Sigurno ste čuli za ime Jaroslav Černi: Saznajte sve o jednom od najvećih ljudi bivše države

Inženjer, hidrotehničar i projektant Jaroslav Černi, jedno je od najvećih imena u oblasti hidrologije.

Rođen je 1909. godine u Sarajevu, kao sin inženjera Josifa, Čeha iz Brna, koji se 1890. godine doselio u ovaj grad. Jaroslav je, nakon završene osnovne škole i gimnazije, 1927. godine krenuo na studije u Prag. Sedam godina kasnije, vratio se u rodno Sarajevo i zaposlio u vodovodu.

Preporučujemo

I Drugi svetski rat dočekao je na toj poziciji. Godine 1942. biva uhapšen i odveden u logor Jasenovac, gde je dočekao kraj okupacije. Kasnije, svoj rad je nastavio u Hidrotehničkom odseku Ministarstva građevina Narodne Republike Bosne i Hercegovine. Postao je i rukovodilac hidrotehničkog projektantskog biroa u Sarajevu, učestvujući na projektima mnogih važnih hidrotehničkih objekata - hidroelektrana, vodovoda, melioracija.

Rukovođenje preduzećem "Hidroelektroprojekt" biće veliki uzlet u Černijevom radu, jer je upravljao projektima prvih velikih hidroelektrana - Zvornik, Mavrovo, Jablanica, Vlasina i druge.

Ipak, Černi se nikad nije oporavio od surovog logorskog života, te je preminuo 29. decembra 1950. godine u Beogradu i sahranjen je u Aleji narodnih heroja na Novom groblju.

Na nadrgorbnom spomeniku od crnog jablaničkog kamena uklesano je "Jaroslav Černi – pionir elektrifikacije". Hidroelektrana "Jablanica", na Neretvi, bila je njegov projekat života.

Foto: Društvo Jasenovac

Danas, pored instituta, ulica i škola, ime Jaroslav Černi nosi i njegov unuk. Jednom prilikom, unuk Jaroslav je, u razgovoru za dnevni list Politika, pričao kako su Česi tada imali duboke srpske korene.

- Moja prababa Jovanka bila je Srpkinja iz Žitomislića u Hercegovini i kad se orodila sa pradedom katolikom, prve dve njihove kći, Marija i Zora, krštene su u katoličkoj veri, a moj deda Jaroslav i još jedna mlađa sestra u pravoslavnoj. Očeva sestra Draga, koja je četiri decenije živela u Češkoj, po dolasku u Sarajevo odmah je progovorila srpski, bez greške, i upitali su je kako je to moguće. Rekla je: "Lako, nisam htela da zaboravim svoj jezik".

Ni unuk Jaroslav nije želeo da zaboravi istoriju svoje porodice, iako je svoje poslovanje započeo čak na jugu afričkog kontinenta.

- Srbija je moja otadžbina, uvek je bila i ostaće. U Beogradu mi danas žive sinovi Miloš i Dušan rođeni u Johanesburgu, imam srpsko državljanstvo i u srpskoj prestonici krov. Kuća je kuća, uskoro ću se vratiti iz Južnoafričke Republike da bih živeo ovde - naveo je 2016. godine.

Tom prilikom podsetio je i na period dedinog boravka u Logoru.

- Ustaše su dedu 1942. odvele u Jasenovac, odakle je pobjegao 1945. i sljedećeg leta o oslobođenom Sarajevu postao rukovodilac hidrotehničko-projektantskog biroa. Rukovodio je projektovanjem i izgradnjom čak 27 hidroelektarana, ali se nikada nije zdravstveno oporavio od logorskog mučenja i torture, pa je umro u Beogradu 1950, u četrdesetdrugoj godini života - naveo je i dodao da je njegov deda poseldnje godine svog života radio više nego što čovek to može izdržati, od jutra do večeri, kao da je slutiio da neće dugo živeti.

Do ratova devedesetih godina, najveća tehnička škola u Sarajevu nosila je ime Jaroslava Černog.

(Telegraf.rs)