Eksperimentom jugoslovenskih bezbednjaka utvrđeno da Kenedija nije ubio jedan čovek?

U novim dokumentima o ubistvu američkog predsednika Džona Kenedija nema ništa novo, ocena je istraživača i novinara nakon što je američki Nacionalni arhiv objavio deo dokumentacije iz vladine istrage atentata u Dalasu, 22. novembra 1963. Novi dokumenti očekuju se 15. decembra sledeće godine, do tada – dosije Kenedi ostaje jedna od najvećih političkih misterija 20. veka.

Kada bi se pisalo uputstvo o tome kako da se decenijama hrane teorije zavere, uzor bi mogao da se pronađe u Vašingtonu. Uprkos obavezi da, na osnovu Džej-Ef-Kej akta iz 1992, za 25 godina obelodani sve pisane tragove iz istrage ubistva Džona Kenedija, 2017. Donald Tramp odobrio je prvo odlaganje. Potom je i Džo Bajden potpisao još jedno.

Preporučujemo

Usledilo je još jedno delimično otkrivanje, iz pijeteta prema godišnjici atentata u Dalasu. Već viđeno, osim pojedinih ranije zatamnjenih delova. Jedno je bilo zajedničko svim izveštajima.

- Razočaranje potiče od toga da nije otkriveno ništa novo, ništa više od onoga što je već u bibliji atentata, a to je izveštaj komisije koju je predvodio sudija Vrhovnog suda Erl Voren - rekao je Milan Mišić, nekadašnji dopisnik Politike iz Vašingtona.

Kao izazov Vorenovom izveštaju, film "Džej-Ef-Kej" Olivera Stouna, tumači se, podstakao je objavljivanje miliona dokumenata.

U 1.500 upravo objavljenih dokumenata najviše pažnje izazvale su informacije o atentatoru Liju Harviju Osvaldu. Šest nedelja pre atentata putovao je u Meksiko Siti, tvrdeći da je fotograf, gde je posetio sovjetsku i kubansku ambasadu. I to je, objašnjavaju upućeni, poznato od 1998.

- On je prvo želeo 1958. godine da se nastani u Sovjetskom Savezu, zatim je pokušao samoubistvo zato što mu to tamo nije omogućeno, a onda se oženio, našao je posao, ali se na kraju vratio u SAD - kazao je novinar Dragan Bisenić.

Mišić je istakao da je sasvim izvesno da su Osvaldova putovanja u Meksiko bila praćena.

- Ono što je osnovno, to je činjenica da Tajna služba (Secret Service) nije sprečila atentat. Naravno, velika misterija ostaje rečenica iz Vorenovog izveštaja, koja ostavlja mogućnost da je postojao i drugi atentator - kazao je Mišić, prenosi RTS.

Eksperiment jugoslovenskih bezbednjaka

Dve trećine Amerikanaca sumnja da je Kenedija ubio jedan čovek. To su u jednom eksperimentu pokazali i jugoslovenski bezbednjaci, svedoči dugogodišnji Titov prevodilac Ivan Ivanji. Godinu posle atentata, spremajući se za posetu Tita Istočnom Berlinu, rekonstruisali su događaj.

- Pucali su sa tačno te visine sa koje je navodno taj atentator pucao. Vozili kola, sa lutkom, tom brzinom. Naši najbolji snajperisti su gađali i nisu mogli da pogode. Zbog toga je njihov zaključak bio – jedan metak da pogodi, to je krajnje neverovatno, to je jedan prema milion, ali ajde, i to čudo postoji. Tri metka je nemoguće – nije on pucao - naveo je Ivanji.

Još jedan lokalni ugao, iz perspektive tadašnje Jugoslavije, pojavljuje se u ličnosti jednog od saradnika CIA-e, koji je pred Vorenovom komisijom dao opširni iskaz, tvrdeći da je bio veza obaveštajne agencije sa Osvaldom.

- Ono što je zanimljivo jeste da je Džordž Morešild misiju u vezi sa Cijom počeo u Jugoslaviji 1957. godine, kada je kao stručnjak za naftu boravio na jugoslovenskom primorju. U međuvremenu, nije se samo time bavio. Njega su tadašnje jugoslovenske vlasti proterale iz Jugoslavije, zbog toga što su našle crteže vojnih objekata kod njega - naveo je Bisenić.

Šta bi moglo da se nađe u preostalih 15.000 dokumenata o Kenedijevom ubistvu? Istraživači ne veruju u novi nepobitni dokaz, veruju da službe imaju razloga da skrivaju sopstveno činjenje ili nečinjenje.

- Moja je teorija zavere – pitajte FBI, a sumnja na to bi škodila poverenju Amerikanaca u nacionalnu bezbednost. Nijedan predsednik ne želi da se pod njegovom vlašću to dokaže i sazna i nikad nećemo saznati - kazao je Ivanji.

Četiri istrage američke administracije nisu bile dovoljne da okončaju sumnje i razvodne maštu povodom Kenedijevog ubistva. Osuđeni atentator skončao je takođe u atentatu pred kamerama. Događaji iz američke istorije 1963. mnogi vide kao prekretnicu, kada je svet prestao da veruje u zvanične istine.

(Telegraf.rs)