinelo izvrsnosti konačnog proizvoda.

Takođe, upotreba dugmadi i rupica za dugmad na garderobi, tek tada se raširila među svim slojevima stanovništva; tokom 16—17. veka i dimnjaci su počeli da se ugrađuju u privatne kuće svih staleža.

Ovo razdoblje je naročito bilo ne-rđavo za Holanđane, koji su se pokazali kao tada najinteligentniji, najprilagodljiviji, najspretniji, najdomišljatiji, najdovitljiviji narod, pa se smatra da su te okolnosti, koje su druge uništavale, njima omogućile njihovo Zlatno doba.

Tako su njihovi trgovci najveštije koristili propast žetava, njihovi mornarički komandanti promenljive obrasce kretanja vetrova, dok su njihovi izumitelji razvijali tehnologije koje su im omogućile da na hladnoći profitiraju. Dok jednom ne smrzne...

(Telegraf.rs)