Istine i laži o Fudbalskom ratu između Hondurasa i El Salvadora

Tenkovi i fudbal na prvi pogled nemaju ničega zajedničkog, ali su zajedno bili sastavni elementi jednog od najinteresantnijih sukoba 20. veka, takozvanog Fudbalskog rata, ili Stočasovnog rata, ili Rata od sto sati.

Bio je to četvorodnevni konflikt između Hondurara i El Salvadora, sredinom jula 1969, koji je počeo nakon njihovog tromeča u plejofu kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo koje se naredne godine održavalo po prvi put u Meksiku — iako zapravo nije imao mnogo veze sa fudbalom, sem u svesti onih koji žele da pojednostave stvari sa ciljem bolje prodaje priče.

Preporučujemo

Ne moramo da naglašavamo koliko se fudbal ozbiljno shvata u Latinskoj Americi, ako čitate ovaj tekst, u smislu da ste pismeni, upoznati ste i s tim; ali problem između Hondurasa i El Salvadora zapravo je bio političke i ekonomske prirode.

Naime, iz prenaseljenog El Salvadora mnogi su trbuhom za kruhom emigrirali u Honduras koji je bio pod kontrolom krupnih zemljoposednika i američkih kompanija (rečima Čarlija Harpera: „Who could've seen that coming?!”), poput „United Fruit Company”, koji su uticali na vladu Hondurasa da progura novi zakon koji je državi omogućio da konfiskuje i preraspodeli zemlju u vlasništvu salvadorskih imigranata.

Honduraski nacionalni tim pred drugi meč čuvenog tromeča sa El Salvadorom, koji je odlučivao o putniku na Mundijal koji se naredne godine po prvi put održavao u Meksiku. Posle 1-0 u prvom meču za Honduras, revanš se igrao 15. juna 1969. na stadionu „Flor Blanka” u San Salvadoru, a Hondurašani su bili podvgnuti nestvarnoj torturi od strane domaćina. Foto: STR / AFP / Profimedia

U sred svega toga, desio se taj tromeč. Prvi meč je završen pobedom Hondurasa kod kuće 1-0, i premda je došlo do izvesnih nemira tom prilikom, ništa slično onome što se desilo tokom revanša u San Salvadoru.

Tamo su gostujući fudbaleri kroz hotelske prozore zasipani pokvarenim jajima, mrtvim pacovima i smrdljivim krpama, a za vreme utakmice njihova zastava (koja je, o ironije, gotovo identična onoj El Salvadora) i himne izvrnuti ruglu.

Gledajući kako da izvuku živu glavu, nisu mnogo mislili na fudbal i izgubili su 3-0. Pošto tada još nije postojalo pravilo agregatnog rezultata, morala je da se igra treća utakmica, ovoga puta na neutralnom terenu u Meksiku.

Na dan meča, 27. juna, Honduras je prekinuo diplomatske odnose s El Salvadorom, koji je pobedio 3-2 i rezervisao kartu za Meksiko. Ali onda, opijena tom pobedom, 14. jula salvadorska vojska je izvršila invaziju na Honduras, valjda misleći da je nepobediva, što pomalo podseća na neka dešava s ovih prostora, takođe vezana za fudbal.

Salvador Mariona, bivši salvadorski fudbaler, pozira s timskom fotografijom svoje reprezentacije nastalom pred treći meč čuvenog tromeča s Hondurasom 1969, koji je odlučivao o putniku na Mundijal koji se naredne godine po prvi put održavao u Meksiku. El Salvador je trijumfovao a njegova vojska dve-tri nedelje kasnije pokrenula invaziju na Honduras, iz razloga koji nemaju veze s fudbalom. Foto: Marvin RECINOS / AFP / Profimedia

Četiri dana kasnije Organizacija američkih država je izdejstvovala primirje (mir je potpisan tek 11 godina kasnije), pa su se salvadorske trupe povukle u avgustu.

Rat je izazvao smrt velikog broja ljudi u vrlo kratkom periodu: El Salvador je izgubio oko 900, većinom civila, dok je Honduras izgubio 250 vojnika i oko 2.000 civila — pritom je došlo do egzodusa oko 300.000 Salvadoraca koji su prognani iz Hondurasa.

Sam Honduras je imao velikih ekonomskih problema, ostavši bez salvadorske radne snage, dok je u El Salvadoru 1979. izbio građanski rat zbog ekonomskih problema koji su posredno i neposredno (poput posledične prenaseljenosti) izazvala ta besmislena ratna dejstva protiv prvog suseda, i koji je potrajao do 1992.

(Telegraf.rs)