Dve otmice, bekstvo, pa tragični preokret: On je otet kao dete, a onda je njegov brat postao serijski ubica

Amerika je dva puta upoznala Stivena Stejnera iz Kalifornije. Prvi put, bio je sedmogodišnji dečak na posteru nestale osobe, koji je nestao bez traga na putu od škole ka kući. Drugi put, imao je 14 godina i samo što je pobegao iz sedmogodišnjeg zatočeništva, zajedno sa još jednom žrtvom otmičara, petogodišnjim dečakom.

Stiven je otet 4. decembra 1972. godine samo nekoliko ulica od svoje kuće u Mersedu u Kaliforniji. Njegov otmičar, Kenet Parnel, pretvarao se da prikuplja donacije za crkvu i insistirao je na tome da Stivena odveze kući. Umesto toga, odveo je dečaka u svoju kuću. Posle nekoliko dana lažno je tvrdio da je Stivena "dobio u posed" na sudu. Tokom Stivenovog zatočeništva, Parnel ga je zvao Denis i sebe je predstavljao kao njegovog oca. Slao ga je sporadično u školu, gde su ga nastavnici i drugi učenici znali pod tim imenom. Parnel je Stivena izlagao mentalnom, fizičkom i seksualnom zlostavljanju, a dečak nikada nije otkrio istinu.

U februaru 1980. Parnel je oteo još jednog dečaka, petogodišnjeg Timotija Vajta. Posle 16 dana, Stiven je pobegao sa dečakom, prešavši oko 65 kilometara do policijske stanice u Jukaji, oko 320 kilometara od Mersada.

- Nisam mogao da gledam da Timoti pati. To je bila moja šansa da uradim to ili umrem - rekao je Stiven za Newsweek 1984. godine.

Nakon bekstva, Stivena je intervjuisala televizija pre nego što je opet video svoje roditelje. I njihov ponovni susret takođe se desio pred kamerama. Gledaoci su videli kako 14-godišnji Stiven, držeći malog, crnog psa (Mančester terijer po imenu Kvini kog mu je dao otmičar) prilazi svojim roditeljima. Stivenov otac Delbert dobio je prvi zagrljaj, a odmah za njim i njegova majka Kej.

- Šta si više mogao da tražiš? Vratio se kući - rekla je Kej u novom Hulu dokumentarcu "Captive Audience".

Priče kao što su Stivenova su retkost. U današnje vreme, kada žrtva otmice pobegne ili bude pronađena živa, obično se sa svojim porodicama ponovo sastaju privatno. Medijski intervjui, ako ih uopšte i bude, dođu kasnije.

Međutim, Stivenov život nakon bekstva iz zatočeništva bio je praćen medijski. Stiven je dao brojne intervjue. Televizijske kamere su ga pratile u srednju školu. Mini serija "I Know My First Name Is Steven" (Znam da se zovem Stiven) objavljena 1989. godine donela je novi talas pokrivanja.

U užasnom preokretu sudbine, Stiven, oženjen, otac dvoje dece, poginuo je iste godine. 10 godina nakon njegove smrti, Stejnerovi su ponovo dospeli u centar pažnje kada je Stivenov stariji brat osuđen za četiri ubistva.

Stivenova ćerka Ešli Stejner (36), jedna je od članova porodice koja je govorila za medije nakon objavljivanja dokumentarca.

- Želela sam da ispričam našu stranu priče, a ne da kažem gde su mediji pogrešili. Želela sam da se više fokusiram na istiniti aspekt umesto na ono na šta su se svi fokusirali - rekla je ona za Independent.

"Captive Audience" je dokumentarac čiji su glavni protagonisti mrtvi. Stiven je poginuo kada je imao 24 godine u nesreći dok se vraćao kući sa posla. Timoti Vajt je umro od plućne embolije 2010. kada je imao 35. Stivenov brat Keri Stejner ima 60 godina i nalazi se u zatvoru.

Parnel je osuđen na 20 meseci zatvora zbog otmice Stivena i sedam godina zbog otmice Vajta. Odslužio je pet, pušten na uslovnu slobodu, opet je uhapšen 2003. godine i optužen za pokušaj kupovine deteta.

Osuđen je na doživotnu kaznu i umro je u zatvoru 2008, kada je imao 76.

Ešli Stejner je imala tri godine kada je njen otac umro. U dokumentarcu se priseća nekih stvari iz detinjstva, kada je na primer spavala na očevim grudima i mogla da čuje njegove otkucaje srca.

Ešli je 1999. godine čula o seriji nestanaka kod nacionalnog parka Josemiti. Bila je skoro istih godina kao i dve nestale devojke, Džuli Sund (15) i Silvina Peloso (16). Karol Sund (42), Džulina majka i Džoj Rut Armstrong (26) takođe su nestale između februara i jula iste godine.

Do kraja jula 1999. godine pojavilo se ime osumnjičenog. Rođeni Ešlin stric, Stivenov stariji brat, Keri Stejner optužen je i na kraju osuđen zbog ubistva četiri osobe.

Keri je rođen 1961, četiri godine pre Stivena. Imao je 11 kada je Stiven nestao, 18 kada se vratio. Neki misle da je Keri želeo da privuče pažnju.

- Mislim da je Keri Stejner želeo da bude primećen - rekao je Ted Roulands, koji ga je intervjuisao 1999.

Mogućnost Kerijeve ljubomore ostaje, još više iskrivljena činjenicom da je publicitet izazivao više mučenja u Stivenovom životu. U školi su ga ispitivali ili maltretirali o seksualnom zlostavljanju koje je doživeo u zarobljeništu, nije dobio psihološku pomoć.

Prema rečima članova porodice, Stiven je puno pio, pušio puno trave i prošao kroz četiri ili pet haotičnih godina. U međuvremenu, mediji nisu mogli da se zasite dečaka kog su videli kao heroja.

(Telegraf.rs)