Velika tajna 700 godina stare Krunidbene stolice na kojoj će kralj Čarls sedeti kad mu budu spuštali krunu

Krunisanje Džordža VI (oca kraljice Elizabete) za kralja Ujedinjenog Kraljevstva 12. maja 1937. godine u Vestminsterskoj opatiji. Slika prikazuje trenutak ceremonije nakon što su mu spustili krunu na glavu, dok još sedi na — Krunidbenoj stolici. Foto: Wikimedia

Velika Britanija i kroz nju Engleska, ili možda obrnuto, zavisi kako gledate na državno-pravnu tradiciju Ujedinjenog Kraljevstva — sva je u tradiciji. Ali što se tiče monarhijskih ceremonija, veći deo njih je moderna izmišljotina: toliko moderna da bi većina bila šokirana da čuje se radi o invenciji s kraja XIX i početka XX veka, gde je sahrana kraljice Elizabete dobar primer.

Suprotno onome što se moglo čuti na britanskim TV (parafraziramo: „Ovo će biti od velike pomoći istoričarima, da vide kako je to nekad izgledalo”), taj ceremonijal nije stariji od 1901. i smrti kraljice Viktorije, koja ga je brižljivo isplanirala: pre toga su monarhijske ceremonije u UK bile predmet javne sprdnje jer su bile „haotične i otrcane”, „notorno nepodesne”, „izazivale prezir”, ismevane u poređenju s onim u Nemačkoj ili Rusiji.

Preporučujemo

Istovremeno, čitav ceremonijal koji će pratiti krunisanje kralja Čarlsa, nije stariji od krunisanja Edvarda VII, Viktorijinog sina i naslednika — ali postoje elementi te ceremonije koji zaista jesu stari, i tu nastaje zabuna. Primer starog elementa je Krunidbena stolica u Vestminsterskoj opatiji, na kojoj će kralj sedeti kada bude primao regalije i kada mu se bude spuštala kruna na glavu.

U pitanju je „tron” čiju je izradu 1296. naložio kralj Edvard I, iz kuće Plantagenet; stolica, koja je prvobitno trebalo da bude od bronze, dok se kralj nije predomislio i odlučio za drvo, i koja je tokom vekova doživela nekoliko drugih manjih izmena — izrađena je između leta naredne i marta 1300. godine, od strane zanatlije Valtera od Darama, i izvorno je bila obložena pozlatom i vitražima, koji su danas većinom izgubljeni.

Frontalni pogled na Krunidbenu stolicu u Vestminsterskoj opatiji. Ispod sedišta su rešetke iza kojih bi trebalo da se nalazi Kamen iz Skona, ali je on od 1996. ponovo u Škotskoj, iz koje je otet 1296, uz uslov da bude vraćan za svako novo krunisanje. Foto: Wikimedia

Krunidbena stolica, najstariji engleski komad nameštaja čiji je autor poznat imenom, nije izrađena s ciljem da služi za krunisanje (u tu svrhu je počela da se koristi negde tokom XIV veka, ali prvi put pouzdano 1399. prilikom krunisanja Henrija IV) već da obuhvati Kamen iz Skona, ili Skonski kamen, ili Kamen sudbine, koji je Edvard ukrao Škotima prilikom pohare Skonske opatije, tokom invazije na Škotsku 1296. godine.

Kamen je ekstremno važan Škotima: od 841, kada ga je u Skonski priorat (na rang opatije uzdignut 1164) doneo kralj Kenet Makalpin, pa do engleske pljačke, igrao je glavnu ulogu u krunisanju njihovih vladara, tako da je njegovo otimanje, i pravljenje stolice koja je imala da ga simbolično obuzda, bilo značajno za englesku monarhiju (reklo bi se da je tako i dalje), posebno što su engleski kraljevi, sve dok drvena ploča nije dodata u XVII veku, sedeli direktno na kamenu.

Stolica je pretrpela teško oštećenje tokom bombaškog napada 1914. godine, ali je uspešno restaurisana. Kamen iz Skona je tom prilikom napukao, što je otkriveno tek 1950. kada ga je grupa škotskih studenata ukrala (kom prilikom je pukao na pola) i privremeno vratila u domovinu; policija je tada, prvi put u 400 godina, zatvorila granicu između Engleske i Škotske. Kamen je vraćen u Vestminster tek februara 1952, a po tom događaju je snimljen i film.

Replika Kamena iz Skona, ili Kamena sudbine, ispred kapele koja je podignuta blizu mesta gde se nekada nalazila Skonska opatija. Foto: Wikimedia

Krunidbena stolica je u 723 godine svog postojanja samo dva puta iznošena iz Vestminsterske opatije: prvi put 1653. kada je Oliver Kromvel u Vestminsterskoj dvorani (najstarijem delu današnje Vestminsterske palate) proizveden u Lorda protektora Engleske republike (tokom tzv. Interregnuma, posle okončanja Engleskog građanskog rata, u kojem su parlamentarci pobedili rojaliste i privremeno srušili monarhiju, odrubivši Čarlsu I glavu posle suđenja za izdaju).

Drugi put — 24. avgusta 1939. godine, kada su Englezi, anticipirajući razvoj događaja u Evropi, stolicu u tajnosti sklonili u Glostersku katedralu, gde je provela rat, na bezbednom od nemačkih bombi. Ali Kamen sudbine, Kamen iz Skona, mada je vraćen u London posle krađe, vraćen je u Škotsku 1996. i sada se čuva u Edinburškom zamku, pod uslovom da se vrati u Englesku za potrebe narednih krunisanja.

Interesantno, Krunidbena stolica, mada će biti glavna tokom ceremonije, neće biti jedina koja će biti korišćena, biće i drugih, ali beznačajnijih u poređenju s njom; za početak, za razliku od nje, većina ostalih se pravi nova za svako krunisanje.

(Telegraf.rs)