Ko je bila Afrodita, boginja ljubavi i glavni krivac za trojanski rat: Upoznajte bliže 12 Olimpljana

„Rođenje Venere”, Sandro Botičeli, oko 1485. Foto: Wikipedia/Google Art Project

Hesiod, savremenik Homera, koji je kao i slepi pesnik živeo u decenijama oko 700. stare ere, kaže u „Teogoniji” da Afroditino ime dolazi od reči afros, „morska pena”, zato što se „rodila iz morske pene”, mada se sa tim mnogi savremeni etimolozi ne bi ni složili niti pružili uverljivo alternativno objašnjenje.

Preporučujemo

Kao i za druge grčke bogove, i u njenom slučaju popularno je negirati indoevropsko poreklo i nje same i njenog imena, pa se kaže da je možda semitskog korena. Međutim, nekima je rešenje potpuno očigledno, i ne mogu da shvate kako niko drugi ne vidi ono što im je pred očima.

Naime, kao što mi imamo svoje cipiripi-etimologe, imaju ih i Albanci: tamošnji pseudoistoričari tvrde da je njeno ime ilirskog porekla, a pošto su oni po akademskoj konvenciji najverovatnije potomci ostataka neromanizovanih Ilira s jednog ograničenog prostora, njeno ime, „afro + dita”, znači „Afrička zora”.

„Parisov sud”, Enrike Simone, 1904. Foto: Wikimedia Commons / Public domain /Museo de Málaga

Bilo kako bilo, Afrodita je boginja ljubavi, lepote i plodnosti (ne jedina povezivana s plodnošću, kao što smo mogli videti), te zaštitnica mornara. Ujedno i glavna odgovorna za trojanski rat.

Trojanski princ Paris je trebalo da presudi, koja je Olimpljanka najlepša: Hera, Atina ili Afrodita. On je rekao potonja, jer su ga prve dve potkupljivale obećanjem moći i ratne pobede, a ona — ljubavlju najlepše smrtnice na svetu.

Ta najlepša bila je Helena, udata za Menelaja, kralja Sparte i brata Agamemnona, kralja Mikene — kojega je sama odabrala među brojnim proscima. Paris, kojeg Homera opisuje kao kukavicu bez časti i vojne veštine, oteo ju je iz Menelajevog doma, gde ih je ovaj domaćinski bio primio.

U ratu koji je usledio, Afrodita je bila na strani Troje, dok su Hera i Atina bile na strani Grka; ona je Parisa spasila od Menelaja, koji je bio na ivici da ga ubije, tako što ga je zaogrnula i prenela u postelju, a onda se prikazala Heleni u liku sluškinje i rekla joj da je ovaj čeka.

„Miloska Venera”, Aleksandros iz Antiohije, oko 150. stare ere. Foto: Wikimedia Commons / Public domain / Musée du Louvre

Helena ju je prepoznala, upitala da li je ponovo šalje u propast, onda joj rekla da bi možda ona sama trebalo da ide kod Parisa; besna Afrodita joj je odgovorila da vodi računa, kako je ne bi omrzla koliko je sada voli, i kako je ne bi omrzli i Trojanci poput Grka — da pojednostavimo taj događaj iz „Ilijade”.

U istom spevu se takođe nalazi i interesantan događaj vezan za Eneju, Afroditinog smrtnog sina, kojega je rodila sa Anhisom, trojanskim princem, zato što je Zevs učinio da ona poludi za njim, kako bi je kaznio zato što je bogove međusobno zavodila.

Eneju je umalo ubio Diomed, grčki junak, ali se boginja umešala. No Diomed ju je video i bez mnogo razmišljanja krenuo na nju, bacivši koplje.

„Venera i Anhis”, Vilijam Blejk Ričmond, 1889—1890. Foto: Wikimedia Commons / Public domain / Google Cultural Institute / Walker Art Gallery

„...odmah se njoj u kožu koplje zabode

kroz plašt ambrosijski, što ga Harite satkaše same,

iznad dlana. A njojzi procuri ambrosijska krvca

ihor, kakva teče u žilama blaženom bogu;

bogovi ne jedu hleba i rumenog ne piju vina,

zato nemaju krvi i besmrtni zovu se bozi.

Ona vrisne veoma, i sin joj padne iz ruku;

ali ga u ruke Feb Apolon uzme i tamnom

zavije maglom, da ne bi brzotrki Danajac koji

grudi mu među prob’o i tako mu utrn’o život.

Tada glasoviti borac Diomed zagraja nad njom:

’Beži, Divova ćerko, iz borbe i s ograšja ljutog!

Nije ti dosta zar što varaš nejunačke žene?

Budeš li u rat se mešala, ti ćeš od rata, mislim,

zgroziti se, i ako daleko o njemu čuješ!’”

Boginja nakon toga uzajmi bojne kočije od boga rata Aresa, njenog brata i ljubavnika, kojima odleti na Olimp da vida rade, pa joj Zevs kaže da se mane rata i da se posveti poslovima braka.

O onoj koju Homer naziva Kiprankom (kod Đurića „Kiparka”) jer se iz morske pene na jednoj tamošnjoj plaži rodila (vidi sliku ispod), već smo govorili u mitu o Medeji, pa se u vezi toga ne bismo ponavljali; kada smo pisali o Hefestu, morali smo je naširoko spominjati, kao i kada smo pisali o Aresu.

Afroditina stena na plaži kod Pafosa, jugozapadna obala Kipra, gde se po grčkom mito rodila Afrodita, boginja ljubavi. Foto: Wikimedia Commons / Public domain / Paul167

Njen najvažniji smrtni ljubavnik nije bio gorepomenuti Anhis već Adonis, smrtni bog lepote i požude, kojega je silno volela, a koji se kao bog stalnog preporoda, cilkično rađao i umirao, pa nikada nije stario (o Adonisu više kada dođe vreme za Adonisa).

Za kraj, treba reći da je golubica simbolično bila povezivana s njom, ali da sem toga i lepote ona nema neka posebne atribute u grčkoj umetnosti, koje bi je delile o drugih božanstava.

Njen rimski pandan bila je Venera, koja je prisvojila većinu Afroditine mitologije; Hesiodova etimologija, o rađanju iz morske pene, inspirisala je Botičelija da stvori jednu od najlepših slika koje su ikada stvorene.

Jedna od najpoznatijih antičkih skulptura je Miloska Venera, koja se tako zove iako bi pravičnije bilo reći Miloska Afrodita, jer ju je izradio grčki vajar Aleksandros iz Antiohije oko 150. stare ere, posebno što je i pronađena kod ostrva Milos 8. aprila 1820. godine.

(Telegraf.rs)