Jedini japanski bojni brod koji je preživeo rat: Igrao važnu ulogu, Amerikanci ga uništili tek 1946.

Oficiri i posada japanskog bojnog broda „Nagato” godine 1937, nedugo nakon postavljanja pagodnog jarbola. Foto: Wikimedia/Old Japanese Magazine

Kada je krajem novembra 1920. „Nagato” isplovio iz brodogradilišta Mornaričkog arsenala Kure, u prefekturi Hirošima, bivajući dovršen desetak dana ranije, niko u Japanskoj carskoj mornarici nije mogao znati da će taj novi superdrednot, koji će čitavoj klasi podariti naziv, postati tako značajan bojni brod.

Preporučujemo

U stvari, tokom prvih petnaest godina svog „života”, bojni brod „Nagato”, nazvan po istoimenoj istorijskoj pokrajini koja je 1871, tokom Meiđijevske restauracije i teritorijalne reorganizacije zemlje, zajedno sa pokrajinom Suo obrazovala prefekturu Jamagući — nije davao nagoveštaj nekih visokih dometa.

Japan je iz Velikog rata izašao kao pobednik, ili bolje reći kao tihi pobednik, jer evrocentrična svest jedva da je tada priznavala njegov doprinos, premda je japanskih vojnika bilo čak i na Solunskom frontu.

Japanci su u više navrata dvadesetih i početkom tridesetih imali ograničena vojna dejstva u Kini, ali „Nagato” nije video akciju, bio je korišćen kao trenažni brod, i samo jedno vreme kao admiralski brod Kombinovane flote, udarne pesnice Japanske carske mornarice. „Najuzbudljivije” je bilo kada je 1923. prevozio pomoć žrtvama Velikog zemljotresa u Kantu.

Prvobitni izgled japanskog bojnog broda „Nagato”, nedugo nakon dovršetka gradnje, 1920. godine. Foto: Wikimedia/ public domain

Anticipirajući krupne događaje, glavešine JCM poslale su „Nagato” na manevre severno od Maršalovih ostrva avgusta 1933. i nedugo potom pokrenuli prvu njegovu modernizaciju, koja je trajala od početka aprila 1934. do kraja januara 1936, kada je na njega postavljen pagodni jarbol, karakterističan za japanske kapitalne brodove tog perioda.

Manje od mesec dana kasnije video je prvu „akciju”, na izvestan način. Naime, 26. februara došlo je do pokušaja vojnog puča od strane nezadovoljnih oficira kopnene vojske, koji su imali za cilj da obnove direktnu vlast imperatora, pa su se mornari s „Nagata”, koji se još uvek nalazio u Tokijskom zalivu, iskrcali na obalu kao podrška vladinim snagama.

Početkom Drugog kinesko-japanskog rata (1937—1945) korišćen je za prevoz trupa, kao i za bombardovanje Šangaja, u čemu su 24. avgusta učestvovali i njegovi hidroavioni. Zatim ponovo postaje trenažni brod, da bi sredinom decembra 1938. još jednom postao admiralski brod Kombinovane flote, pre nego što je početkom 1941. dodatno pripremljen za rat.

Japanski bojni brod „Nagato” kod Bruneja 21. oktobra 1944, dva dana pre Bitke u zalivu Lejte. Foto: Wikimedia/Kure Maritime City Historical Museum

U vreme napada na Perl Harbor 7. decembra te godine, na njemu se nalazio admiral Jamamoto, glavnokomandujući Kombinovane flote, koji je s njega rukovodio operacijom koja će kao svoju krajnju posledicu imati nestanak Japanske carevine. „Nagato”, međutim, nije učestvovao u samom napadu, već je pokrivao povlačenje napadnih plovila.

Posle Bitke kod Midveja juna 1942. (prekretnica Rata na Pacifiku), gde je takođe bio pasivan i nije video borbu, „Nagato” je veći deo prve dve godine sukoba s SAD proveo trenirajući u domaćim vodama, i tek je sredinom 1943. poslat na atol Truk, Mikronezija, gde je takođe uskraćivan za „akciju”.

Konačno ga je sredinom naredne godine, tokom Bitke u Filipinskom moru, napao jedan američki avion, da bi zatim, tokom Bitke u zalivu Lejte, koja se odigrala od 23. do 26. oktobra 1944. i za koju kažu da je najveća pomorska bitka Drugog svetskog rata, i možda najveća u istoriji, „Nagato” prvi put iskoristio svoje glavno naoružanje za napad na neprijateljsko plovilo.

Neznatno oštećen, vratio se u Japan narednog meseca, ali je rukovodstvo mornarice odlučilo da ga ne popravlja u potpunosti, pretpostavljajući da ionako više neće moći da ga koristi, budući da im je ponestajalo goriva; umesto toga, pretvorili su ga u plutajuću protivvazdušnu platformu, zaduženu za odbranu obale.

Fotografija iz vazduha jedne od dve američke nuklearne probe izvršene na atolu Bikini jula 1946. u sklopu Operacije „Krosrouds”. Foto: Wikimedia/U.S. Army Photographic Signal Corps

Napadnut je jula 1945. u sklopu američke namere da unište sve preostale japanske kapitalne brodove, ali je bio samo delimično oštećen, pa je kapitulacijom Japana „Nagato” postao jedini japanski bojni brod koji je preživeo rat.

Amerikanci su ga ipak uništili iduće godine, kada je sredinom 1946. na atolu Bikini izvršena proba nuklearnog oružja.

Jedna od meta bio je „Nagato”, ali ne i jedina, i tu se nije radilo o odmazdi, barem ne o očiglednoj. Naime, „Nagato” je izabran zbog veličine, a pored njega tu su bila i četiri američka starija bojna broda, dva nosača aviona, dve krstarice, 13 razarača, osam podmornica, 40 desantnih brodova, 18 transportnih, dva tankera, jedan plutajući suvi dok, te japanska krstarica „Sakava” i nemačka „Princ Eugen”.

Svi brodovi su bili natoverni gorivom i oružjem, i raznim naučnim instrumentima; nažalost i životinjama: 200 svinja, 60 morske prasadi, 204 koze, 5.000 pacova, 200 miševa i žito u kojima je bilo insekata, sve zbog ispitivanja genetskih efekata nuklearne eksplozije, od strane Nacionalnog instituta za rak.

(Telegraf.rs)