Ko je bio Hefest, bog vatre, kovačkog zanata, i kovač bogova: Upoznajte bliže 12 Olimpljana

Bog zanata, bog vatre, vulkana, bog drvodeljâ i skulpturâ, bog kovačkog zanata i metalurgije, kovač bogova — eto vam ga upravo ono što je bio Hefest, božanstvo na jednu nogu hromo, da li zato što ga je Hera sama napravila pa je nešto pošlo po zlu (u kom slučaju je bio partenogen) ili zato što ga je otac njegov Zevs u nastupu besa bacio s Olimpa.

Hefest, čiji je rimski ekvivalent Vulkan dao ime tom geološkom obliku, nije stoga bio za oko prijatna figura, u kom pogledu se od drugih bogova bitno razlikovao, jer iako nisu svi bili lepi kao Apolon, svi su bili lepi; ne i Hefest; u stvari, po jednoj verziji mita, njega je Hera i bacila s Olimpa videvši koliko je ružan.

Preporučujemo

Bivajući bačen s visokog staništa helenskih metafizičkih agenata, leteo je Hefest čak do Lemnosa, gde su brigu o njemu na sebe preuzele nereida Tetida i okeanida Eurinoma, s kojima je proveo prvih devet godina svog života, u jednoj pećini na tom ostrvu.

I tu na lemnoskom vulkanu podigao je svoju neuništivu bronzanu palatu i božansku radionicu, ili je to možda bilo na sicilijanskoj Etni, po kasnijoj verziji mita, verovatno razvijenoj nakon što su Grci počeli kolonizacije južne Italije.

Vulkan, rimski pandan Hefestu, na fresci u Kući Siriko u Pompeji. Foto: Wikimedia/Sailko

Hromac, kako ga naziva Homer, u Đurićevom prevodu (jedan od njegovih epiteta se u duhu Đurića može prevesti i kao „Vucinoga”), genijalni zanatlija, izradio je tokom vekova brojne predmete za bogove i heroje: skiptar i egidu za Zevsa, šlem za Hermesa, tajne ključaonice za vrata Herinih odaja.

Izradio je takođe automatone (inteligentne i govorljive metalne sluge, danas bismo bez razmišljanja rekli: robote), među kojima se izdvaja bronzani Talos, što ga je na Zevsov zahtev izradio kao poklon kralju Minoju, da zaštiti Krit ili pak da zaštiti Evropu — konačno, Hefest je i Pandoru, prvu ženu, izvajao od gline.

Stoga nimalo ne čudi laskavi spisak njegovih epiteta, kojima su ga nazivali i sazivali Grci: „Slavni zanatlija”, „Genijalni”, „Inventivni”, „Lukavi”, „Dovitljivi”, „Čađavi bog”, „Kazandžija”.

Oženio se Afroditom, u pomalo neverovatnom obrtu, posluživši se lukavstvom: izradio je nevidljive lance kojima je svoju mater Heru zarobio na zlatnoj stolici koju joj je poslao na dar, a brak sa boginjom ljubavi bila je cena slobode koju je kraljica „onih gore” morala da plati.

Jedan prizor iz tog mita naročito je bio popularan u grčkoj umetnosti: Dionis vodi pijanog Hefesta natrag na Olimp, gde ovaj ima da sa svoje strane nagodbe oslobodi majku iz okova.

„Mars i Venera zatečeni od strane Vulkana”, Aleksandar Šarl Gijemo, 1827. Mada na slici likove nose imena iz rimske religije, mit je iz grčke, kao što je obično bio slučaj. Foto: Wikimedia/Alexandre-Charles Guillemot

Toliko truda, samo da bi ga Afrodita pravila na hromog rogonju, varajući ga na sve strane, posebno s Aresom, što smo već pominjali u jednom od prethodnih tekstova o Olimpljanima — a njega je, Hefesta, Helije o tome izvestio, šta mu iza leđa supruga radi s bogom rata.

Pa ih je kovač bogov uhvatio u nevidljivu mrežu što ju je na Lemnosu izradio, dok su bili nagi u postelji, takve odvukao na Olimp i bacio pred druge bogove, da ih ismeju. Pustio ih je tek nakon što je Posejdon udesio da Ares plati preljubničku globu, ili je pak Zevs vratio miraz: čak ni u Staroj Grčkoj nisu bili sigurni šta se tačno desilo.

Već u „Ilijadi” Hefest je razveden od Afrodite, mada su u „Odiseji”, koja hronološki sledi, ponovo u braku, s obzirom da najavljuje vraćanje boginje Zevsu u zamenu za miraz, što može biti argument u prilog teze, da nije Homer napisao taj spev, već neki drugi pesnik, koji možda čak i nije bio slep; ako već osetno slabiji kvalitet „Odiseje” nije dovoljno jak argument.

Hefest je posle Afrodite bio u braku sa haritom Aglajom, kojoj je napravio četvoro dece, ali joj nije bio veran: imao je brojno potomstvo, neretko sa nimfama.

Erihtonija, kojega je dobio s Gajom, ipak ne računamo u proizvod preljube, jer se to s njim desilo slučajno i posredno: Pseudo-Apolodor nas obaveštava da je Hefest pokušao da siluje Atinu, koja ga je odgurnula od sebe, pa je seme, koje je završilo na njenoj butini, stresla na zemlju.

Hefestov hram u Atini, na severozapadnoj strani Agore. Foto: Wikimedia/Holger Uwe Schmitt

Takav nastup protiv Atine bio je posledica vradžbine Afroditine, dakle, nije bio on ništa kriv (...); zato ne čudi što zauzima istaknuto mesto na frizu Partenona, tamo gde je prikaz boginjinog rođenja.

Na zahtev Zevsa, okovao je Prometeja na planini Kavkaz, a u trojanskom ratu podržavao Grke; čuvena je njegova borba s rečnim bogom Ksantom odnosno Skamandarom (bogovi su ti koji ga zovu Ksant), čuveni su oklop i štit od bronze, zlata, srebra i kalaja koji je izradio za Ahileja.

U skladu sa svojim poljem delovanja, Hefest je bio prikazivan sa pilosom na glavi, tj. radničkim šlemom, obučen u egzomidu, tj. radničku tuniku. Drži klešta, sekiru, čekić, testeru, dleto, jaše mazgu na sedlu postrance, čime se implicitno isticala njegova hromost, koja je tek retko eksplicitno prikazivana.

Već više ne treba da iznenađuje što savremeni lingvisti i njegovo ime smatraju za predgrčki stratum, možda prvi put pomenut u Knososu, na jednom natpisu na Linearnom pismu B; značenje je u svakom slučaju nepoznato.

(Telegraf.rs)