U ovom manastiru je ubijeno stotine ljudi: Verovali da su bezbedni, a onda su počele da padaju bombe

Opatija Monte Kasino na vrhu planine trebalo je da bude mesto sigurnosti, jer se oko nje vodila jedna od najdužih i najsmrtonosnijih bitaka u Drugom svetskom ratu.

Ali, 15. februara 1944. godine oko 250 od otprilike 1.000 civila koji su pobegli iz grada Kasino i okolnih sela ubijeni su kada su savezničke snage bombardovale manastir, pogrešno verujući da se unutra kriju nemačke trupe i da zdanje koriste kao osmatračnicu.

Tragedija tokom bitke kod Monte Kasina, koja se odigrala u vreme napredovanja saveznika ka Rimu, bila je jedna je od ratnih epizoda o kojoj se najžešće raspravljalo. Tako je i dan danas...

Preporučujemo

Upravo je to navelo Nanda Tašotija, novinara i bivšeg dopisnika italijanskog Il Messaggera da pregleda arhive pape Pija XII, koje je Vatikan obelodanio 2020, i otkrio dokumente koji, prema njegovim rečima, "potvrđuju Hitlerovu ulogu u lancu čitavog događaja".

Istovremeno, ukazuju da je bombardovanje moglo biti izbegnuto da je Vatikan preduzeo čvrstu akciju da uspostavi neutralnu zonu u, i oko manastira.

"Dokument potvrđuje odlučujuću težinu koju su Hitlerove cinične odluke imale na tragični događaj“, rekao je Tašoti, koji je odrastao u Kasinu i nedavno je obišao manastir, obnovljen nakon rata.

Benediktinski kompleks se nalazi na stenovitom vrhu 521 metar iznad doline Liri i preseca ga Via Kasilina, primarni put za Rim.

Nemačke trupe su ga učinile neprobojnim za saveznike koji su se iskrcali u Salernu, u septembru, preko takozvane Gustavove linije, odbrane u centralnoj Italiji koja se proteže od tirenske do jadranske obale kroz manastir.

Uporište je uspostavljeno kako su se saveznici približavali zbog čega je ruta bila neprohodna, a da se ne krene u bitku za vrh.

I Nemci i saveznici su uveravali Vatikan u oktobru 1943. godine da je manastir, u kojem su bile pohranjene mošti osnivača, Svetog Benedikta, ali i mnoge relikvije i istorijska remek-dela, neće biti meta napada, niti korišćen u vojne svrhe.

Ali, kako je nemačka odbrana bila podignuta u blizini zidina svetinje, njen 78-godišnji opat Gregorio Diamare je postajao sve zabrinutiji i protestovao je.

Nemački kapetan je rekao Diamareu 12. decembra 1943. godine da je vrhovna komanda odlučila da uspostavi vojnu zonu isključenja u krugu od 300 metara od manastira, ali je Hitler 23. decembra naredio da se odbrana na Monte Kasinu podigne na "snagu tvrđave".

Do 7. januara neutralna zona više nije postojala i znakovi koji su je označavali su uklonjeni.

Foto: Shutterstock

Prva od četiri faze savezničkog napada počela je 12. januara 1944. godine, kada su nemačke trupe već bile zbijene u pećinama ispod zidova opatije, dobro unutar prethodne neutralne zone, i koristile ih kao osmatračnice, odnosno skladište bombi i oružja.

Svake noći su dva tenka pucala na saveznike, koji su se odmah sklonili ispod ogromne senke manastira.

Pogrešno verujući da su nemačke snage u svetinji ili da je koriste kao osmatračnicu, druga faza napada započeta je bombardovanjem opatije.

Iako je bilo mnogo civilnih žrtava, nije bilo vojnog proboja, napad pešadije na vrh nije uspeo i Nemci su se smestili u ruševinama, odlažući oslobađanje Rima za nekoliko meseci.

Civili su umrli verujući da su bezbedni. Saveznici su znali da su oni unutra i, od tog dana, postavljaju se pitanja u vezi sa bombardovanjem koje je američki general Mark Klark, saveznički operativni komandant koji je vodio napredovanje na Rim, nazvao "tragičnom greškom".

U pisanoj belešci od četiri stranice, koja je prvi put objavljena ovog meseca u ažuriranom izdanju Tašotijeve knjige iz 2014. ("Monte Kasino 1944: Ko je bio kriv"), Armando Lombardi iz diplomatske službe Svete Stolice se pitao da li je manastir mogao biti spasen da je Vatikan preduzeo "čvrstu akciju" protiv napuštanja neutralne zone od strane Nemaca i vršio pritisak na obe strane da je ispoštuju.

Foto: Shutterstock

U poruci koja je napisana nakon oslobađanje Rima u junu 1944, Lombardi je rekao da je jedan monah, još prvog dana napada obavestio Vatikan da su Nemci ukinuli neutralnu zonu, ali da nisu reagovali.

"Stiče se utisak da se posle prvih 10 dana januara 1944, odnosno tokom najkritičnijeg perioda, državni sekretarijat nije interesovao za to“, napisao je.

"Monah Tomaso Lekisoti je 12. januara 1944. godine obavestio sekretarijat da su Nemci ukinuli neutralnu i zaštitnu zonu, što je veoma važno i moglo je da spreči katastrofu. Ipak, ništa nije urađeno niti rečeno u vezi sa tim", navodi se.

"Oni koji sada mirno proučavaju ovo pitanje skloni su da veruju da je manastir možda mogao biti spasen da su zaraćene strane prihvatile i poštovale princip neutralne zone. Energičnom akcijom, Sveta stolica je to možda mogla da dobije", dodao je Lombardi.

Tašoti je rekao da je beleška pokazala da su Hitlerovi potezi prvenstveno stavili manastir i one koji su u njemu tražili spas u opasnu situaciju.

"Prvo, okretanjem Gustavove linije tačno na toj svetoj planini. Zatim, ukidanjem zone neutralnosti od 300 metara", tvrdi Tašoti.

On kaže da Nemci nikada nisu bili unutar manastira, već da su bili stacionirani ispod zidina, odakle su imali vojnu prednost.

Nakon rata, Haška konvencija i Unesko su pooštrili pravila čak i za korišćenje "neposredne okoline" istorijskih, kulturnih i verskih spomenika.

Oko 300 civila naguralo se na stepenište iza velikih ulaznih vrata manastira. Mali kvadrat ispred vrata, sa natpisom pax (mir na latinskom, op. a.) sada označava mesto gde su mnogi poginuli.

"Pokušali su da pobegnu napolje i odmah, tačno ovde, izgubili su muževe, žene, decu, roditelje, u sekundi... Mislili su da su na najbezbednijem mestu na svetu", rekao je Tašoti.

Kako Guardian piše, više od 170 civila je stradalo kada se obrušio plafon manastirske stolarske radionice.

Dan pre bombardovanja saveznici su bacili na 1.000 flajera na manastir, zahtevajući od ljudi da napuste svetinju.

"Ali kako bi mogli? Bez primirja nemačkih i savezničkih snaga?", pita se Tašoti.

Bitka je okončana 18. maja 1944. godine, nakon što su poljske trupe zauzele manastir. Danas postoji oko 50.000 grobova na različitim vojnim grobljima oko Monte Kasina.

"Hitler je primarno bio odgovoran za napad, 'telegram diplomatija' Vatikana pokazala se neefikasnom, dok je savezničko bombardovanje opatije proglašeno tragičnom greškom. Međutim, posvećenog savezničkih vođa i vojnika iz više od 20 država dala su nam slobodu i demokratiju u kojoj uživamo više od 80 godina u Evropi koja mora da bude ujedinjena više nego ikad kako se ovako nešto nikad više ne bi ponovilo", zaključuje Tašoti.

(Telegraf.rs)