Za ove stvari pouzdano znamo da će se desiti u budućnosti, u smislu da ne mogu da se ne dese

Sve što ima veze s ljudskim društvom, istovremeno je i predvidljivo i nepredvidljivo. Čoveka kao individuu nije moguće svesti na matematičku jednačinu, o zbiru individua da ne govorimo; istorija nas uči da neke stvari prosto moraju da se dese, ali kako, kada, s takvim pitanjima smo već u škripcu.

S druge strane, geologija, astronomija, biologija, i ostale prirodne nauke, one za neke stvari tačno mogu da predvide konkretne događaje, ne precizno u minut, ne precizno u dan, često ni u godinu, ali okvirno mogu.

Preporučujemo

Kroz neodređeni vremenski period, koji je nemoguće matematički ili uopšteno govoreći naučno izračunati, neizbežno će nestati sve države koje trenutno postoje na ovom svetu.

Kroz neodređeni vremenski period, koji je nemoguće matematički ili uopšteno govoreći naučno izračunati, čak i ako bude ljudi koji se etnički identifikuju po etničkim linijama koje danas postoje, čak i ako budu svoje jezike nazivali imenima kojima nacije danas nazivaju svoje jezike, oblici tih jezika kojima se mi danas služimo biće im potpuno nerazumljivi.

Foto: Shutterstock.com

Kroz 1.000 godina, usled lunarnih plimskih sila koje usporavaju Zemljinu rotaciju, prosečan solarni dan na našoj planeti biće za jednu tridesetinu sekunde duži nego što je danas, što znači da će se morati dodavati „prestupna sekunda” više puta mesečno, ili će se odjednom morati da dodaju „prestupne sekunde”, na kraju nekih meseci ili svih meseci.

Kroz 10.000 godina, ako zbog globalnog otopljavanja „ledeni čep” Vilksovog podledničkog jezera ugrozi Istočnu antarktičku ledenu ploču, sav taj led će biti otopljen (toliko će mu zapravo trebati da se otopi) i nivo mora će porasti za tri do četiri metra; ovo je dugoročna opasnost od klimatskih promena — otopljavanje Zapadne antaktičke ledene ploče vremenski je daleko neposrednije.

Kroz 11—15.000 godina, na pola puta Zemljinog precesijsko-perihelnog ciklusa, novi nagib njene ose će uzrokovati da leto i zima budu na suprotnim stranama planetarne orbite nego što su danas, što znači da će godišnja doba na južnoj hemisferi biti čak i blaža nego što jesu, dok će na severnoj pak, gde su sezonske varijacije izraženije usled većeg postotka kopna, biti ekstremnije.

Kroz 15.000 godina, ako je tzv. teorija saharske pumpe ispravna, oscilirajući nagib Zemljinih polova pomeriće severnoafričke monsune toliko daleko na sever, ka Evropi, da će se klima Sahare revertovati u tropsku, kakva je bila pre 5—10.000 godina (izdržite Berberi, još samo malo).

Perito Moreno, foto Pixabay

Kroz 50.000 godina, usled lunarnih plimskih sila koje usporavaju Zemljinu rotaciju, prosečan solarni dan na našoj planeti biće za celu sekundu duži nego što je danas, što znači da će se morati dodavati sekunda na kraju svakog dana, ili će se dužina dana morati zvanično da produži za jednu sekundu.

Kroz 100.000—10.000.000 godina, dva Uranova meseca, Kupidon i Belinda, verovatno će se sudariti (njihove trenutne orbite udaljene su svega 863 km).

Kroz 100.000 godina, kao jedna od dugoročnih posledica globalnog zagrevanja, 10% antropogenog ugljen-dioksida (kao jednog od sastavnih gasova staklene bašte) i dalje će opstajati u stabilizovanoj atmosferi.

Kroz 250.000 godina, podvodni vulkan Loihi, najmlađi na Havajskom grebenu, podići će se iznad nivoa okeana i postaće novo vulkansko ostrvo.

Foto: Shutterstock.com

Kroz 500.000 godina, Zemlju će najverovatnije pogoditi asteroid prečnika 1 km, ako ne bude sklonjen sa putanje (budimo realni: ljudska vrsta se ne ponaša kao da planira da postoji još toliko).

Kroz milion godina, Uranovi sateliti Dezdemona i Kresida će se najverovatnije sudariti.

Kroz 1,35 miliona godina (± 50.000), zvezda po imenu Glize 710 proći će na samo 14.000 astronomskih jedinica daleko od Sunca, što će izazvati gravitaciono remećenje Oortovog oblaka, grupe ledenih nebeskih tela koja orbitiraju na obodu našeg solarnog sistema, čime će se povećati mogućnost kometnog udara u njegovoj unutrašnjosti.

Kroz dva miliona godina, ako ne promenimo navike i ne sprečimo dalje uništavanje životne sredine, dovršiće se obnova koralnih ekosistema zbog zakiseljavanja izazvanog ljudskim delovanjem (toliko će im biti potrebno).

Veliki kanjon. Foto: Zoonar GmbH / Alamy / Alamy / Profimedia

Kroz dva miliona godina, Veliki kanjon će dovršiti svoju eroziju, na koncu koje će postati široka dolina oko reke Kolorado.

Kroz tri miliona godina, dan na Zemlji biće minut duži nego danas, iz već navedenih razloga.

Kroz 10 miliona godina, Crveno more poplaviće Istočnoafrički rift, stvarajući tako novi okeanski basen koji će podeliti afrički kontinent; istovremeno, Indijska tektonska ploča napredovaće 180 km u Evroazijsku ploču, na tibetskom pravcu: nepalska teritorija će prestati da postoji (sam Nepal će verovatno davno pre toga biti zaboravljen da ga je uopšte nekada i bilo).

I tako dalje. U suštini, mogli bismo u nedogled, ali najbolje da ovde stanemo, i da prvo preživimo 2024, a posle ćemo lako. Srećna Nova godina!

(Telegraf.rs)