Kako je Atalanta lovila Kalidonskog vepra: Mitska heroina po kojoj FK iz Bergama nosi ime

„Atalanta”, Pjer Lepotr, c. 1703—1705. Kardinal Mazarin naložio je izradu ove statue, koja je bila kopija rimske kopije helenističkog originala. Foto: Wikimedia/ Louvre Museum/Pierre Lepautre

Veliki američki grad Atlanta nije ni u kakvoj vezi s Atalantom, iako postoji jedna apokrifna priča koja pravi tu konekciju. Atlanta svoje ime duguje Atlantiku (u stvari jednoj železničkoj kompaniji), koji pak svoje ime duguje Atlasu, titanu iz starogrčke mitologije koji je držao nebesa da ne padnu, bio element svakog frontispisa na srednjovekovnim kartama, i tako dao ime savremenim atlasima.

Preporučujemo

U stvari, taj okean ime duguje planini Atlas (starogrčki naziv, lokalni je bio Duris), zato što se pojam „Atlantik” prvobitno odnosio na more oko planine, tj. na sam zapadni deo Mediterana i komadić današnjeg Atlantika oko Maroka i Gibraltarskog moreuza; tek kasnije dobija savremeni smisao. Etimologija Atlasa nije do kraja razjašnjenja, ali nije povezana s imenom Atalante, čije ime na starogrčkom znači „jednaka u težini”.

Ova junakinja iz starogrčkog mita, čije će ime uskoro postati veoma popularno za davanje ženskoj deci, bila je lovac, tj. lovkinja. Postojale su dve mitske Atalante, koje su već tokom antike postale jedna osoba: jedna je bila iz Arkadije (prekrasni kraj u središnjem delu Peloponeza), kćer kralja Jasiona i kraljice Klimene, a druga iz Beotije, kćer kralja Šeneja; u oba slučaja, bila je povezana sa Artemidom, boginjom lova i divljine, te zaštitnicom divljači.

Atalanta je po rođenju ostavljena u šumi, zato što je njen otac želeo muško dete; pronašla ju je medvedica kojoj su lovci netom ubili mladunčad, i odgajala ju je, dok je nisu pronašli isti ti lovci, koji su potom preuzeli brigu o njoj; izrasla je u devicu koja je izmicala muškarcima, i živeći u divljini bila posvećena Artemidi, čak i obučena kao ona, u prostu tuniku dokolenku bez rukava.

„Atalanta i Meleagar love Kalidonskog vepra”, Jan Fejt (ili Piter Tejs), 1648. Foto: Wikimedia/ Jan Fyt / John and Mable Ringling Museum of Art

Njen prvi podvig bilo je ubistvo dva kentaura koji su, očarani njenom lepotom, pokušali da je siluju — ustrelila ih je lukom. Nekoliko antičkih autora smešta je među Argonaute, kao jedinu ženu na njihovom brodu, i čak joj daje znamenitu ulogu u bici u Kolhidi.

S druge strane, Apolonije Rođanin kaže da je Jason odbio da je povede, ne zato što je bila manje sposobna od muškaraca (njena pobeda u rvanju nad Pelejom bila je popularna tema starogrčke umetnosti), već zbog straha da će biti izvor sukoba među brdima testosterona.

Lov na Kalidonskog vepra, koji Homer pominje u „Ilijadi”, najčuveniji je mit s njom u vezi, i uopšteno, jedan od najpoznatijih starogrčkih mitova. Tog monstruoznog divljeg vepra poslala je Artemida da hara zemljom grada Kalidona, zato što je njegov kralj Enej samo njoj od svih bogova zaboravio da prinese žrtvu.

Meleagar ju je pozvao da se priključi lovu, što nije bilo po volji ostalim lovcima, među kojima su bili i Pelej, Tezej, Telamon, te Kastor i Poluks, božanski blizanci, kao i svi Argonauti; Meleagar ih je ubedio tako, što im je rekao da želi da dobije dete s Atalantom.

Antička freska iz Pompeje: Meleagar, koji sedi na kamenu i drži dva koplja, i Atalanta, koja stoji s njegove desne strane, naše leve, odmaraju se posle lova na Kalidonskog vepra. Foto: Wikimedia/ArchaiOptix

Upravo je njena strela bila ta koja je „načela” vepra, posle čega je njegovo ubijanje postalo zajednički podvig: Amfijarej ga je strelom pogodio u oko, nakon čega mu je Meleagar okončao život. Lovinu je ovaj zatim dao Atalanti, zbog njenog presudnog doprinosa, ali su je njegovi ujaci Pleksip i Toksej odneli sa sobom, smatrajući da nije časno ženi dati takvu nagradu.

Ljut i besan, Meleagar ih je ubio, nakon čega je njegova majka Alteja u ognjište bacila cepanicu za koju su joj mojre, prilikom sinovljevog rođenja, rekle da je uvezana s njegovim životom, i koju je ona tom prilikom sklonila u kovčeg.

Posle lova na Kalidonskog vepra i Meleagarove smrti, Atalantu je otac pronašao i primio k sebi, rešen da je uda; ona je, kaže Ovidije, sa svoje strane bila rešena da to spreči, zato što joj je proročica rekla da će brak biti njena propast; zato je ocu kazala da će se udati samo za onoga koji uspe da je pobedi u pešačkoj trci, koja je sa sobom nosila proščevo pogubljenje, ako bi izgubio.

Ova njena nadmetanja s proscima, koje Hesiod pominje još u 7. veku p. n. e., izazvala su smrt mnogih junaka; ali onda se pojavio Hipomen (poznat i kao Melanion, kojega neki natpisi smeštaju među učesnike Kalidonskog lova), koji se u Atalantu zaljubio na prvi pogled, sa tri neodoljive zlatne jabuke, koje mu je na njegovu molbu dala Afrodita, boginja ljubavi, nezadovoljna time što je ova poklonica Artemide i što odbija ljubav.

„Atalanta i Hipomen”, Gvido Reni, c. 1620—1625. Foto: Wikimedia/Guido Reni/ National Museum of Capodimonte

Kada je trka počela, u trenutku kada je Atalanta krenula da ga pretiče, Hipomen je bacio prvu jabuku pored puta, a ona nije mogla da se obuzda i skrenula je da je dohvati; kada ga je ponovo sustigla, on je bacio i drugu; kada ga je po treći put sustigla, bacio je treću.

Devet meseci kasnije rodila je sina Partenopeja, jednog od učesnika kasnijeg legendarnog pohoda Sedmorice protiv Tebe (iako treba reći da mu se kao otac ponekad pominje i Meleagar, pa čak i Ares).

Ali pošto je Hipomen zaboravio da se zahvali Afroditi, boginja ih je kaznila tako što je ih preplavila pohotom pa su vodili ljubav u svetilištu posvećenom Zevcu ili Reji, zbog čega ih je neko božanstvo—Zevs, ili boginja Kibela, ili možda sama Artemida, ljuta na Atalantu zbog izgubljene nevinosti— kaznilo pretvaranjem u lavove.

Postoji više tumačenja ove metamorfoze: po jednoj, u antici su ljudi navodno verovali da se lavovi ne pare međusobno, nego s leopardima, pa bi ovakva kazna predstavljala vrhunsko prokletstvo za sve ljubavnike; po drugoj, ljudi u antici uopšte u to nisu verovali, i ovde se ne radi o kazni, nego o nagradi: večnom životu dvoje ljubavnika van okvira ljudskog društva.

(Telegraf.rs)