Cunami u Evropi nije scena iz filma, već stvarni događaj: Ovako je stradalo više desetina hiljada ljudi

Svet poslednjih nedelja potresa veliki broj zemljotresa. Nažalost, katastrofalni potresi koji su nedavno pogodili jug Turske i severozapad Sirije, odgovorni su za smrt najmanje 50.000 ljudi, dok je veliki broj osoba i dalje pod ruševinama.

Sravnjeno je nekoliko gradova, a potresi su promenili i prirodu i doveli do stvaranja brojnih raseda i manjih kanjona.

Ovaj deo sveta i ranije se susretao sa katastrofama, pa je tako potpuno drugi kraj Turske pogodio razoran potres. Dogodilo se to 17. avgusta 1999. godine, a poginulo je više od 17.000 ljudi. Epicentar potresa bio je na severozapadu Turske, svega 70 kilometara jugoistočno od Istanbula.

Alep, najveći grad u Siriji, koji je snažno zadrmao potres pre skoro tri nedelje, pogodio je, prema podacima istoriografa, katastrofalni zemljotres jačine oko 8,5 stepeni Rihterove skale, dana 11. oktobra 1138. godine. Ukupan broj poginulih iznosio je 230.000, a gradovi u blizini epicentra bili su potpuno uništeni.

Svet se u poslednjih nekoliko vekova u više navrata susreo sa zemljotresima i cunamijima, koji su odneli živote više stotina hiljada osoba i koji su razarali gradove i sela, ali i menjali tok istorije.

Zemljotres jačine osam stepeni po Rihteru pogodio je 21. januara 1446. godine Šensi, pokrajinu u središnjem delu Kine. Ovaj potres često je nazivan najsmrtonosnijim potresom svih vremena, jer je u njemu je stradalo skoro milion ljudi.

Jedna od najvećih katastrofa u Evropi dogodila se u 18. veku, potom i u 20. veku, a broj žrtava merio se u stotinama hiljada.

Apokalipsa 18. veka

Kada čujemo reč cunami, obično pomislimo na daleki Japan ili neku egzotičnu tropsku zemlju. Nažalost, ova prirodna pojava u prolosti nije zaobilazila ni Evropu.

Prvog novembra 1755. godine Lisabon je razorio katastrofalni potres, potom i cunami. Epicentar potresa dogodio se u Atlantskom okeanu, 200 kilometara jugozapadno od portugalske obale. Ljudi koji su preživeli potres u Lisabonu, izašli su na trgove i plaže, ne sluteći da im se približavaju cunami talasi. Potom su se talasi obrušili na grad i uništili i one objekte koji su prethodno preživeli potres.

U zemljotresu i cunamiju nije stradao samo Lisabon, već i mnoga druga područja na jugu Portugalije. Na ostrvu Madeira značajna oštećenja pretrpeli su Funšal i mnoga manja naselja. Skoro sve luke na Azorskom arhipelagu pretrpele su najveći deo svog uništenja od cunamija, a more je prodrlo oko 150 metara u unutrašnjost. Sadašnji i bivši portugalski gradovi u severnoj Africi takođe su pogođeni zemljotresom. U Španiji, cunami je zahvatio andaluzijsku obalu Atlantika, skoro uništivši brojne gradove.

Cunami talasi stigli su za nekoliko sati i do obala zapadne i severne Evrope, do juga Engleske, Irske, Islanda i Grenlanda. Cunami nije zaobišao ni istočnu obalu Amerike, a višemetarski talasi obrušili su se i na Karibe, ali i na obalu Brazila, dok su severozapadnzu obalu Afrike i Maroko pogodili talasi visine 20 metara.

Prema brojnim procenama, samo u Portugaliji je nastradalo oko 80.000 ljudi, od čega najviše u Lisabonu.

Razorni zemljotres na Siciliji

Da je i unutrašnji deo Evrope u prošlosti bio na udaru razornog cunamija, govori podatak iz 1908. kada je Siciliju pogodio razorni zemljotres. Tog 28. decembra potres jačine preko 7 Rihtera prvo je razrušio severni i istočni deo Sicilije i jug Italije, pri čemu je najviše stradao grad Mesina.

Potom se na uništena područja obrušio razorni cunami, koji je razorio severnu obalu Sicilije i grad Mesinu. Broj pogunilih i nestalih procenjen je na preko 80.000 ljudi, a neki podaci govore da je poginulo i preko 100.000 ljudi.

Svi ovi potresi koji su se dešavali u prošlosti, kako u dalekoj, tako i u bliskoj, samo su dokaz da je priroda nepobediva i da se ne može ni sa čim ukrotiti. Dovoljno je da se "samo" prilagodimo njoj i da učinimo da buduće prirodne katastrofe što više ublažimo, u vidu što bolje i kvalitetnije gradnje ili da se što više poradi na sistemima ranih upozrenja, bar kada su cunami talasi u pitanju, jer za razliku od zemljotresa, koji su nepredvidivi, do dolaska cunamija dovoljno je od nekoliko minuta do nekoliko sati, što je i više nego dovoljno da se potraži sigurnija lokacija.

Razorni zemljotresi u 20. veku

Tokom 20. veka zabeleženo je više razornih zemljotresa, koji su odneli veliki broj žrtava i prouzrokovali materijalnu štetu.

Potres jačine 7,9 stepeni po Rihterovoj skali dogodio se 1. septembra 1923. godine u Kantou, a usmrtio je 140.000 ljudi. Tokio je u tadašnjem potresu bio sravnjen do temelja, nakon čega su usledili požari, da bi ga potpuno uništio tajfun.

Ašhabad, glavni grad Turkmenistana, 6. oktobra 1948. godine pogodio je katastrofalan zemljotres, snage 8,7 stepeni po Rihterovoj skali i smatra se za jedan od najjačih koji se desio u 20. veku. Poginulo je između polovine i dve trećine stanovnika grada, odnosno između 60.000 i 120.000 ljudi.

Kamčatku je pogodio jak zemljotres 4. novembra 1952. godine. Njegova magnituda procenjena je na 9 stepeni po Rihterovoj skali. Cunami koji je nastao tom prilikom pogodio je Čile, Aljasku i Novi Zeland.

Najjači zemljotres u istoriji čovečanstva zabeležen je u centralnom delu Čilea, kod Valdivije 22. maja 1960. godine, jačine 9,5 stepeni Rihterove skale. Cunami je pogodio brojne obale Tihog okeana, sve do Japana i Australije. Broj poginulih bio je oko 5.700.

Zemljotres na Aljasci dogodio se 27. marta 1964. godine. Njegova magnituda bila je 9,2 stepena po Rihteru. Razaranja su bila ogromna, a najviše je stradao grad Enkoridž. Zemljotres je izazvao cunami visok preko 60 metara koji je pogodio obale Aljaske, a manji cunami talasi pogodili su obalu Kanade.

Jedan od najsnažnijih potresa u Kini, dogodio se 28. jula 1976. godine u Tangšanu, jačine 8,2 stepeni Rihterove skale, i iako je trajao samo deset sekundi, posledice su bile užasavajuće, jer je odneo skoro 700.000 života, a ovo područje na severoistoku Kine sravnjeno je to temelja.

Ne tako davne, 2003. godine, katastrofalni zemljotres dogodio se nedaleko od obale Indonezije. Potom je nastao cunami, koji je pogodio obalna područja Indijskog okeana, pri čemu je preko 230.000 ljudi poginulo i nestalo, među njima i preko 20.000 turista. Ovaj slučaj smatra se najvećom katastrofom u novijoj istoriji.

Kašmir, područje između Indije i Pakistana, 2005. godine pogodio je potres 7,6 stepeni Rihterove skale. Poginulo je preko 80.000 ljudi.

Katastrofalni zemljotres nije zaobišao Kinu ni 2008. godine. Tadašnji zemljotres u Sečuanu uzrokovao je smrt 16.200 ljudi. Jačina potresa bila je 8,0 Rihtera.

Glavni grad karipske države Haiti je u više navrata bio pogođen zemljotresima, a poslednji od njih, jačine 7 stepeni po Rihteru, dogodio se 12. januara 2010. godine. Port o Prens je sravnjen do temelja, a procenjuje se da je tada stradalo preko 215.000 ljudi.

Dana 11. marta 2011. godine, region Tohoku pogodio je zemljotres jačine 9,3 stepeni Rihtera i on se smatra najjačim koji je ikada zadesio Japan. Odneo je najmanje 16.000 života, a više od 2.000 ljudi je nestalo. Preko 129.000 zgrada je srušeno, a šteta na putevima, prugama i drugim objektima bila je neopisiva. Dodatna katastrofa nastala je i zbog toga što je cunami razorio nukelarnu elektranu u Fukušimi, što se smatra najvećom nukelarnom katastrofom nakon one u Černobilju.

Najčešči i najjači zemljotresi u Evropi događaju se na području Italije, Grčke, na našem području, ali i širom Mediterana.

Rušilački zemljotresi nisu zaobilizali ni Srbiju, a naročito nisu zaobilizali zemlje našeg regiona, pa se tako pamte razorni potresi na crnogorskom primorju, u Skoplju, Banjaluci, Bukureštu... Potresi u Skoplju 1963. godine odgovorni su za smrt preko 1000 ljudi, a 1500 ljudi poginulo je u Bukreštu 1977. Potres na crnogorskom primorju, 15. aprila 1979. uništio je Ulcinj, Bar, Budvu, Kotor i Herceg Novi, poginulo je preko 100 ljudi, a poginulih je bilo i u Albaniji.

(Telegraf.rs)