Dok su nacisti pucali po ljudima, pretvarala se da je mrtva i preživela masakr u Babinom Jaru

Foto: US Holocaust Memorial Museum/ Julius Schatz, Wikipedia/Johannes Hähle

Pre 80 godina oko 34.000 Jevreja postrojeno je i ubijeno u klancu Babin Jar u ukrajinskoj prestonici Kijev u najvećem nacističkom masakru tokom Drugog svetskog rata. Sahranjeni su u masovnoj grobnici i ostavljeni tamo da ih svet zaboravi.

Preporučujemo

Nakon masovnog ubistva 29. i 30. septembra, nacisti su nastavili da progone Jevreje, mentalno obolele, sovjetske zatvorenike i druge i narednih godina, ubivši oko 200.000 ukupno.

Mračna tačka u istoriji nije zaboravljena. Nakon kolapsa Sovjetskog Saveza, Ukrajina je to zapamtila sa civilnim spomenicima kao lekciju iz prošlosti. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski položio je cveće u podnožje spomen-obeležja Menora.

- Babin Jar. Dve kratke reči koje zvuče kao dva kratka pucnja ali nose duga i užasna sećanja na nekoliko generacija - rekao je Zelenski.

Anatolij Podolski, direktor ukrajinskog centra za studije holokausta u Kijevu, rekao je za Euronews da jevrejski narod i drugi nisu imali predstavu šta se sprema zbog nedostatka informacija o nasističkom zverstvu i antisemitizmu na početku rata.

To je bilo zbog nemačko-sovjetskog pakta o nenapadanju, takozvanog pakta Molotov-Ribentrop, potpisanog između nacističke Nemačke i Sovjetskog Saveza 1939.

- Tokom godina razgovarao sam sa mnogima iz tog vremena i oni nisu videli da će se to desiti. Tokom nemačke okupacije u Prvom svetskom ratu, mnogi kažu da su tretirano dobro. Zbog toga nisu očekivali da će se ovakva zverstva dogoditi u Drugom svetskom ratu - rekao je Podolski.

On je dodao da ni Sovjetski Savez nije obavestio lokalno stanovništvo u Kijevu ili uopšte u Ukrajini oko onoga što će se desiti.

"Pretvarala sam se da sam mrtva"

Jedna od osoba koja je preživela Babin Jar jeste Dina Proničeva, kojoj je naređeno da maršira do jaruge i skine se pre nego što je počela pucnjava. Izbegla je sudbinu mnogih drugih tako što je skočila pre pucnjave i pravila se mrtvom među leševima.

Zadržala je dah kada su nacistički vojnici počeli da prekrivaju grobove.

- Svuda okolo stajali su naoružani fašisti, ukrajinski policajci i opasni psi spremni da rastrgnu ljudsko biće. Pretvarala sam se da sam mrtva. Oni koji su ranjeni ili ubijeni ležali su ispod ili na meni - mnogi su i dalje disali, drugi su stenjali. Odjednom sam čula dete kako plače i doziva mamu. Zamislila sam svoju devojčicu kako plače i ja sam počela da plačem - prisetila se Dina.

Dok je padao mrak, Nemci su i dalje naoružani šetali okolo, završavajući sa ranjenima.

- Osetila sam kako neko stoji iznad mene, ali nisam davala nijedan znak da sam živa, iako je to bilo veoma teško. Tada sam osetila da nas prekrivaju zemljom - rekla je ona.

Zatvorila je oči i tek kada je postalo mračno i tiho, otvorila je oči i stresla zemlju sa sebe, proveravajući sve vreme da nema nikoga oko nje, da je niko ne gleda.

Foto: US Holocaust Memorial Museum/ Julius Schatz, Wikipedia/Johannes Hähle

Nekoliko ljudi preživelo

Poznato je da je oko 29 ljudi preživelo Babin Jar, a Podolski kaže da zverstvo i dalje značajno utiče na Jevreje i druge koji danas žive u Ukrajini.

Mnogi Jevreji, koji su pobegli iz domovine, nikada se nisu vratili.

- Ovo nije samo jevrejska stvar - ovo je zločin protiv čovečnosti. Mogli su da budu doktori, inženjeri. Oni su bili ljudi. Ubili su zato što su Jevreji. Brisanje cele zajednice za dva dana je nešto što je veoma teško da razumemo, čak i 80 godina kasnije - rekao je Jakov Blejč iz Svetskog jevrejskog kongresa.

Ukrajinska vlada planira da napravi memorijalni centar za holokaust u Kijevu, što ne dobija podršku nikoga u Ukrajini.

Podolski kaže da je konstrukcija kontroverzna jer vlada sarađuje sa ruskom organizacijom, dok Blejč kaže da je plan dobar jer će porodice i svet dobili mesto na kom će moći da žale.

- Desetine hiljada ljudi je ubijeno. Stotine hiljada ili milioni imaju porodice koje su tamo umrle. Nemaju mesto na koje mogu da odu i mole se, ogroman broj ljudi je bez grobova. To bi dalo zaključak i mir - rekao je Blejč.

Dok se Ukrajinci slažu oko zločina u Babinom Jaru, istorija nacista i njihova okupacija je kontroverzna tema u Ukrajini, kada su u pitanju druge teme tokom rata.

Jedan od najužasnijih zločina nacista u Drugom svetskom ratu

Pet dana nakon što su nacisti ušli u grad, mine koje su postavljali Sovjeti počele su da eksplodiraju kada je izbila i velika vatra koja je uništila veći deo centra grada.

SS kao i policijski zvaničnici, zajedno sa oficirima 6. armije smatrali su ovo prihvatljivim opravdanjem za vršenje nasilja nad kijevskim Jevrejima koje su već počeli da progone.

Negde između 25. i 27. septembra, odlučili su da poubijaju sve Jevreje. U nedelju, 28. septembra, tek imenovana "sporedna policija" izdala je naređenje kijevskim Jevrejima, na ruskom, ukrajinskom i nemačkom jeziku da se sledećeg jutra u samu zoru pojave na raskrsnici i da sa sobom ponesu lična dokumenta, novac, sve vrednosti koje imaju, kao i toplu odeću.

Nije im rečeno zbog čega, ali je izdat proglas da će svi Jevreji koji se ne pojave, biti streljani.

Nekoliko hiljada Jevreja, očekujući deportaciju, stiglo je na raskrsnicu ulica Melnik i Dehtiarivska, a onda su prešli oko dva i po kilometara pešice.

Tu im je naređeno da se skinu i predaju sve vrednosti i dokumenta koja su imali, a onda su u grupama od po desetoro odvođeni su u klanac Babin Jar, mestu gde su ih Nemci ubijali puškama i mitraljezima.

Čitavo jutro i poslepodne Jevreji - muškarci, žene, deca, kao i nejevrejski muževi i žene zajedno sa svima onima koji su hteli da budu sa njima, stigli su na mesto zločina. Masakr je nastavljen narednog dana kada je još Jevreja stiglo u Babin Jar.

Tako je provalija postala ogromna masovna grobnica. Prema podacima bezbednosne policije, ubili su 33.771 Jevreja za dva dana.

- Jevreji koji su pristizali morali su da legnu na tela prethodno ubijenih Jevreja. Vojnici su stajali iza njih i ubijali ih pucnjem u potiljak - rekao je na suđenju u Nirnbergu pripadnik specijalne komande SS-a Kurt Verner.

Do oktobra je ubijeno više od 50.000 ljudi, a do kraja okupacije 200.000 ljudi.

(Telegraf.rs)