Kako je moguće da dva blizanca, Džim & Džim, razdvojeni po rođenju, vode identične paralelne živote?

Priča o dva brata blizanca, Džimu Luisu i Džimu Springeru, zadivljujuća je i na prvi pogled potpuno neverovatna, u toj meri da je ne bismo ni prenosili, da kao dokaz njene istinitosti ne možemo priložiti kredibilan izvor, članak iz „Njujork tajmsa” od 9. decembra 1979.

Rođeni su 1940. u Ohaju, i dati na usvajanje kada im je bilo oko tri nedelje; dečaci su ubrzo usvojeni, jedan od strane porodice Luis iz Lime, Ohajo, a drugi od strane porodice Springer iz Pikveja, Ohajo.

Preporučujemo

Obe porodice su dečacima dale isto ime: Džim. Džim & Džim rasli su ne znajući jedan za drugog, na oko 75 km jedan od drugog, pedesetak minuta vožnje kolima, relativno blizu ali ujedno i predaleko da bi se poznavali, posebno ne kao deca.

Obojica su u detinjstvu imala psa po imenu Toj, i brata po imenu Lari. Obe porodice su letovale na istoj plaži na Floridi, u blizini Sent Pitersburga, i obe su tamo putovale „ševroletima”.

I jedan i drugi su izgradili karijere na sličnom polju, jedan kao zamenik šerifa a drugi kao radnik obezbeđenja u jednoj privatnoj firmi; iz hobija su se bavili mehaničkim crtanjem i stolarstvom, u školi su voleli matematiku a mrzeli spelovanje.

Obojica su se ženili dvaput — i obojici se prva žena zvala Linda. Obojici se druga žena zvala Beti. Obojica su dobila sina, otprilike u isto vreme, i nazvali ih Džejms Alan (Allan i Alan, zapravo).

VIDEO: Braća Džim kod Džonija Karsona

Nakon što je Džim Luis počeo da traži svoju biološku porodicu, pre svega kako bi upoznao davno izgubljenog brata, susreli su se prvi put 1979. pred kamerama emisije „Phil Donahue Show” i potpuno opčinili javnost.

Njihova imena su uskoro postala odomaćena u Americi (čini nam se da je „odomaćeno ime” adekvatan način da se prevede američka fraza household name ), a najinteresantnije je bilo profesionalcima, poput psihologa, genetičara, sociologa, koji su ovaj slučaj ubacili u raspravu o tome, šta više utiče na pojedinca, genetika ili okruženje.

Vreme je pokazalo da se iz ovoga ne mogu izvlačiti ozbiljni zaključci, i da, kada se stvari hladne glave sagledaju, vidi se, da neverovatnih slučajnosti zapravo ima manje nego što se misli, da tu gotovo ništa nema veze sa genetikom, te da su Džim & Džim dva relativno normalna blizanca.

Krenimo od početka: to što se obojica zovu Džim ne može se objasniti biologijom, jer kakav uticaj beba može imati na roditelje u pogledu svog imenovanja. Prema tome, već u startu govorimo ili o slučaju ili o delovanju socijalnog radnika: ovo je često muško ime na Srednjem zapadu, a s obzirom da se radi o hipokoristiku imena Džejms, objašnjava i imenovanje njihovih sinova.

Obojica su dakle dobila sinove (šansa je 50-50 da ćete dobiti sina), otprilike u isto vreme (što opet nije neverovatno, blizanci su), i dali su im to isto prvo ime — u ovome je zapravo jedino fascinantno identično drugo ime, i mada je to upečatljiva podudarnost, možda i ona može da se racionalno objasni, nekom informacijom koja je od javnosti zatajena.

Što se tiče pasa, možda je Toj (Igračka) bilo popularno ime u tom delu Amerike u to vreme, kao što se početkom devedesetih kod nas svaka druga kuja zvala Dona a svaki drugi mužjak Reks; opet, nikakve veze to ne može da ima sa genetikom, a posebno ne to što su obojica na lutriji života dobila pobratima po imenu Lari.

VIDEO: Prilog o Džimu & Džimu

Što se letovanja tiče, sasvim je moguće da je na prostoru tog dela Ohaja u to vreme delovala neka putnička agencija koja je u ponudi za Floridu imala samo tu lokaciju, ili je nju naročito isticala. Ali, obe porodice su posedovale „ševrolet”! Zar to nije neverovatno? To jeste ne-ve-ro-vat-no, dok ne uzmete u obzir koliko je tada za jednu američku porodicu bilo uobičajeno da vozi „ševrolet”.

I dok sklonost istim zanimanjima zaista može da se pripiše genetici, slučaj sa ženama svakako ne može. Nije velika stvar što su se obojica ženili dvaput — mnogi ljudi se ožene dvaput, nekad se to desi čak i onima koji se ne zovu Džim.

Međutim, mada su Linda i Beti svakako bila česta imena na Srednjem zapadu, nisu bila jedina, pa ova podudarnost od svih ostaje najupečatljivija — jer nije neverovatno što su obojica oženili Lindu ili što su obojica oženili Beti, već to što su obojica oženili i Lindu i Beti, i to prvo Lindu pa Beti; ali opet, to je lutrija života.

Nisu konkretne podudarnosti u njihovim životima ono što fascinira, već akumulacija tih podudarnosti, čak i ako većina ima racionalno objašnjenje i pojedinačno može da se objasni okolnostima ili zakonom verovatnoće. No, ne sve: pošto o teoriji da su telepatski komunicirali ne vredi govoriti, vratimo se priči o genetici.

Sem zanimanja i interesovanja, ništa od navedenog nema veze sa genetikom; ali imaju njihovi obrasci ponašanja u pogledu pušenja i pijenja alkohola, koji su bili gotovo identični, možda ima i upotreba istih žargonskih izraza, navodno međusobno završavanje rečenica (nakon što su se upoznali), pošto bi iza njih mogli stajati slični mentalni procesi.

(Telegraf.rs)