„A šta ako je do tla na kom živimo?” Nauka sada tvrdi da je nekada postojao kontinent Balkanadolija

Gore: Balkanadolija tokom epohe eocena. Dole: zemljište tog predloženog kontinenta danas, utopljeno u Evropu i Aziju. Foto: Alexis Licht & Grégoire Métais

Da li ste nekada pomislili, da su za sve vekovne i milenijumske nedaće ljudi sa ovog podneblja, krivi ne ljudi, već upravo samo podneblje? Da je ono nekako posebno i drugačije od svih susednih, da zemljište ovde prosto zrači na čudan način i oblikuje ljude koji na njemu žive, stvarajući jedinstveni mentalitet koji prevazilazi identitetske i lingvističke razlike?

Preporučujemo

Ako ste ikada zaostalost „Dubokog Balkana” (onog Balkana koji stoji van primorja i van velikih istorijskih saobraćajnica, kojeg čak ni Rimska carevina nije uspela da civilizuje) u očajanju pokušali da objasnite geološkim faktorima (ili možda racionalnim geografskim), jedna nova hipoteza koja se pojavila u najnovijem, martovskom izdanju mesečnika „Earth-Science Reviews” neočekivano će vam ići u prilog.

Naime, tim francuskih, američkih i turskih geologa i paleontologa, pod okriljem francuskog Nacionalnog centra za naučna istraživanja (CNRS), izneo je hipotezu da je nekada postojao kontinent između Evrope, Azije i Afrike. Oni su ga nazvali Balkanadolija, pošto njegovi zemljišni ostaci danas pokrivaju pre svega prostor Balkana i Anadolije (kao i sam sever Italije te Panonsku niziju).

„Phenacodus”, izumrli rod kopitara koji je postojao tokom od poznog paleocena do srednjeg eocena. Foto: Wikimedia Commons / Public domain / www.copyrightexpired.com

Nauci je još od ranije poznato, da su tokom epohe eocena (od pre 56 do pre 34 miliona godina), današnja Zapadna Evropa i Istočna Azija bile dve odvojene i posebne kopnene mase, naseljene različitim vrstama sisara, od glodara do kopitara: u Evropi su živele sada izumrle vrste, dok su Aziju nastanjivale vrste čiji evolutivni potomci danas žive na oba kontinenta.

Pre oko 34 miliona godina, današnju Zapadnu Evropu kolonizovale su vrste iz Azije, što je izazvalo iznenadno izumiranje endemskih sisara (između ostalog), što je događaj koji se u nauci naziva „Veliki eocensko-oligocenski prelom”. Ali naučnici ne znaju kojom su rutom tačno životinje išle, a zbunjuje ih i prisustvo azijskih sisara na balkanskom tlu milionima godina ranije.

Ovo potonje je povlačilo brojna pitanja. Ako je postojala kopnena veza između Azije i Evrope, zašto azijski sisari milionima godina nisu išli dalje na zapad? Nema razloga da se tek tako zaustave. Ako nije postojala, kako su stigli na Balkan? Da li je možda prvo samo on bio spojen s Azijom? Ali to bi značilo da je bio odvojen od Evrope.

Pregledajući sva paleontološka otkrića od 19. veka do danas, preispitujući prvobitna datiranja u svetlu novih geoloških saznanja, kao jedino rešenje zagonetke koje se savršeno uklapa u slagalicu, nametnula se zamisao o Balkanu i Anadoliji kao prostoru koji je u pradavnoj prošlosti bio jedinstveni dom homogene terestrijalne faune, različite od evropske i azijske.

„Metamynodon”, izumrli rod neparnoprstih kopitara blizak današnjih nosorozima, koji je postojao tokom od poznog eocena do ranog oligocena. Foto: Wikimedia Commons / Public domain / www.copyrightexpired.com

Recimo, na Balkanadoliji su živele vrste torbara čiji se evolutivni potomci danas mogu pronaći u Južnoj Americi, zatim embritopodi kakvi su ranije postojali u Africi (u pitanju je izumrla vrsta biljojeda koja je ličila na nilske konje), i tako dalje.

Pored prisustva živog sveta koji se razvijao vlastitim putem, Balkan i Anadolija su bili jedinstvena kopnena masa niske nadmorske visine (današnja geografija bi bila posledica nabiranja tla zbog delovanja tektonskih ploča tokom više desetina miliona godina), koja se protezala između Alpa i Malog Kavkaza, fizički odvojena od susednih kontinenata. To je ove istraživače navelo na zaključak da je Balkanadolija u ono vreme bila zaseban kontinent.

Jasno, sada bi neki mogli reći da je to zapravo bilo ostrvo, jer je kontinent ipak nešto drugo, ali istina je da ne postoje striktni kriterijumi kojima se definiše kontinent, to je stvar konvencije; a za tu konvenciju, geološka i biološka posebnost jedne kopnene mase igraju bitnu ulogu. Zbog toga je Australija kontinent, a Grenland samo ostrvo.

„Entelodon”, izumrli rod parnoprstih kopitara koji je postojao tokom od poznog eocena do ranog oligocena. Foto: Wikimedia Commons / Public domain / www.copyrightexpired.com

Pomenusmo maločas da je naučnike još ranije zbunjivalo prisustvo azijskih sisara na Balkanu, milionima godina pre onog „prelomnog” događaja; ovaj tim istraživača je, međutim, otkrio najstarije fosilne ostatke azijskih sisara u Anadoliji, koji su datirani na period od pre 38—35 miliona godina.

Sve to je ovaj tim naučnika dovelo do te radikalne hipoteze o trećem evroazijskom kontinentu, priklještenom između Evrope, Azije i Afrike, koji je postojao već pre 50 miliona godina, i koji je imao izgled, ili diskontinuiranog arhipelaga, ili širokog i kontinuiranog ostrva, u zavisnosti od nivoa vode.

Pre oko 40 miliona godina balkanadolijski kontinent kolonizovan je od strane azijskih sisara, blagodareći nekakvim geografskim promenama koje tek treba da se utvrde (tj. treba da se ustanovi šta se desilo pa se Balkanadolija spojila s Azijom); posle izvesnog vremena, balkanadolijske endemske vrste su izumrle a ostale su samo azijske, što se kasnije desilo u Evropi.

„Archaeoceti” su parafiletička grupa primitivnih kitova koja je živela od ranog eocena do kasnog oligocena. Ovde vidimo fosilne ostatke otkrivene u Egiptu, u tzv. Dolini kitova, znamenitom nalazištu fosila. Čuva se u muzeju u Kairu. Foto: Profimedia/Sui Xiankai/Xinhua News

„Imamo životinje na Balkanadoliji koje žive rame uz rame, koje nigde drugde na Zemlji ne kohabitiraju zajedno”, kaže paleontolog Kristofer Bird s Univerziteta Kanzasa, koji je koautor ove studije; „Kako se to desilo? Kako je formirano ovo čudno, jedinstveno ostrvo?”

Na ta pitanja tek treba nauka da pronađe odgovore. Za sada se zna da se pre oko 34 miliona godina nešto desilo (glacijacija, udar meteora, nešto treće, a možda i sve zajedno) što je izazvalo spajanje Balkanadolije s Evropom i pomenuti Veliki eocensko-oligocenski prelom, kao i formiranje antarktičkog ledenog pokrivača, i opšte snižavanje nivoa mora.

Na hipotezu o Balkanadoliji treba naučna zajednica tek da reaguje, da je ispita, preispita, izvrednuje, prevrednuje, podvrgne svim onim naučnim metodama kojima se hipoteze i inače podvrgavaju, pre nego što se oko njih razvije konsenzus. Hoće li ovo završiti u udžbenicima geografije za peti razred, pokazaće vreme.

(P. L.)