Kako je "britanski Šindler" spasao 669 dece od nacista: Mnogi po povratku kućama nisu zatekli nikoga

Asaf Auerbah (93), jedno od Vintonove dece, preminuo je u Pragu u nedelju. On je, zajedno sa svojim bratom, bio među 669 uglavnom jevrejske dece koje je britanac Nikolas Vinton spasao odlaska u koncentracione logore.

Smrt Auerbaha objavljena je na sajtu Memory of the Nation project, najveće javno dostupne baze podataka o pričama svedoka u Evropi.

Auerbah je rođen u maju 1928. godine u kibucu u današnjem Izraelu. Njegova porodica došla je iz Čehoslovačke, u koju su se vratili 1930. i gde se njegov otac pridružio organizaciji Rote Hilfe, koja je brinula o političkim izbeglicama.

Posle marta 1939. njegovi roditelji su saznali za mogućnost da pošalju Asafa i njegovog brata u Englesku, gde se preselio porodični poznanik iz kibuca.

Ona je uspostavila zajednicu u Engleskoj koja je bila voljna da prihvati grupu dece iz Čehoslovačke.

Sredinom jula 1939. godine braća su otišla jednim od vozova koje je organizovao Nikolas Vinton.

U leto 1945. godine, Auerbah se vratio u Prag, ali njegovi roditelji nisu bili živi u to vreme. Ubijeni su u koncentracionom logoru Aušvic. U Čehoslovačkoj je uspeo samo da pronađe svoju baku i sestru svoje majke.

- Povratak je bio strašno razočarenje. Ali opet, meni je bilo bolje od nekih drugih koji su došli i nisu našli nikoga ovde - opisao je svoja osećanja nakon povratka u domovinu pre nekoliko godina u intervjuu za Denik.cz.

Vintona, koji mu je verovatno spasao život, nije upoznao sve do početka 1990-ih, kada je Britanac došao u Prag.

- Prvi put smo za njega saznali 1988. godine. Tada je BBC organizovao sastanak dece koju je spasao. Naravno, informacije o tome su se pojavile i van novina, a onda mi je neko poslao kopiju članka. Do tada, nisam imao pojma o njemu - rekao je pre mnogo godina.

Nikada nije zaboravio pomoć koju je dobio kao dete, i tokom života je pokušavao da pomogne deci u nevolji.

Ko je bio britanski Šindler?

Vinton, koji je dobio nadimak britanski Šindler, spasao je mališane 1939. godine iz Čehoslovačke tokom Drugog svetskog rata, a koji su trebali da budu poslati u koncentracione logore. Zbog toga su sva ta deca poznata kao Vintonova deca.

Umro je u 106. godini, na isti dan kada je pre 76 godina voz koji je prevozio najveći broj dece - 241 - krenuo iz Praga.

Šindler je radio na pronalaženju britanskih porodica koje su spremne da daju 50 funti da se brinu o dečacima i devojčicama u njihovim domovima.

Njegovi napori nisu bili poznati skoro 50 godina. Među decom koju je spasao je Lia Leser (84).

- Nismo znali da više nikad nećemo videti svoje roditelje - rekla je ona.

Zuzana Maresova, koja je rođena u Pragu i kasnije se vratila tamo, rekla je da nije znala da je njena majka organizovala put.

Rekla je da joj je majka dala knjigu o cveću i rekla joj da "ide na mesto na kojem ovo cveće raste".

- To je sve što sam znala - rekla je ona.

Humanitarne ciljeve Vintona, koji je rođen u okrugu Hempsted u severnom Londonu u maju 1909. godine, pomogao je zakon parlamenta iz 1938. koji je dozvoljavao ulazak u Ujedinjeno Kraljevstvo dece izbeglica koja su mlađa od 17 godina, pod uslovom da postoji depozit za njihov eventualni povratak kući.

Otvorio je kancelariju u hotelu u Pragu i ubrzo su ga opkolile porodice očajne da svoju decu izvedu pre nego što nacisti napadnu Čehoslovačku.

- Bio je dugačak red i na kraju reda bila je mala kancelarija, i dobili smo neke formurale da popunimo - rekla je Rut Halova, koja je rođena u Pragu.

Ona je rekla da su u roku od tri meseca dobili imena usvojitelja koji su bili spremni da ih prime.

- Moji su bili gospodin i gospođa Džons iz Birmingema - rekla je ona.

Vinton je organizovao osam vozova iz Praga, a drugi oblici transporta organizovani su iz Beča.

- Bili smo uzbuđeni jer smo mislili da je u pitanju neka avantura - rekla je Maresova.

Međutim, kaže da je slika svih roditelja sa licima pritisnutim na prozorima i suzama koje su tekle niz njihova lica ostala zauvek u njenom sećanju.

- Mi smo se pitali zašto plaču - rekla je ona. Deca nisu znala da roditelje više nikada neće videti u životu.

Leser kaže da je u prvim danima po dolasku u Britaniju dobijala pisma od roditelja preko Crvenog krsta, a onda je pošta prestala da stiže.

- Mislim da su tada bili u Aušvicu. Kada se rat završio, shvatila sam da su mrtvi - rekla je ona.

Vintona, čije se delo poredi sa delom "spasitelja" jevrejskih zatvorenika Oskara Šindlera, kraljica je proglasila vitezom u martu 2003.

(Telegraf.rs)