Rođen potajno, izvan braka, prvi shvatio čemu služi srce: 9 zanimljivosti o Leonardu da Vinčiju

Leonardo je bio oličenje renesanse, i jedan od najvećih umova od praistorije do naših dana: slikar, crtač, inženjer, naučnik, teoretičar, skulptor, arhitekta, matematičar — polimat.

Univerzalni čovek, Homo universalis, bavio se i anatomijom, astronomijom, botanikom, kartografijom, paleontologijom, geologijom, optikom, tribologijom, hidrodinamikom.

Preporučujemo

Genije kakav se rađa jednom u hiljadu godina, još u 15. veku on je konceptualno osmislio leteću mašinu, borbeno oklopno vozilo, upotrebu solarne energije, nešto što se može nazvati ranim oblikom računara, i mnogo toga drugog.

I ne mari što većina njegovih izuma nije konstruisana ili je neizvodljiva: sama činjenica da mu je nešto palo na pamet, dovoljna je. A bilo je nekih izuma koji su ušli upotrebu, i to na mala vrata, da niko nije ni znao od koga su. Elem, evo 9 zanimljivosti o njemu.

Leonardo da Vinči, autoportret. Foto: Wikimedia/vivoscuola.it

1.

Leonardo di ser Pjero da Vinči rodio se verovatno u Ankijanu, zaseoku sela Vinči, blizu Firence, 15. aprila 1452. godine, i to izvan braka: tada bi se reklo, a i sve do skoro bi se reklo, srećom se tako više ne govori, da je bio kopile.

Otac mu je bio Pjero da Vinči, uspešni gradski notar, a majka mu se zvala Katerina (ili Katelina; sam Leonardo koristi obe verzije) — možda ona koja je po udaji postala Katerina Buti del Vaka, ili siroče Katerina di Meo Lipi. Ne zna se tačno.

2.

Leonardo je prvi shvatio funkciju srca: pre njega se verovalo da srce zagreva krv, dok on nije ukazao na to da je srce zapravo središte kardiovaskularnog sistema.

3.

Uvreženo je pogrešno uverenje da su Francuzi ukrali „Mona Lizu” i da se ona zato nalazi u Luvru. U stvari, tokom Italijanskih ratova, kralj Fransoa I poveo je Leonarda sa sobom u svoju zemlju, ponudivši mu jednu komisiju i pokroviteljstvo, i naposletku kupio tu sliku (danas neobičnim sticajem okolnosti najčuveniju na svetu), po nekim navodima, za dve Leonardove godišnje zarade.

„Mona Liza”, Leonardo da Vinči, c. 1503—1506, možda dorađivana sve do 1517. Foto: Profimedia/AKG/akg-images

4.

Bio je vegetarijanac, koji je, javlja Vazari, običavao prolaziti ulicama gde su ptice prodavane u kavezima, samo da bi ih kupio i pustio na slobodu. Sâm taj veliki čovek, pisao je o Čoveku: „Ako si zaista kralj životinja kao što kažeš — a bilo bi prikladnije da se nazoveš kraljem zveri jer si najveća od svih — zašto im ne pomogneš?”

5.

Privlačilo ga je groteskno, a ne samo lepo, pa ga mnogi smatraju ocem savremene karikature (da je postojala u antici, pouzdano znamo na osnovu grafita sačuvanih u Pompeji i Herkulanumu; jedan od njih je izgleda snažno uticao na estetiku franko-belgijskog stripa, naročito komično-dinamični stil).

6.

Njegova sklonost ka eksperimetisanju možda je najbolje ilustrovana „Poslednjom večerom”, najreprodukovanijom religioznom slikom na svetu.

Oslikana je temperom, na način koji mu je omogućio da na njoj radi neredovno, zbog drugih obaveza, i da vrši česte popravke. Zato, kao i zbog prirodnih uslova i namerno nanetih oštećenja, malo šta od originalne freske zapravo danas postoji, uprkos brojnim restauracijama, od kojih je poslednja bila 1999.

„Tajna večera”, Leonardo da Vinči, c. 1495—1498. Foto: Wikipedia/Paris Orlando

7.

Leonardo je bio levoruk, i to nije „ispravljeno” u njegovom detinjstvu i mladosti (srećom). Kao i mnogi ondašnji levoruki, pisao je zdesna nalevo, jer mu je tako bilo lakše, zbijenim linijama koje su izgledale kao odraz u ogledalu, pa ga je drugim ljudima bilo teško čitati. Naravno, kad je moralo, pisao je normalno.

8.

Voleo je navodno da priča tzv. masne viceve.

9.

Bio je prvi čovek koji je ustanovio da su „prstenovi” na preseku drveta u stvari godovi, tj. godine starosti stabla, te da njihova debljina zavisi od uslova u kojima je drvo raslo. Pre njega to niko nije shvatio, iako je starogrčki filozof (i botaničar) Teofrast, naslednik Aristotela na čelu njegove Peripatetičke škole, prvi zapisao da stabla imaju prstenove.

(Telegraf.rs)