Ko su bili kentauri iz starogrčke mitologije?

Kentauri iz starogrčke mitologije su bili stvorenja dopola ljudska a otpola konjska: glava, ruke, i torzo pripadali su vrsti Homo sapiens, dok su ostatak tela i noge pripadali vrsti Equus ferus caballus.

Možda zato što stoji u snažnom kontrastu s onim što su kentauri obično bili, a to znači teške pijanice koje ne mogu da iskontrolišu svoje polne nagone, tek, najvoljeniji kentaur bio je mudri, učeni i trezveni Hiron.

Preporučujemo

Njegov otac je bio Kron, vođa titana, a mati Filira, okeanida, tj. okeanska nimfa, jedna od kćeri Okeana i Tetije. Postojao je još jedan mudri i civilizovani kentaur, Fol, koji je po jednom mitu bio sin Silena i jedne od melijada, nimfi planinskog jasena.

Hironovo obitavalište bila je gora Pelion (kao i „rđavim” kentaurima), a njegovi učenici su bili Ahil, Jason, pa čak i takvi besmrtnici poput Dionisa i Asklepija, koje je podučavao lovu i streljaštvu ali i muzici i medicini; Hermes mu je mladog Herakla predao na vaspitavanje a ovaj najveći junak grčke mitologije ga je slučajno ranio strelom.

Kentaur Hiron podučava Ahileja sviranju na liri, rimska freska iz Herkulanuma, 1. vek, danas u Nacionalnom arheološkom muzeju u Napulju. Foto: Wikimedia/focus.de

Glavna loza kentaura je bila sve suprotno Hironu, kao što smo rekosmo, sa svojom nekontrolisanom slabošću prema ženama i vinu. Nastala je iz snošaja Iksiona, rđavog kralja Lapita, tesalskog plemena, koji je želeo da siluje Heru, ali mu je Zevs Munjobija, prozrevši njegovu nameru, podmetnuo oblakinju Nefelu, učinivši da zaliči na Heru.

Iz toga koitusa rodio se Kentaur, koji se onda pario s magnezijskim kobilama, pa je nastao rod kentaura; ili su Iksion i Nefela neposredno porodili kentaure. U svakom slučaju, ovi su živeli u krdima na i oko planine Pelion u Tesaliji, gde su bili prava pošast za lokalno stanovništvo, otimači i pljačkaši i silovatelji životinjske snage a ljudske lukavosti.

Na stranu poreklo mita: a vrlo je moguće da je nastao dodirom Starih Grka sa starosedelačkim stanovništvom, koje su Grci zatekli po svom dolasku na jug Balkana, gde se možda radilo o (polunomadskom) konjaničkom narodu u kojem su jahači bili nerazdvojni od svojih životinja.

„Palada i kentaur”, Sandro Botičeli, oko 1482. Mada je ženska osoba na slici prvobitno identifikovana kao Kamila iz rimske državne mitologije (lik iz Vergilijeve „Enejide”), kasnije je postala Minerva, rimska ekvivalentkinja Ateni Paladi. Palada, boginja mudrosti koja simboliše čestitost i razum, potčinjava sebi kentaura, koji simboliše neobuzdanu strast, požudu i čulnost. Foto: Wikimedia/ Uffizi Gallery / Sandro Botticelli

Kao što rekosmo, to na stranu: mit veli da je na svadbi Piritoja, kralja lapitskog i Tezejeva prijatelja i saborca, sa Hipodamijom, došlo do velike bitke između ljudi i kentaura, bitke toliko značajne da je postala jednim od najčešćih mitoloških prikaza u antičkoj umetnosti (od 92 metope sa Partenona).

Naime, pijani kentauri su pokušali da napastvuju lapitske žene (kentaur Evrition je bio prvi koji je to pokušao, pijan, i to sa domaćicom Hipodamijom, nakon čega su mu se pridružili ostali), ali su ih Piritoj, Tezej i ostali grčki borci nadvladali i prognali ih iz Tesalije.

Sa simboličke strane, ovo predstavlja trijumf Grka nad starosedeocima, civilizacije nad varvarlukom, a na dubljem planu, trijumf božanskog u čoveku nad onim životinjskim, zato što kentauri simbolišu naše najmračnije porive (požudu, svirepost, osvetoljubivost, prevaru), koji tim stvorenjima potpuno vladaju.

(Telegraf.rs)