Baskijski gradić Gernika bombardovan je pre 80 godina: To je bio povod za nastanak Pikasovog remek dela

Pre tačno 80 godina bombardovan je baskijski gradić Gernika. Avioni nemačkih nacista i italijanskih fašista, pomažući Franciscu Franku u jeku Španskog građanskog rata, sravnili su je sa zemljom 26. aprila 1937. godine. Na svakih 15 minuta iz aviona su na taj grad bacane bombe, a on je ličio na buktinju.

Nekoliko dana nakon toga Pikaso je video prve fotografije razaranja, a 1. maja u svom pariskom potkrovlju počeo da slika potresno umetničko delo - univerzalan i vanvremenski antiratni simbol - Guernicu i na njoj prikazao ljude i životinje u mučnoj agoniji. Broj mrtvih je do danas nepoznat i varira od stotinak do više od 1.000.

Preporučujemo

Bombardovanje Gernike 26. aprila 1937. godine / Foto: Shutterstock

Tri meseca pre toga španska vlada naručila je od Pikasa mural za španski paviljon na Svetskoj izložbi u Parizu. Nakon napada na Gerniku slavni slikar znao je šta će biti motiv dela.

Na platnu dugom oko osam metara Pikaso je crnom, sivom i belom prikazao deformisane likove žena i dece kako se u plamenu previjaju od bolova, te bika, golubicu i konja koji pate sa njima.

Izložba je otvorena 25. maja 1937, a u skromnom Španskom paviljonu Guernica izgledala je ogromno.

Slika je danas u Muzeju kraljice Sofije u Madridu, gde je 4. aprila otvorena velika izložba kojom se i obeležava 80-godišnjica jedne od najpoznatijih slika na svetu.

Prema rečima Pikasovog unuka Bernarda, "važnost Guernice u kolektivnoj podsvesti je tolika da je definiše kao duhovno umetničko delo koje šalje poruku mira". A takvu poruku ona šalje i danas – Sirijci su koristili fotografije ove Pikasove slike na protestima poručujući da im je dosta rata, dok je francuski ambasador u UN rekao da je Alep moderna Gernika, "ljudska tragedija i crna rupa koja usisava sve u šta verujemo".

Iako su mišljenja o njoj bila podeljena, francuski pesnik Mišel Lejris napisao je da je slika Pikasovo "pismo tuge: sve što volimo umire".

Slika je od 1937. do 1939. bila na izložbama po Evropi na kojima je sakupljan novac za španske izbeglice.

Pablo Picasso / Foto: Profimedia/Roger Viollet/Roger-Viollet via AFP

Početkom Drugog svetskog rata Pikaso je svoje remek-delo poverio njujorškoj MoMA, gde je ostala narednih 40 godina, uz jasna slikarova uputstva "da platno pripada španskom narodu i da će mu biti vraćeno kada mu se vrate i oduzete slobode".

Nakon Frankove smrti u Španiji je obnovljena demokratija, pa je i Guernica vraćena u Madrid 1981. godine.

Najpre je bila izložena u Pradu iza stakla otpornog na metke i eksplozije, zaštićena od mogućih napada u zemlji koja se još oporavljala od mračne prošlosti, a sada je glavna atrakcija u Muzeju kraljice Sofije.

(Telegraf.rs)