Ko je bio Egej, i zašto su Grci svoje more nazvali po njemu

Egej je bio sin Pandiona II, unuk Kekropsa II, praunuk Pandiona I, čukununuk Erihtonija kralja, po mitu doslovce „rođenog iz zemlje”, autohtonog, kojega je usvojila i odgajila boginja Atena.

Poput svog čukundede, i Egej je bio kralj atinski, iz loze plemenite ne samo patrilinearno, već i matrilinearno: njegova je mater Pilija dolazila iz vladarske kuće megarske, od oca Pilada kralja, tako da se Egejev pedigre, iz ondašnje atičke perspektive, mogao okarakterisati kao besprekoran.

Preporučujemo

Pandion II se Pilijom oženio tokom svoga izgnanstva u Megari, u koju se sklonio nakon što su mu tron preoteli rođaci, sinovi Metiona, koji je bio sin Erihtonija. Egej je imao tri brata, Palasa, Nisa i Lika, i mada neki izvori kažu da je bio samo usvojeni sin Pandionov, tj. da ga je Pilija unela u brak, većina ga biološki stavlja u rod erihtonijski.

Posle smrti Pandiona II, koji je postao kralj Megare nakon tastove smrti, njegova četiri sina napali su Metionide, trijumfovali, i razdelili zadobijenu i povraćenu zemlju, pa je Nis dobio Megaru, Lik Eubeju, Palas „južne kraje”, a Egej kao najstariji Atinu, dragulj erihtonijskih poseda.

Dolazak heroja, možda Tezeja u Atinu, gde ga dočekuje Egej, sa Medejom koja tmurno stoji iza domaćina (mač za pasom mladića, i žena koja možda i indikativno u rukama drži amforu i kilik s vinom) ili odlazak heroja, opet, možda Tezeja na Krit (crvenofiguralna posuda za mešanje vina iz Apulje, 410—400. p. n. e.). Foto: Wikimedia/ British Museum/ Sisyphus Painter

Naravno da nisu živeli srećno do kraja života! Kakva bi to braća bila da se ne potuku oko nasledstva, pa toga ni u bajkama nema, a kamoli u religijskim pričama koje su postale „istiniti” mitovi. Egej je prema tome napao Lika i prognao ga, dok se Palas sa svojih pedeset sinova kasnije pobunio i bio skršen od strane Egejeva slavnog naslednika.

Ali pre obezbeđivanja prestolonaslednika, Egej je morao da se slatko pomuči, jer mu čak dve supruge nisu dale potomstvo, ni Meta ni Halkiopa. Zato se obratio Delfijskom proročištu, i od Pitije dobio jedan od onih njenih uobičajenih kriptičnih odgovora: „Nemoj odrešiti grlo mešine s vinom dok ne dođeš na vrh Atine, da ne umreš od tuge”.

Pošto ništa nije razumeo (mi i dalje ne razumemo, iako znamo kuda je priča otišla), otišao je kod Piteja, kralja trezenskog, da se s njim posavetuje, jer je taj bio čuven po mudrosti i tumačenju proročanstava. Piteja je odmah razumeo enigmu; umesto da je saopšti Egeju (i nama), poslao mu je svoju kćer Etru, da legne s njim i da se spare.

„Tezej prepoznat od oca”, Antoan-Plasid Žiber, možda 1832. Foto: Wikimedia/VladoubidoOo

Etra je zatrudnela, a prevareni Egej odlučio da se vrati kući, sakrivši pod jednu veliku stenu svoj mač, štit i sandale, i rekavši joj da će, rodi li sina, priznati istog kao zakonitog, ali samo pod uslovom da kada odraste pronađe oružje i dođe kod njega (ili ako pomeri tu ogromnu stenu i izvadi oružje).

Ovde se ova priča spaja s prethodnom, onom o Medeji, koju smo objavili pre nekoliko dana. Naime, slavna čarobnica se posle bekstva iz Korinta udala za Egeja, ispunivši svoj deo nagodbe i podarivši mu sina, kojemu su dali ime Med.

Tezej je, odrastavši, pronašao očeve stvari i pošao u Atinu da zatraži ozakonjenje i ono što mu po pravu pripada. Shvativši odmah o kome se radi, Medeja je Egeju predstavila Tezeja kao čoveka koji ga želi svgnuti, i spremila gozbu na kojoj je trebalo da bude otrovan, uz Egejev pristanak.

Ali je Egej u zadnjem trenutku prepoznao Tezejev mač, štit i sandale, i iz ruke mu izbio pehar sa smrtonosnim vinom, dok ga je ovaj prinosio usnama; po drugoj verziji, Egej je odmah prepoznao sina po maču, štitu i sandalama, osujetio Medejinu zaveru da ga otruje, i onda prognao nju i Meda.

„Minotaur”, Miron (480—440 p. n. e.), rimska kopija mramorne statue iz perioda Klasične Grčke, otkrivena u Atini. Foto: Wikimedia/George E. Koronaios

(U ovoj priči ima možda i rasizma, naime, nema razloga da Egeju Tezej, kojega kao čoveka uopšte ni ne poznaje, bez obzira što mu je prvenac, bude traži od Meda, sina kojega je odgajio od malih nogu; sem ako nije važno to što je Med samo polu-Grk...)

Mit o Egeju ide dalje. Kritskog kralja Minoja sin Androgej („uzgajivač ljudi”), prilikom svoje posete Atini, uspeo je kralja atinskog pobediti u svakom takmičenju tokom Panatenejskih igara; iz zavisti, Egej ga je poslao da ubije Maratonskog bika, koji je umesto toga ubio njega (kasnije je bika ubio Tezej).

Besni Minoj je zato pokrenuo pohod protiv Atine, pa je Egej morao da moli za mir; veliki Krićanin je pristao, ali pod strašnim uslovom „danka u krvi”: svakih devet godina, Atina će Kritu slati sedam mladića i sedam devojaka plemenita roda, da ih se žrtvuje Minotauru, polučoveku-polubiku, nastanjenom u Lavirintu, složenoj građevini koju je u Knososu podigao Dedalus, uz pomoć sina Ikara.

Tezej ubija Minotaura u Lavirintu u Knososu, u prisustvu Atene; prizor se nalazi na tzv. Esonovom peharu (Eson se potpisao kao autor), crvenofiguralnom kiliku datiranom na 520—420. p. n. e. (verovatno bliže kasnijem datumu). Čuva se u Nacionalnom arheološkom muzeju (Madrid, Španija). Foto: Wikimedia/Marie-Lan Nguyen/ National Archaeological Museum / Aison

Tako je i bilo dok Tezej nije, otišavši zajedno s taocima u Knosos, i predstavivši se kao jedan od njih, porazio Minotaura, uz pomoć Minojeve kćeri Arijadne (sličnost s mitom o Medeji, koja pomaže Jasonu nauštrb oca, nije slučajna, i u njima se očituje jasna mizoginija ondašnjeg grčkog društva).

Međutim, nezahvalni Tezej je tokom povratničkog putovanja ka Atini, Arijadnu ostavio na jednoj plaži na Naksosu (u toj tački se mit grana na drugu stranu, ili je to pak tačka u kojoj se ovaj mit spaja s drugim, onim Dionisovim).

Kada je polazio na Krit, otac mu je rekao da, ubije li Minotaura, pri povratku razvije bela jedra, a ubije li Minotaur njega, da posada razvije crna. Tezej je zaboravio na dogovor; Egej, videvši s gradskih bedema crna jedra, u očajanju se zbog

sinovljeve smrti bacio u more i poginuo, pa se otada more po njemu zove Egejevo — Egejsko.

(Telegraf.rs)