Tri godine posle užasa u Černobilju: U sekundi je više od 570 ljudi živo spaljeno u železničkim vagonima

Pre 33 godine, u noći između 3. i 4. juna 1989. godine u Čeljabinskoj oblasti, dogodila se najveća železnička nesreća u istoriji Sovjetskog saveza, u kojoj je poginulo 575 ljudi.

Do tragedije, 11 kilometara od grada Aše (regija Čeljabinsk), došlo je zbog curenja gasa iz gasovoda Sibir-Ural-Volga koji prolazi u blizini.

Preporučujemo

Približno tri sata pre katastrofe, instrumenti su pokazali pad pritiska u cevovodu. Međutim, umesto da traže curenje, dežurni su samo povećali dovod gasa kako bi povratili pritisak.

Kao rezultat toga, kroz metar dugu pukotinu u cevi pod pritiskom je iscurila značajna količina propana, butana i drugih zapaljivih materija, koja se akumulirala u niziji u vidu "gasnog jezera".

Mašinovođe vozova u prolazu upozorili su otpravnika vozova deonice da je na potezu došlo do jake kontaminacije gasom, ali tome nisu pridavali značaj...

U noći između 3. i 4. juna, u trenutku prolaska nadolazećih putničkih vozova Novosibirsk-Adler i Adler-Novosibirsk, eksplodirao je gasni oblak i izbio je džinovski požar.

Jačina eksplozije bila je tolika da su nekoliko kilometara od njenog epicentra na centralnom imanju kolektivne farme "Crveni izlazak sunca" izletela sva stakla.

Ukupno je bilo 38 vagona u dva voza, 20 u jednom i 18 u drugom. Nekoliko vagona je oštećeno do neprepoznatljivosti, ostali su bili u plamenu i spolja i iznutra. Deo vagona je eksplozijom jednostavno izbačen iz koloseka na nasip.

U ognjenom paklu umrlo je 575 ljudi, 623 osobe su zadobile teške opekotine i ostali su invalidi. Samo nekoliko desetina srećnika uspelo je da preživi.

Među poginulima je bio veliki broj dece - 181 žrtva.

Ova tragedija postala je najveća železnička katastrofa u Rusiji i SSSR-u.

Prema zvaničnoj verziji, čak i tokom izgradnje u oktobru 1985. godine, cevovod je oštećen od kašike bagera. U početku je to bila samo korozija, ali se vremenom pojavila pukotina od stalnih opterećenja. Otvorio se samo 40 minuta pre nesreće, a dok su vozovi prolazili, u ravnici se već nakupila dovoljna količina plina.

U svakom slučaju, za nesreću su proglašeni krivi graditelji gasovoda. Odgovornost je snosilo sedam osoba, među kojima su bili službenici, poslovođe i radnici.

Ali postoji još jedna verzija, prema kojoj se curenje dogodilo dve do tri sedmice pre katastrofe. Očigledno, pod uticajem "zalutalih struja" iz železnica počela je elektrohemijska reakcija u cevi, što je dovelo do korozije. Prvo se stvorila mala rupa kroz koju je gas počeo da curi. Postepeno se proširio do pukotine.

Inače, mašinovođe vozova koji su prolazili ovom deonicom su nekoliko dana pre nesreće prijavili kontaminaciju gasom. Nekoliko sati pre toga, pritisak u plinovodu je opao, ali je problem rešen jednostavno - povećali su dovod plina, što je dodatno pogoršalo situaciju.

Dakle, najverovatnije, glavni uzrok tragedije bio je elementarni nemar.

(Telegraf.rs)