Astronom preklinje kolege vanzemaljce: Ne pokušavajte ovaj eksperiment, uništićete nam galaksiju

Abraham „Avi” Leb je ugledni izraelsko-američki teorijski fizičar koji se bavi astrofizikom i kosmologijom, profesor nauke na Harvardu, najdugovečniji rektor tamošnjeg Odeljenja za astronomiju (2011—2020), osnivač harvardske „Inicijative crne rupe”, kao i direktor Instituta za teoriju i komputaciju pri Centru za astrofiziku Harvard-Smitsonijana.

On je prethodnih godina često znao da uzbudi svetsku javnost polufantastičnim tvrdnjama koje raspaljuju maštu i paniku, i mada je u poslednjih 30 godina dao ozbiljan doprinos naučnom razvoju, i mada su mnoge njegove teorijske pretpostavke kasnije praktično potvrđene od strane drugih naučnika, one su običnom svetu teško razumljive, i nedovoljno interesantne.

Preporučujemo

Napokon, živimo u tabloidiziranom društvu koje traži samo lako svarljivu, spektakularnu informaciju ili tvrdnju; šira javnost se neće zainteresovati za njegovo predviđanje iz 2005, do kojeg je došao sa svojim mlađim saradnikom E. Broderikom, o eventualnom ponašanju crne rupe, koje je potvrđeno trinaest godina kasnije.

Abraham „Avi” Leb, ugledni izraelsko-američki astrofizičar i kosmolog sa Harvarda. Foto: Profimedia/AFP/Lotem Loeb

Ali zainteresovaće se za njegovu tvrdnju da se u Sunčevom sistemu već nalazi jedna vanzemaljska letelica, do čega je došao analizom neuobičajenog ponašanja jednog međuzvezdanog objekta otkrivenog 2017. i nazvanog „Oumuamua”, o kojem je napisao više naučnih radova, u jednom navodeći šest sumnjivih odlika koje ga čine drugačijim od svake druge komete ili asteroida.

Verovatno je bespotrebno naglasiti da se većina njegovih zemaljskih kolega ne slaže s njim po tom pitanju. Kažemo „zemaljskih” kolega, jer je nedavno ponovo izazvao buru, tvrdnjom da bismo se mogli naći u situaciji da nestanemo za tili čas, a da ne znamo ni šta nas je snašlo.

I to zbog delovanja njegovih „vanzemaljskih” kolega. Naime, u tekstu pod naslovom „Kako izbeći kosmičku katastrofu”, objavljenom u popularno-naučnom časopisu „Sajentifik ameriken”, izneo je bojazan da bi napredna vanzemaljska civilizacija mogla sagraditi džinovski akcelerator čestica radi naučnog eksperimenta.

Eksperiment bi mogao poći naopako, izazvati eksploziju tamne energije, koja bi mogla biti kadra da sprži sve pred sobom, u čitavoj našoj galaksiji,i to brzinom svetlosti. Ako želimo da preživimo, tvrdi on, moramo da se odati međuzvezdanoj diplomatiji što pre.

Pixabay.com

„Jedan od načina da izvegnemo kosmičku katastrofu ovog tipa bila bi uspostava međuzvezdanog sporazuma, sličnog Sveobuhvatnom sporazumu o potpunoj zabrani nuklearnih proba”, kaže on, i dodaje da bi svrha toga bila da zaštiti naše zajedničko kosmičko okruženje.

„Bez takvog sporazuma”, dodaje, „ostajemo nam samo nada da će se sve civilizacije ponašati odgovorno kada steknu tehnološku zrelost za građenje ’plankovskog’ sudarača. Morali bismo se uzdati u kosmičku odgovornost naših suseda.”

Dobra stvar je to, smatra on, što, dugoročno gledano, obim takvog sporazuma ne bi morao da ide dalje od našeg Mlečnog puta i njemu najbliže galaksije Andromede, jer bi eksperiment koji pođe naopako dalje od toga, izgubio silinu dok bi došao do nas, zbog ubrzanog širenja univerzuma.

Na spisak tih obećavajućih stvari mi ćemo dodati još neke. Ne samo da mi nemamo diplomatske odnose sa nekom vanzemaljskom civilizacijom s kojom bi trebalo da sklopimo jedan ovakav sporazum, nego nemamo čak ni dokaz da se bilo koja od njih nalazi nekoj relativnoj blizini Zemlje.

foto: pixabay.com

Štaviše, nemamo dokaz da uopšte bilo koja vanzemaljska civilizacija postoji bilo gde u Mlečnom putu ili Andromedi, a kamoli u univerzumu (iako je, zbog obima vaseljene, zbilja malo verovatno da nijedna nigde ne postoji).

Drugo, akcelerator čestica o kojem Leb govori morao bi biti sagrađen u veličini koja je veća od našeg čitavog solarnog sistema („džinovski”, stoga, i nije baš adekvatna reč; možda pre „superdžinovski”). Prema tome, morao bi biti nezamislivo velik. Prema tome, sve to je potpuno hipotetički.

No bez obzira na to što se radi o potpunoj spekulaciji, treba imati u vidu da mi ne bismo primili nikakvo upozorenje unapred; već smo pomenuli da bi se efekat takve eksplozije kretao brzinom svetlosti. Sam Leb napominje da to znači da bismo nestali u treptaju oka, naša planeta i svi mi na njoj, a da toga niko od nas uopšte ne bi bio svestan.

U celoj priči su, ipak, najsigurnije pristalice teorije ravne Zemlje. Oni žive u nekom svom svetu i nema sumnje da bi jedini uspeli da prežive ovakvu katastrofu, koja se njih uopšte ne bi ticala ni na koji način.

(P. L.)