Diplomata spasio hiljade mađarskih Jevreja od Holokausta: Protiv nacista borio se papirom, ne oružjem

Više od 60.000 mađarskih Jevreja spaseno je od deportacije u koncentracione logore zahvaljujući pismima u kojima se navodi da su pod zaštitom poslanstva Švajcarske, a koje je izdavao švajcarski diplomata Karl Luc tokom Drugog svetskog rata.

On je tako spasio polovinu jevrejske populacije od deportacije u koncentracione logore. Dakle, protiv nacista borio se papirom, a ne oružjem, piše History.com.

Preporučujemo

Rođen u Švajcarskoj, Luc je kao mladić emigrirao u SAD. Tamo se zaposlio u konzulatu Švajcarske, a zatim je upućen u diplomatsko predstavništvo u Budimpešti.

U to vreme, Mađarska je bila jedna od članica Sila osovina koja je sarađivala sa nacističkom Nemačkom. Mađarski regent Miloš Horti doneo je zakon o ograničenju aktivnosti i kretanja mađarskih Jevreja. U ranim danima rata, mađarska vojska počinila je pogrom nad Jevrejima a više od 100.000 mađarskih Jevreja prinudno je radilo na frontu u strašnim uslovima.

Međutim Horti nije dozvoljavao deportaciju mađarskih Jevreja u nacističke logore smrti.

Luc je u Budimpešti zastupao zemlje koje su prekinule diplomatske odnose sa Mađarskom zbog njenog savezništva sa Nemačkom. Pogođen teškim položajem Jevreja u Mađarskoj, Luc je počeo da sarađuje sa Jevrejskom agencijom za Palestinu, grupu koja je pomagala evropskim Jevrejima da uđu u Britansku upravu Palestine.

Na hiljade Jevreja, uključujući 10.000 dece, napustilo je Mađarsku sa švajcarskim dokumentima koje je izdao Luc.

Situacija se pogoršala 1944. godine kada je Hitler čuo da Horti pokušava da se distancira od njegove Sile Osovina. Uklonio je s vlasti mađarskog vladara i postavio političku partiju mađarskih nacista koja je započela vladavinu terora nad Jevrejima oteravši ih u geta, kampove smrti i ubijajući ih.

Luc je bio užasnut i pokušao je da pronađe način da zaustavi deportacije. Uprkos svemu, dobio je dozvolu da izda zaštitna dokumenta za 8.000 Jevreja koje je pod švajcarskom zaštitom uspeo da prebaci u Palestinu. To je ipak mali broj s obzirom da je u Budimpešti živelo 800.000 Jevreja.

Iako je imao dozvolu samo za 8.000 dokumenata, u nastojanju da spasi što je moguće više Jevreja, Luc je tumačio svoj mandat kao dozvolu za čitave porodice, a ne pojedince. Izdavao je sve više i više pisama zaštite, a pripadnici cionističke omladine u ilegali falsifikovali su još nekoliko hiljada više.

Pomogao je i da se pronađu sigurne kuće za Jevreje u Budimpešti. Da bi sprečio racije, Luc je proširio švajcarsku zaštitu na 76 zgrada. Jedna od njih, takozvana Staklena kuća, služila je kao utočište za 3.000 Jevreja i sedište cionista.

Za dva meseca 440.000 Jevreja širom Mađarske deportovano je u Aušvic. Ostali su ubijani, neki su bačeni u Dunav. Jednom je čak i Luc skočio u reku da spase ranjenu ženu, aktivirajući svoja diplomatska ovlašćenja. Nekim čudom, Jevreji kojima je Luc izdao dokumenta, nisu bili meta nacista.

"Nemci su veoma korektni ljudi. Poštuju disciplinu i red. Kad su nacističkii komandanti videli ta pisma, oni su ih prihvatili", rekao je Erik Zaul, osnivač organizacije Viza za život.

Uprkos pritiscima nacističkih i mađarskih zvaničnika, Luc je nastavio da spasava Jevreje.

Foto: Wikipedia

Zatim je u novembru 1944. godine mađarska vladajuća partija poslala 70.000 Jevreja u marš smrti u različite koncentracione logore u Austriji i Nemačkoj. Karl Luc i njegova žena su ih pratili. Izvlačili su ljude iz kolone kad god im se ukazala prilika, davali im zaštitna dokumenta i uzimali ih pod svoje okrilje.

"Bio je to poslednji tračak nade za te ljude, za nas je to bio najgori oblik duhovne torture. Videli smo ljude koji su bičevani psećim povocima i kako leže u blatu krvavih lica.... Kad god je bilo moguće, vozio bih se pored ovih ljudi na putu do koncentracionih logora da im pokažem da još ima nade”, pričao je kasnije Luc.

Do kraja Drugog svetskog rata ubijeno je 565.000 mađarskih Jevreja. Ali naporima Luca i njegovih saradnika među kojima su i diplomate iz drugih zemalja, spaseno je 62.000 Jevreja, što je polovina tadašnje jevrejske populacije u Budimpešti.

Posle rata Luc se razveo i oženio se Marijom Magdalenom Graus, ženom kojoj je pomogao izdavanjem dokumenta i spasio život u julu 1944. godine. Vratio se u Švajcarsku, ali ne da dobije priznanje.

Danas je Lucovo herojstvo jasno. Ali posle Drugog svetskog rata, njegovi postupci nisu dobili pohvale. Švajcarska ga je kritikovala zbog prekoračenja diplomatskih ovlašćenja, istraživala je njegove postupke tokom rata i zaustavila napredovanje u karijeri.

Konačno, reputacija mu je rehabilitovana. Ali iako je Luc poređen sa Oskarom Šindlerom i drugima koji su iskoristili svoje veze da spasu Jevreje, još uvek je relativno nepoznat. On to nije radio zbog slave.

Ipak, njegova pastorka Agnješ Hirši jednom je rekla: "Zakoni života su jači od onih koje napravi čovek. Moj otac je uvek smatrao boravak u Budimpešti i spasavanje nevinih Jevreja najvažnjim periodom u svom životu".

(Telegraf.rs)