Grip iz 1918. nije se završio 1918. Šta treća godina ove pandemije može da nas nauči usred korona krize?

U gradu Njujorku 1920, skoro dve godine od početka smrtonosne pandemije gripa poznate kao Španska groznica, koja će odneti najmanje 50 miliona života širom sveta, Nova godina je počela u vedrijem tonu.

"Najbolji zdravstveni izveštaj za grad za 53 godine", pisalo je na naslovnici New York Times-a 4. januara 1920, nakon što je Njujork preživeo tri razorna talasa virusa gripa. Cela nacija, koja će na kraju izgubiti oko 675.000 ljudi od bolesti, verovala je da je kraj najzad na vidiku.

Međutim, za samo nekoliko nedelja ovi optimistični naslovi počeli su da se menjaju. Pre kraja meseca, grad Njujork se suočio sa porastom slučajeva gripa. Čikago i drugi urbanistički centri prijavili su isto.

- Stanovnici bi trebalo da se pripreme za "povratak gripa" - upozorio je zdravstveni komesar grada Rojal Koplend.

On je predvideo da će varijanta virusa odgovorna za porast slučajeva biti blaža i da će oni koji su se razboleli u prethodnoj godini biti imuni. Pogrešio je, barem delimično: dok mnoga mesta širom sveta nisu se suočila sa četvrtim talasom pandemije velikog gripa, nekoliko metropola, uključujući Njujork, Čikago i Detroit, imala su još jednu smrtonosnu sezonu.

Dok pandemija korona virusa ulazi u treću godinu, pandemija gripa 1918. godine može ponuditi uvid u to kako bi se ovo poglavlje istorije moglo približiti kraju.

Ali "završetak", kada su u pitanju virusi poput ovih, je pogrešna reč. Na kraju, kažu stručnjaci, novi korona virus će verovatno preći iz smrtonosnog patogena u blažu, više sezonsku smetnju, prenosi Washington post.

U međuvremenu, međutim, iskustvo zemlje od pre jednog veka sugeriše da bismo mogli da doživimo mnogo više bola - posebno ako spustimo gard.

Grip 1918. trajao je mnogo duže od 1918. godine. Dve godine nakon što je počeo, kada su zvaničnici kao što je Koplend proglašavali pobedu, a gradovi popuštali mere, četvrti talas je pogodio delove zemlje, dovodeći do porasta slučajeva koji su neke bolnice doveli do ivice kolapsa i ubio još puno Amerikanaca.

Virus nije izgledao toliko opasno kada je počeo: prvi talas u proleće 1918. bio je relativno slab. Ali se u jesen vratio sa osvetom, nakon što je verovatno mutirao. Taj drugi talas proširio se među pacijentima širom sveta: ulični automobili su pretvoreni u mrtvačka kola, a sveštenici su sakupljali tela konjskim zapregama.

Samo tokom drugog talasa, više Amerikanaca je ubio grip nego što ih je poginulo u Prvom svetskom ratu, Drugom svetskom ratu, Korejskom i Vijetnamskom ratu zajedno.

Činilo se da je pandemija gripa posebno pogodila mlade, a o razlozima za to naučnici i istoričari i dalje raspravljaju. Kada je stigao prvi zabeležen slučaj, besneo je Prvi svetski rat, a skučeni uslovi u rovovima značili su da je virus mogao brzo da pređe sa vojnika na vojnika, a uslovi u poljskim bolnicama često su ubrzavali širenje.

Drugi stručnjaci su sugerisali da su ljudi u 20-im i 30-im godinama imali manji imunitet.

Bez obzira na to, sam virus je smanjio očekivani životni vek u Sjedinjenim Državama za više od 12 godina. Čak 10 procenata svih mladih odraslih koji su preživeli vreme pandemije gripa je možda umrlo od toga, prema istoričaru Džonu M. Beriju.

Do zime 1919-1920. Amerikanci su postali svesni ograničenja dnevnog života. Skoro sva ograničenja javnog zdravlja - kao što su nošenje maske, socijalna distanca i zatvaranje škola i crkava - bila su ukinuta. Brzi povratak na javna okupljanja doveo je do povećanja broja slučajeva. Političari su ili krivili nepažnju ljudi za ponovnu pojavu virusa ili su umanjili njegovu ozbiljnost.

Četvrti talas nije bio vest na glavnoj stranici na način na koji su bili prethodni talasi. Vesti su se uglavnom odnosile na male paragrafe unutar novina, prijavljujući hiljade novih slučajeva na dnevnom ili nedeljnom nivou. Do februara 1920. došlo je do epidemije u zatvoru u Nju Džerziju, a neki sudovi bili su primorani da otkažu suđenja zbog bolesti.

Jedan lekar je u zimu 1920. napisao pismo uredniku New York Times-a, moleći ljude da izbegavaju "nepotrebno izlaganje gripu" preko nepotrebnih društvenih kontakata. Doktor je upozorio da je svako ko poseti nekoga ko je bio bolestan tada "sposoban da proširi bolest na bilo koji broj drugih koji su mogli pobeći, čime će dodatno opteretiti već preopterećene bolnice, medicinske sestre i lekare".

U gradu Njujorku više ljudi je umrlo u periodu od decembra 1919. do aprila 1920. nego u prvom i trećem talasu. Detroit i Mineapolis su se takođe suočili sa značajnim četvrtim talasom, a u mnogim okruzima u Mičigenu prijavljena je visoka smrtnost zbog gripa.

Javnozdravstvene intervencije lokalnih vlasti su možda doprinele četvrtom talasu ograničavanjem širenja virusa u prethodnim talasima. Međutim, ne bi bilo preporučljivo ni pustiti virus da besni, rekao je Van Jang, profesor epidemiologije na Univerzitetu Kolumbija.

- Više infekcija može da dovede i do više mutacija, što bi moglo da dovede do varijante novog virusa koji bi onda mogao da izbegne prethodni imunitet, tako da je to međuigra u zavisnosti od toga kako će se virus razvijati, što je zaista nepredvidivo - rekao je Jang.

Virusi gripa i korona virusi su genetski različiti, tako da nije moguće napraviti poređenje sa pandemijom iz 1918. Jang je istakao da se čini kako je novi korona virus mutirao mnogo brže nego virus gripa iz 1918.

Upravljanje sadašnjom pandemijom je takođe imalo koristi od mnogih naučnih dostignuća koja nisu bila dostupna pre jednog veka, uključujući bolničke uslove sa boljim sanitarnim uslovima, bolji pristup čistoj vodi i , što je možda najvažnije, vakcinu.

Ipak, možemo da zavirimo u budućnost gledajući prošlost. Virus gripa 1918, nakon što se u smrtonosnoj formi zadržavao više od dve godine, na kraju je postao blaži.

- Sada je deo svakog sezonskog gripa koji imamo - rekla je En Rid, izvršna direktorka Nacionalnog centra za naučno obrazovanje, koja je pomogla u sekvenciranju genoma virusa gripa iz 1918. godine 1990-ih.

Njeno istraživanje je otkrilo da su neki genetski aspekti virusa iz 1918. i dalje prisutni u novim epidemijama, uključujući pandemije 1957. i 1968. godine. Ljudi sa imunitetom na virus iz 1918. su stoga verovatno imali određenu zaštitu od njegovih genetskih rođaka.

- Na kraju će svi na svetu imati neki osnovni nivo imuniteta na ovaj korona virus, pa čak i kada mutira u novi soj, ljudi neće biti potpuno ranjivi na njega - rekla je Rid.

Najbolje čemu se možemo nadati sa trenutnom pandemijom je evolucija koja se odnosi na virus gripa.

- Mislim da će ostati. Ne mislim da je eliminacija izvodljiva, pa čak ni realna u ovom trenutku. Nadamo se da ćemo moći da živimo mirnije sa ovim virusom - rekao je Jang o novom koronavirusu.

(Telegraf.rs)