Splet čudnih okolnosti doveo je do tragedije na Jadranu: Kako je potonuo hrvatski Titanik

Foto: Profimedia/Imagno

Putnički parobrod Baron Gauč poslednji put isplovio je 13. avgusta 1914. godine s Malog Lošinja tačno u 12 časova, a zbog greške na komandnom mostu ušao je u minsko polje koje je austrougarska mornarica postavila u pulskom morskom području...

Preporučujemo

Potopljena olupina, koja sada leži u pesku na 40 metara dubine nedaleko od Rovinja, upisana je u Registar kulturnih dobara Republike Hrvatske i najposećenija je destinacija hrvatskog primorja.

Uprkos tome mnogi ne znaju da se ovde skriva hrvatski Titanik, kako se često naziva Barun Gauč jer izgledom podseća na manju verziju tog slavnog parobroda koji je potopljen u noći s 14. na 15. april 1912. godine u Atlantskom okeanu.

Foto: Wikipedia/Magazine Die Gartenlaube

Baron Gauč izgrađen je 1908. godine u Dandiju, u Škotskoj. Brod u vlasništvu prvog i najvećeg parobrodskog preduzeća na Jadranu – Austrijskog Lojda – bio je dug 85 metara, širok 11 metara i visok 7,5 metara.

Vozio je na liniji Trst – Kotor – Trst s pristajanjem u Puli, Malom Lošinju, Zadru, Splitu, Gružu i Herceg Novom, a mogao je prevesti oko 300 putnika.

Parobrod Baron Gauč izgledao je kao umanjena kopija Titanika.

Na poslednje putovanje iz Kotora za Trst krenuo je 12. avgusta 1914. godine, u 12:30 časova. Poslednji put je isplovio iz luke Malog Lošinja sledećeg dana, 13. avgusta, u 12:00 časova.

Zbog prekrcanosti nije pristao u luci u Puli, u kojoj je inače redovno pristajao, tako da mu je isplovljavanje iz lošinjske luke bilo poslednje.

Zbog greške na komandnom mostu mostu ušao je u minsko polje koje je austrougarska mornarica postavila u pulskom morskom području kao zaštitu luke od neprijatelja nakon objave Prvog svetskog rata.

Dakle, austrougarski brod stradao je od austrougarske mine.

Ubrzo nakon ulaska u minsko polje – otprilike šest nautičkih milja jugozapadno od svetionika Sv. Ivan na Pučini, nedaleko od grada Rovinja – došlo je do detonacije i broj je potonuo.

Prema službenim podacima, na brodu je bilo 246 putnika, međutim ta statistika ne obuhvata vojnike i decu do 10 godina starosti.

U obzir treba uzeti i činjenicu da je zbog početka rata bilo nekontrolisanog ukrcavanja, pa tačne brojke do danas nisu poznate.

Odmah je pokrenuta akcija u kojoj je spaseno 148 putnika i 31 član posade.

Poginuli u ovoj pomorskoj tragediji smatraju se prvim žrtvama Prvog svetskog rata na Jadranskom moru.

Istorijski i pomorski muzej Istre u Puli je povodom 100-godišnjice od potonuća broda priredio izložbu "Baron Gauč – prva žrtva Prvog svetskog rata u Istri 1914. – 2014." i izdao brojne publikacije.

Muzej je organizovao dve istraživačke ekspedicije za proveru stanja olupine i tom prilikom sakupili su 184 predmeta sa broda koji se od tada čuvaju u fundusu Zbirke pomorstva i brodogradnje.

Mnogi ljubitelji istorije žele da posete ovo mesto, ali to nije tako jednostavno zato što je ronjenje na tom lokalitetu moguće jedino uz dozvolu Ministarstva kulture.

(Telegraf.rs)