Filmofil Kim Il Sung oteo je južnokorejsku glumicu i reditelja: Za 2 godine snimili su 17 filmova

O bivšem severnokorejskom lideru Kim Džong Ilu javnost zna jako malo. Retko se pojavljivao, još ređe govorio u javnosti, a njegova ljubav prema filmskoj umetnosti poznatu južnokorejsku glumicu koštala je slobode 1978. godine.

Njegova opsednutost filmovima je išla toliko daleko da je odlučio da kidnapuje najpoznatiju južnokorejsku glumicu tog vremena Čoi Ju Hi i njenog supruga reditelja Šin Sang Oka primoravši ih da snime čak 17 filmova.

Ovaj umetnički par, važio je za jedan od najmoćnijih u vreme Zlatnog doba korejske kinematografije 1960-ih godina. Njihova slava je već krajem sedamdesetih bila poljuljana. Njihov brak se raspao jer je Šin započeo aferu sa mlađom glumicom, a Čoi se tih godina ozbiljno mučila da pronađe angažman.

Ona je 1978. godine dobila ponudu za posao u Hong Kongu i odlučila je da otputuje, ali nije mogla ni da sluti šta se krije iza ove primamljive ponude.

Dolazak u Severnu Koreju

Njoj su ponudu poslali agenti iz Severne Koreje. Kada je stigla u Hong Kong kidnapovali su je i brodom odveli u Severnu Koreju. Po dolasku u ovu zemlju nju su na luci dočekali kao veliku zvezdu, a dobrodošlicu joj je poželeo i Kim Džong Il.

- Stegao mi je ruku i rekao "hvala što ste došli"- ispričala je u jednom dokumentarcu tada 90-godišnja Čoi.

U to vreme Kim Džong Il je bio glavna osoba u Severnoj Koreji zadužena za propagandu, a na čelu države još uvek je bio njegov otac Kim Il Sung.

On je bio veliki filmofil, a svoju ljubav prema ovoj umetnosti pretočio je u knjigu "O filmskoj umetnosti" koju je objavio 1973. godine. U svojoj kolekciji imao je navodno više od 30.000 filmova, od čega su mnogi bili pornografskog sadržaja.

U tajnim snimcima koje je Čoi snimila tokom boravka u Severnoj Koreji otkriveno je da je bio razočaran filmovima u Severnoj Koreji i ljubomoran na one koji su se snimali u susednoj državi.

- Zašto svi naši filmovi imaju nistu ideološku podlogu. U njima nema ničeg inovativnog. Zašto imamo ovoliko scena u kojima se plače, svaki naš film ima takve scene. Ovo nisu scene sahrane. Nijedan naš film nije bio na festivalu - pitao se Kim u jednom od tajnih videa koje je glumica snimila.

Ovi snimci su retki u kojima se čuje Kimov glas, budući da je on za razliku od svog oca, ali i sina retko govorio u javnosti.

Kim je očajnički želeo da njegova zemlja osvoji filmsku nagradu, a kao idealan kandidat za reditelja bio je upravo Čoin bivši suprug Šin. Njega su severnokorejski agenti doveli u njihovu zemlju samo nekoliko meseci nakon što je Čoi došla.

Susret bivših supružnika

Nikad nije otkriveno da li je i on kidnapovan ili je dobrovoljno došao. On je jednom prilikom pokušao da pobegne iz Severne Koreje ali je uhvaćen i poslat u radni logor u kom je proveo neko vreme.

Pet godina Kim je držao Šina i Čoi u zarobljeništvu bez da su znali da je ovo drugo u zemlji. Šin je te godine provodio u logoru, a glumica je bila u izolaciji. Konačno 1983. godine Kim je pozvao bivši bračni par na svoju rođendansku proslavu kako bi ih ponovo spojio. Ona je u svojoj ispovesti ovaj susret opisala kao vrlo emotivan i šokantan. Par nije imao previše vremena za sumiranje utisaka, budući da ih je Kim primorao da ubrzanim tempom snimaju filmove u toj zemlji.

- Za dve godine i tri meseca snimili smo 17 filmova. Noću smo spavali po nekoliko sati, radili smo po ceo dan i noć - rekla je Čoi.

Kim nije primoravao glumicu i reditelja da snimaju propagandne filmove u kojima se promoviše njihova zemlja i lider. Umesto toga želeo je filmove koji bi mogli da se prikazuju na festivalima širom sveta. Neki od njih učestvovali su na festivalima u zemljama Istočnog bloka, piše History.

- Pogledao sam većinu tih filmova i mogu da kažem da su pomalo zabavni. Nisu teški za gledanje. Ima dosta romantičnih scena, nema propagande, likovi su humanizovani, bolje razumemo njihovu psihu - rekao je Suk Jang Kim profesor na Univerzitetu u Kaliforniji u Los Anđelesu.

Bekstvo i azil

Čoi i Šin putovali su na evropski filmski festival zajedno sa severnokorejskim agentima. Oni su odseli u hotelu u Beču, nakon što se završio filmski festival u Berlinu na kom su učestvovali. Iskoristili su trenutak nepažnje agenata, seli su u taksi i otišli do ambasade SAD u kojoj su zatražili azil. Tu su živeli sve do 1999. godine kada su se vratili u Južnu Koreju.

- Kim je bio veoma besan, bio je ogorčen jer su ga prevarili. Svi njihovi filmovi povučeni su sa televizija, nigde više niste mogli da vidite njihov lik - kaže profesor.

Šin je preminuo 2016. godine u Južnoj Koreji, a Čoi dve godine kasnije. Zajedno su podigli svoje usvojene dece.

(Telegraf.rs)