Andrej je kao dečak učinio neverovatnu stvar: Spasao jevrejsku devojčicu sigurne smrti, i danas se čuju

Andrej Sitkovski imao je samo 15 godina kada mu je majka rekla da ju je komšinica zamolila da sakriju jednu malu Jevrejku od nacista u njihovoj kući.

- Bio je to kratak razgovor. Naravno, pristali smo da uzmemlo malu i doveli su je u našu kuću 1943. godine - priseća se danas Sitkovski (93) prisećajući se teških vremena i Drugog svetskog rata.

Andrej je u vreme rata živeo sa majkom Helenom, udovicom, i sestrom Magda na obodu Varšave, koja je bila pod nemačkom okupacijom.

- Naravno da smo strahovali, ali strah je tada bio deo naš svakodnevice - priča Andrej, koji poslednjih desetak godina živi u jednom selu u Nemačkoj, sa svojom suprugom Nemicom.

Prošlo je gotovo osam decenija kako je Andrejeva porodica spasla Hadasu Kosak, a njih dvoje se i dalje čuju. Hadasu, koja sada ima 84 godine, je posle rata otišla preko Izraela u SAD, gde je postala profesor istorije u Njujorku.

Zbog toga što su spasli porodicu Kosak, i što su osim Hadasu, u ratu krili i njenu sestru Merion i majku Bronislavu, porodica Sitkovski je odlikovana 1995. u Izraelu.

Ove godine obeležena je 77. godišnjica oslobođenja Aušvica, a Sitkovski su jedna od brojnih porodica koji su rizikovali sve, uključujući i svoje živote, da bi spasli Jevreje od nacista.

Ti ljudi nisu spasli samo jednu osobu, već i njihovu decu, unuke, praunuke...

- U našoj tradiciji je da kažemo da čovek koji je spasao jednu osobu, spasio je ceo svet - kaže Greg Šnajder, iz Konferencije za jevrejske materijalne zahteve protiv Nemačke.

U poslednjih 60 godina Jad Vašem je proglasio oko 28.000 pojedinaca iz 50 zemalja za "Pravedne među narodima". Ova organizacija i dalje dobija na stotine zahteva svake godine da neko posthumno bude odlikovan. Većina onih koji su još živa pomagali su svojim roditeljima kao deca da spasu Jevreje.

- Verujemo da je oko 200 njih i dalje živo i većina ih živi u Evropi - kaže Dani Dajan, predsednik Jad Vašema.

U Poljskoj, u kojoj je živelo najviše Jevreja pre Holokausta, nacisti su surovo kažnjavali one koji su pomagali Jevrejima. Ubijali su i njih i njihove porodice.

Ipak, kada pitate Andreja zašto je njegova majka odlučila da pomogne jevrejskoj devojčici, on sleže ramenima i kaže da je to bila njena dužnost kao čoveka.

- Kada mi je mama rekla šta ju je komšinica pitala, više nije bilo premišljanja. Podrazumevalo se da ćemo to učiniti. To je odlučilo ono ljudsko u nama - priča Andrej.

Dok sedi u svojoj kući i gleda na snegom pokrivene Alpe, smeška se dok se priseća jevrejske devojčice koju je krio u svojoj kući.

- Bila je tako lepa, tako pametna, imala je tamnu kosu i crne oči, postala mi je baš draga - priča danas Andrej.

On kaže da su i dan danas veoma povezani. U prošlosti su se često posećivali, a danas se čuju telefonom i razmenjuju pisma.

Neretko dok pričaju dotaknu se vremena kada je Hadasa živela u Andrejevom domu, kako su delili to malo hrane što je bilo na stolu... Hadasa se seća i kako ju je Andrej učio da čita i piše, te kako su druge komšije i prolaznike slagali da ona nije Jevrejka, već hrišćanka, Poljakinja, čiju majku su odveli na prinudni rad.

U to vreme se njena majka krila u kući druge porodice, gde je navodno bila kućna pomoćnica, dok se njena sestra Merion krila u samostanu. Međutim, kada tamo više nije bilo bezbedno za njih dve, i one su došle u Andrejev dom.

U septembru 1944, nacisti su zapalili Andrejevu kuću, kao i još nekoliko kuća u njegovoj ulici, a ljude su proterali na ulicu. Tada su Andrej i njegova majka morali da se rastanu sa Kosakovima, i svako se snalazio kako je znao i umeo da preživi mesece do kraja rata.

Hadasa se posle rata odselila u Izrael, a onda u SAD, a njene majka i sestra su završile u Velikoj Britaniji. Merion je rodila dva sina, koji su danas poznati političari.

(Telegraf.rs)