Arheolog misteriozno nestao pre 90 godina: Kruže razne teorije među meštanima, mnogi veruju da je lažirao smrt

Američki arheolog Artur Porter nestao je sa jednog irskog ostrva 1933. godine. Nakon njegovog nestanka među lokalnim stanovništvom počele su da kruže razne teorije o tome šta se zaista dogodilo s njim.

Nestanak akademika sa Univerziteta Harvard sa udaljenog ostrva Inišbofin u Atlantskom okeanu 8. jula 1933. godine dospeo je čak i na naslovnu stranu NewYork Times-a, pod naslovom "Arheolog nestao iz čamca tokom oluje".

Preporučujemo

Istraga o njegovom nestanku, prva koja je održana u Irskoj bez pronađenog tela, zaključila je da je Porter pao sa litice dok je bio u šetnji i da ga je nakon toga odnelo more.

Mnogi lokalni stanovnici, međutim, imaju drugačiju teoriju, a jedna od njih je i da je lažirao sopstvenu smrt.

Sada, 90 godina kasnije, jedan lokalni mediji u Irskoj planira da napraviti dokumentarac pod nazivom "Nestali" i pokuša da reši ovu misteriju koja počinje da liči na legendu.

Misterija oko Arturovog nestanka postala je legenda na ovom ostrvu, a lokalci veruju u jedan od četiri moguća scenarija:

Četiri verzije Arturovog nestanka

Jedna grupa meštana veruje da je on u stvari doživeo nesreću i pao u vodu. U ovu teoriju veruje i njegova supruga, a isto piše i u rezultatima istrage koju je sprovela policija.

Druga teorija kaže da je izvršio samoubistvo jer se osećao kao da mu se ceo život raspada, a treća verzija je da je lažirao svoju smrt i pobegao.

Četvrta teorija, koja u priču uključuje i priču o sarkofagu koji je Porter otkrio 1926. godine. On je naime, skinuo poklopac sa španske grobnice Alfonsa Ansureza koji je živeo u 11. veku i poneo ga sa sobom na Harvard, gde je bio izložen u muzeju Fog.

Poklopac je vraćen u Španiju 8. jula 1933. godine, baš na dan kada je Artur nestao. Neki, zato veruju da je njegova smrt kazna i prokletstvo zbog diranja poklopca sa sarkofaga.

U prvu teoriju o padu s alitice malo ko veruje, najviše zbog geografskih odlika samog ostrva. U pitanju su pre kamene padine, nego visoke litice i malo je verovatno da bi neko ko padne sa njih zaista poginuo.

Druga i treća teorija se smatraju najverovatnijim.

Artur je rođen u bogatoj porodici u Novoj Engleskoj i u njegovom posedu bio je čak i jedan zamak na severozapadu Irske. Kupio ga je 1929. godine za tadašnji 5.000 funti.

Pored ovog velelepnog imanja, imao je i vikendicu na Inišbofinu, gde je živeo sa svojom suprugom Lusi, koja ga je uvek pratila na njegovim putovanjima po Evropi.

On je u to vreme bio veoma cenjen u akademskim krugovuima. Bio je predsednik odeljenja za istoriju umetnosti na Univerzitetu Harvard, a posebno se zanimao za arhitekturu u vreme romantizma.

Foto: Wikimedia/Harvard University

Tajna veza sa asistentom

Međutim, iako je zgledao kao da živi savršenim životom, on je takođe bio duboko uznemiren. Smatraju da je navodno u tajnosti bio gej i da je imao tajnu ljubavnu vezu sa Alenom Kembelom.

Lusi je znala za njegovu tajnu vezu, ali Porter je bio uplašen da bi kolege sa Harvarda mogle da saznaju za njegovo seksualno opredeljenje i da bi to najverovatnije bio kraj njegove karijere.

U međuvremenu, Artur je takođe bio zabrinut za svoje bogatstvo koje je počelo da se rasipa, posebno nakon velike ekonomske krize početkom 1930-ih.

Lusi Kostigan, koja je 2012. godine napisala knjigu "Misterija Glenvea: Život, rad i nestanak Artura Portera", rekla je u izjavi za Guardijan da najviše veruje u teoriju o samoubistvu poznatog arheologa.

Porterova majka je umrla dok je još bio mlad, a njegov otac je nakon smrti žene počeo da se viđa sa mlađim ženama, što je u to vreme bio veliki skandal. Mnogi tvrde da je baš zbog situacije sa njegovim ocem on bio uplašen od novog seksualnog skandala.

Njegov brak sa Lusi služio je paravan za prikrivanje njegove seksualnosti, ali sumnja je porasla kada je zaposlio Kembela kao svog asistenta na Univerzitetu Harvard u Bostonu. Kembel je izgledao kao gej osoba, a Harvard u to vreme nije bio blagonaklon prema takvim ljudima.

Kembel ga je kasnije napustio, a Lusi je za Guardian rekla da je Porter bio sve povučeniji, kako je rastao njegov strah da će biti odbačen u društvu.

Lusi, koja je takođe koautor knjige koja obrađuje temu o samoubistvima, veruje da su ga borbe koje je vodio u sebi dovele do toga da sebi oduzme život.

Lažiranje smrti

Međutim, rekla je da bi volela da veruje da je istinita ona teorija o lažiranju sopstvene smrti.

- Bilo bi divno pomisliti da je nesto i pobegao od svega i nastavio sa svojim arheološkim radom pod lažnim imenom, da je konačno našao mir - kaže autorka knjige.

Dokumentarac koji bi uskoro trebalo da bude objavljen naginje teoriji da je Porter uspeo da pobegne sa ostrva, ukazujući na činjenicu da je izmenio svoj testament u kome kao jedinog naslednika navodi svoju suprugu Lusi, svega tri meseca pre nego što je nestao 8. jula 1933. godine.

Takođe se navodi da nije izvršena detaljna potraga na ostrvu nakon što je nestao, a Lusi se čudno ponašala neposredno nakon toga.

Samo nekoliko sati nakon što je otišao, počela je da piše pismo, koje nikada nije poslala, u kom navodi da je njen muž nestao.

Iste večeri otputovala je na irsko kopno, a zatim je svom prijatelju reka da se Artur više nikada neće vratiti.

U dokumentarcu autorka je razgovarala sa meštanima koji tvrde da su videli Portera u Parizu, Marseju, Španiji i Indiji, što sugeriše da je ipak nastavio svoja putovanja.

Njegov rođak Arneil takođe ne sumnja u ovu teoriju.

- Ono što ja verujem da se dogodilo, najjednostavnije rečeno, jeste da je lažirao sopstvenu smrt - rekao je on u izjavi za dokumentarac.

(Telegraf.rs)