Osnovana pre 100 godina, a i dalje ispred svog vremena: Škola gde učenici stvaraju pravila

Davne 1921. godine u Drezdenu u Nemačkoj osnovana je prva u jedina škola na svetu koja je prilagođena deci. Školu je osnovao britanski pedagog Aleksandar S Nil, koji je ubrzo školu premestio iz Drezdena u Safok koji se nalazi 150 kilometara od Londona, gde se nalazi i dan danas.

Škola se zove Samerhil je bila relativno nepoznata široj javnosti dok šezdesetih godina prošlog veka Aleksandar S Nil nije napisao knjigu koja na srpskom prevodu glasi  “Slobodna deca Samerhila” u kojoj je opisao jedan od najznačajnijih obrazovno-pedagoških eksperimenata novijeg doba.

Preporučujemo

Škola Samerhil je radila na potpuno novim i drugačijim principima od tradicionalnih evropskih škola. Samerhil je škola gde deca dobijaju slobodu.

Aleksandar S Nil, britanski pedagog osnivač škole Foto: A.S.Neill’s Summerhill School Arhiva

- Mora se iznova i iznova naglašavati da sloboda ne podrazumeva razmaženje deteta. Ako beba od tri godine želi da pređe preko stola, jednostavno mu recite da ne sme. Mora da posluša, to je istina. Ali s druge strane, morate poslušati kada je to potrebno. Izlazim iz male dečije sobe ako mi kažu da izađem - objasnio je Nil u svojoj knjizi.

Osnovni postulat dečijeg razvoja - IGRA

- Naša deca se samo igraju — i mogu to prilično dobro da rade ceo dan ako to žele. Naravno, ponekad stvari pođu po zlu tokom igre. Ponekad ljudi uđu u sukob. Ovo je deo biti dete. Postoje strukture koje štite prava svakog od nas i postoje velika deca ili odrasli koji vam mogu pomoći ako je potrebn - stoji u opisu filozofije ove škole

O svom iskustvu, školi i deci koja su prošla kroz nju 1960. godine pisao je u knjizi koja je narednih decenija bila značajno štivo ne samo za stručnjake u obrazovanju već je maltene bila “knjiga za svaku kuću”. “Slobodnu decu Samerhila” čitali su i roditelji u našoj zemlji, tragajući za odgovorima na pitanja o ispravnom vaspitanju i školovanju dece.

- Tek sada shvatam apsolutnu slobodu svoje šeme obrazovanja. Vidim da je sva spoljašnja prinuda pogrešna, da je unutrašnja prinuda jedina vrednost. A ako Meri ili David žele da lenčare, lenčarstvo je jedina stvar koja je trenutno neophodna njihovoj ličnosti. Svaki trenutak života zdravog deteta je radni trenutak. Dete nema vremena da sedne i lenji. Lenjanje je nenormalno, to je oporavak i zato je neophodno kada postoji - pričao je svojevremeno Nil.

Dok su Nila mnogi slavili kao čoveka koji je školu prilagodio pravoj prirodi deteta, a ne obratno, mnogi su ga kritikovali ponajviše zbog lošeg kvaliteta predavanja i časova koji su se održavali u Samerhilu, a zatim i zbog “raspuštenosti” učenika i njihovih preterano anarhističkih ideja.

Foto: A.S.Neill’s Summerhill School Arhiva

Učenje nije obavezno

-  Samerhil је роčeо kao eksperimentalna škola. On to više nije. Danas је to demonstraciona škola, jer ona demonstrira da је sloboda moguća - napisao je Nil u knjizi “Slobodna deca Samerhila”. U vreme kada je knjiga napisana (1960.) u ovoj školi boravilo je oko 45 učenika uzrasta između 5 i 16 godina, od kojih su neki bili stranci – petoro iz Skandinavije, jedno iz Holandije, jedno iz Nemačke i jedno iz Amerike. Mnogi od njih bili su etiketirani kao problematična deca u prethodnim školama ili od strane roditelja, dok su neki tu dolazili jer su im roditelji bili uvereni da je Nilov koncept obrazovanja ispravniji od konvencionalnog.

Aleksandar S Nil osnivač škole i prvi direktor Foto: Twitter/A.S. Neill

Deca u Samerhilu zaista jesu bila slobodna u smislu da mogu da rade apsolutno sve što im padne na pamet, sve dok to ne ugrožava druge stanovnike Samerhila, učenike, nastavnike i ostalo osoblje škole. Nisu morali da pohađaju časove. Nisu morali da imaju hobi niti da rade bilo šta što im se nudilo – na primer da majstorišu u radionicama, izrađuju umetnička dela, šiju, čitaju i slično.

- Mogli su, ako bi želeli, po ceo dan da se izležavaju i to je jedan broj njih, po dolasku u Samerhil, i radio. Trebalo im je po nekoliko nedelja ili nekoliko meseci da se zainteresuju za dešavanja u školi i uđu u uobičajene tokove ove demokratske zajednice. Sve odluke u školi donosile su se na sastancima zajednice.

Jedna od učionica škole Samerhil Foto: A.S.Neill’s Summerhill School Arhiva

Na njoj su prisustvovali i učestvovali svi, od direktora škole do petogodišnjaka i svi su imali jednako pravo glasa. Često bi, prisećao se Nil, odrasli bili preglasani i donošene su odluke koje baš i nisu bile za ponos, kao na primer to da se dozvoli pušenje učenicima, jer nije fer da odrasli smeju da puše, a deca ne. Zar nisu svi jednaki?

- Мislim da је dete ро prirodi mudro i realno. Ako mu se omogući da bude samostalno, ako mu odrasli ne sede па glavi sa svojim savetima, ono ćе se razviti najviše što može da se razvije.

- Razumljivo, Samerhil је mesto u kome ćе oni koji poseduju urođenu sposobnost i želju da budu školci – postati školci, dok ćе drugi, čija је jedina sposobnost da čiste ulice – čistiti ulice. No, do sada iz naše škole niti је izašao neko ko је postao čistač ulica, niti ја ovo pričam sa neke snobovske tačke gledišta, budući da bi mi bilo draže da škola oformljuje srećne čistače nego neurotične učene ljude - objasnio je Nil u svojoj knjizi.

Foto: A.S.Neill’s Summerhill School Arhiva

FAKTI:

* Svi časovi u Samerhilu su neobavezni, ali većina dece bira da pohađa časove i polaže državne ispite

*Novi učenisi uglavnom preskaču časove, ali kako se navikavaju na ideju slobode, shvataju da učenje može biti zabavno

* Škola ima nedeljni sastanak na kome se uspostavljaju pravila i svi od najmanjeg deteta do nastavnika i svakog osoblja u školi ima pravo glasa i njegov glas se računa

* Iako su učenici brojniji od nastavnika, shvataju da zakoni koji se donose treba da olakšaju život u školi svakome

* Školski cilj je omogućavanje deci da se emocionalno razvijaju i da kontrolišu vlastite živote. Sva deca se ohrabruju da se razvijaju sopstvenom brzinom bez pritisaka vršnjaka, javnosti ili odraslih.

*Sreća je prioritet Samerihila, sreća je važnija od rezultata na testovima

U knjizi navodi primere sudbine bivših učenika od kojih su neki postali ugledni lekari i profesori, a neki srećni majstori koji vole svoj posao najviše na svetu. Na Vikipedijinoj stranici o školi Samerhil postoji spisak važnih ličnosti koje su pohađale ovu školu.

U našoj zemlji verovatno nisu poznati, jedan je predavač na Univerzitetu u Brajtonu, drugi je muzički producent, treći dizajnira korice rok albuma, četvrti je autor knjiga za decu, peti je profesor arhitekture, a tu je i jedna žena, glumica. Definitivno nema nobelovaca niti uglednih naučnika, ali to i nije cilj Samerhila.

Foto: Telegraf

Nil je umro 1973. godine i tada je školu preuzela njegova supruga. Danas je, po vrlo sličnim principima, vodi Nilova ćerka koja se zove Zoe Redhed sa svojim suprugom Tonijem i sinovima Vilom i Henrijem koji su takođe odrasli u Samerhilu.

Na sajtu škole ispod naziva stoji moto “Osnovana 1921. godine, a još ispred svog vremena”

(Telegraf.rs)