Kako se Beč već 700 godina bori s Dunavom i zašto se ne nalazi NA velikoj reci, nego PORED nje

 
Čitanje: oko 2 min.
  • 0

Srednjovekovni Beč nalazio se na glavnom toku Dunava, koji se granao preko velike poplavne ravnice severoistočno od grada. Reka je bila od vitalnog značaja za naselje, ali su poplave redovno uništavale infrastrukturu, koja je morala da se obnavlja uz krupne troškove.

Ali onda se u 14. veku glavni rukavac Dunava udaljio od grada; narednih 500 godina Austrijanci su se borili da zaustave dalje udaljavanje rečnog korita, i da ovu žilu kucavicu Srednje Evrope sačuvaju kao saobraćajnicu koja grad povezuje sa svetom, piše Severin Hoenziner, naučnik sa renomiranog bečkog Univerziteta za kulturu zemljišta, osnovanog 1872.

Pošto se glavni rukavac Dunava 1565—1566. godine ponovo udaljio od grada, preduzeti su obimni radovi čiji je cilj bilo vraćanje reke u staro korito, u čemu se nije uspelo, pa su početkom 17. veka carske vlasti odustale i prihvatile novu situaciju.

Posle toga, resursi su korišćeni za održavanje rukavca koji je i dalje vodio kroz grad, koji i dalje vodi kroz grad, a za koji se od 1686. koristi naziv „Donaukanal”; on se od Dunava odvaja kod Deblinga, 19. okruga Beča, prolazi kroz centar, između ostalih i kroz Prvi okrug, Innere Stadt, Unutrašnji grad, a s rekom se ponovo spaja kod Zimeringa, 11. okruga.

P.Z. Kej Franje Josifa, Beč, Austrougarska, 1890-te Kej Franje Josifa (uz Donaukanal) u Beču krajem 19. veka. Foto: Wikipedia/Odeljenje za štampu i fotografije Kongresne biblioteke

U godinama i dekadama nakon razbijanja Opsade Beča 1683, kada je opasnost od Osmanlija trajno eliminisana, uz radove na proširenju sistema fortifikacija, radovi na Dunavu i njegovim rukavcima u i oko Beča postali su jedni od prioritetnih.

Tokom vekova, za njega su bile zadužene razne rečne službe, koje su nastajale i gasile se u skladu s potrebama; počelo se razmišljati i o rešenjima velikih razmera, koji bi, jednom zanavek, rešili sve probleme s Dunavom.

Beč mapa Pogled na Beč: staro gradsko jezgro (označeno natpisom: „Vienna”), pored kojeg prolazi Donaukanal, vidljivo je udaljeno od Dunava. Foto: Google maps

Između 1775. i 1792. preduzete su prve sistematične mere s ciljem zaštite od poplava, što je značajno uticalo na dinamiku reke i omogućilo razvoj urbanog prostora na delovima oko grada, na kojima se dotad nalazila poplavna ravnica; međutim, sveobuhvatna transformacija tih krajeva u stabilizovano područje koje dozvoljava puni urbani razvoj, uz bezbedne vodene puteve, postignuto je tek 1875.

Tako je Beč danas na Dunavu, ali i nije baš. Postoje delovi grada koji se na njega naslanjaju, ali jezgro je pored Dunava više nego što je na njemu, čak drastičnije nego u slučaju Beograda; Beč je na Dunavu, ali ne na isti način na koji je Budimpešta na Dunavu, ili Pariz na Seni ili London na Temzi ili Prag na Vltavi ili Užice na Đetinji.

(Telegraf.rs)

Video: Srušio se plafon i povredio pacijente: Bizarna nezgoda u bolnici

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Više sa weba

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA