Mnogo sam patio i mnogo mučen. Ali, sve praštam i zaboravljam: Kako je slavni srpski heroj ostavljen u podrumu

TUŽNO I SRAMNO.

Na zalost on nije bio ni prvi a ni poslednji prema kome su se tako ponasali. Nista Karadjordjevic nije bio bolji od Tita, obojica su bili grobari Srpskoga naroda i drzave. Obojica su posle rata davali pozicije i povlastice onima koji su nas do tada ubijali. I danas je tako. Gde su nasi heroji sa Kosara i iz prethodnih ratova, gomila njih kao invalidi zive u najvecoj bedi. Sta reci vise a ne zaplakati od tuge i sramote.

Polako sa optužbama. Otišao u penziju sa 49. godina. Pa tada nije bilo beneficiranog staža. Vojvoda Mišić nije poslušao Putnika da se povuče sa Suvobora već tražio da se komora potrudi kako da naši vojnici budu bolje hranjeni i obučeni i tada je naredio na juriš gde proteraše švabove i Bugare i uđoše u oslobođeni Beograd. Putnik nije dočekao proboj sa Solunskog fronta i oslobođenu Srbiju. Srbina nahrani, obuj ga i obuci i doćiće na kraj sveta, ako ga ima ravnozemljaši?

Kao i uvek, vojnik je za otadžbinu Srbiju bio samo potrošni materijal. Da podjem od I Svetskog rata. Šta su dobili preživeli Solunci? Ništa. U II Svetskom ratu sve babe su u BiH i drugim republikama imale penzije a Srpski vojnici opet ništa. Kažu plele su čarape partizanima. A tek dolaskom u Sloveniju saznajemo da je tamo bilo " "borki" skoro u svakoj drugoj kući. I na kraju u zadnjim ratovima, od strane države, ostavljeni smo i napušteni na smetlistu države i gladni i žedni.

А где је ту Вулин, велики војсковођа и министар војни!

Nasa realnost.

Verujte mi da od neke tuge i osećaja strašne nepravde od nedoličnog i bezdušnog ponašanja naših vlasti, nisam mogla da do kraja čitam tekst. Tako je uvek kod nas. Heroji i junaci se bore i ginu, a podrumaši sačuvaju svoje dupe u podrumima i ispod ženinih sukanja, a onda posle rata slavodobitno se izmisle iz svojih mišijih rupa i zauzmu vlast. Što zauzmu vlast, nego kroje sudbinu onima koji su izvojevali slobodu.