Pre 12.000 godina na svetu je bilo oko pet miliona ljudi, ali koliko nas je ukupno ikada postojalo?

Broj ljudi koji je živeo u prošlosti veoma je teško pouzdano utvrditi za svaki pojedinačni period, pošto naučnici barataju procenama i pretpostavkama umesto preciznim brojkama, kakve su im na raspologanju za poslednjih 100-200 godina. Ipak, i te procene i pretpostavke utemeljene su na saznanjima i podacima, tako da se ne mogu olako odbacivati.

Recimo, na osnovu ispitivanja DNK muškaraca, ustanovljeno je da je oko 5000. p. n. e. došlo do dramatičnog sniženja raznolikosti Y-hromozoma, odnosno, da je došlo do „populacionog uskog grla”, kada je reproduktivni odnos između muškaraca i žena postao 1:17, tj. kada je na svakih 17 reprodukujućih žena, dolazio jedan reprodukujući muškarac.

Preporučujemo

Istraživanje iz 2015. pokazuje da se nije radilo o smanjenju broja muškaraca, već o drastičnom smanjenju broja plodnih muškaraca, iz razloga koji su trenutno nepoznati. Slična „populaciona uska grla” verovatno su se dešavala i ranije, samo, što su ranija, teže ih je detektovati.

Hipoteze je lako iznositi, poput one o efektu erupcije Tobe pre 75.000 godina, koja je navodno dovela do smanjenja broja parova na nekoliko hiljada u celom svetu, ali one teško prežive akumulaciju činjenica (ova hipoteza, o kojoj smo pisali sredinom prošle decenije, u poslednje vreme je uglavnom odbačena, jer se smatra da je novim dokazima oborena).

Rekonstruisani čovek iz Lepenskog Vira. Foto: Tanjug/Strahinja Aćimović

10000. godina p. n. e., broj ljudi je bio između jednog i deset miliona na celom svetu, s tim što većina projekcija govori da se radi o dva do četiri miliona. U narednim milenijumima, broj nije rastao onako kako biste možda očekivali: definitivno dvocifren u milionima, po većini procena, postaje tek oko 6000. godina p. n. e.

Tada počinje da skače: oko 5000. p. n. e. već govorimo o ciframa koje prelaze 20 miliona, a u narednom milenijumu možda prelazimo 50, mada se s tim ne bi složila većina projekcija; oko 3000. p. n. e. ima nas od 50 do 100, i taj broj opstaje i hiljadu godina kasnije: jedna projekcija kaže da nas je pre 4.000 godina bilo 72 miliona, dok druga govori o svega 27.

Oko 1000. p. n. e. bilo nas od 100 do 115 miliona, po većini procena, mada neke govore i o svega 50 miliona ljudskih jedinki; u vreme Isusa Hrista ima nas od 150 do 300 miliona na celom svetu, s tim što bi se po većini procena reklo da nas svakako ima više od 200.

Neandertalci su mešali sa ljudima, dokazala je savremena genetika. Foto: Shutterstock/Gorodenkoff

Tokom čitavog prvog milenijuma broj ljudi stagnira na oko 250 miliona, i tek između 1000. i 1100. godine počinje stvarno da skače: nema sumnje da bi ljudi na svetu oko 1500. bilo mnogo više da nije bilo Crne smrti sredinom 14. veka, kada je procena da je u Evropi trećina stanovništva umrla. Ovako, bilo nas je tada na svetu između 500—600 miliona.

Milijarda je probijena tek oko 1800. godine, oko 1900. smo dogurali do oko 1,6 milijardi, a već 1925. do dve milijarde. Ostalo znate.

Što se tiče ukupnog broja ljudi koji su ikada živeli, nikada nije bila tačna izjava da „živih ima više nego mrtvih”; Artur Klark je 1968. u knjizi „2001: Odiseja u svemiru” napisao da na svakog živog čoveka dođe 30 duhova, što je, veruje se, u vreme kada je to napisao zaista i bilo tačno.

Poslednje procene kažu da je do sada na svetu živelo negde oko 100 milijardi ljudi, mada to zavisi od definicije čoveka, budući da se Homo sapiens pario i s pripadnicima roda Homo koji su u lancu evolucije prethodili nama, ali nam opet bili dovoljno slični, poput neandertalaca.

(Telegraf.rs)