Na današnji dan rođen je Princip: Ubio Ferdinanda, mučen u zatvoru, sahranjen u neobeleženom grobu

Foto: Wikimedia

Na današnji dan, 25. jula 1894. godine, rođen je Gavrilo Princip, pripadnik Mlade Bosne, koji je na Vidovdan, 28. juna  1914. godine izvršio atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju, tokom njihove posete Sarajevu.

Preporučujemo

Princip je rođen u zaseoku Obljaj kod Bosanskog Grahova. Bio je drugo od devetero dece, od kojih je šestoro umrlo u ranom detinjstvu. Gavrilova majka Marija želela je da mu da ime po svom pokojnom bratu Špiri, ali dobio je ime Gavrilo na insistiranje lokalnog pravoslavnog sveštenika, koji je tvrdio da će ime po arhanđelu Gavrilu pomoći da preživi. Gavrilovi roditelji, Petar i Marija, bili su siromašni poljoprivrednici koji su živeli od malo zemlje koju su posedovali.

Izbačen iz škole

Godine 1912, Gavrilo je izbačen iz škole zbog učešća u demonstracijama protiv austrougarskih vlasti, nakon čega je napustio Sarajevo i krenuo je peške na put do Beograda dug 280 kilometara. U Beogradu se dobrovoljno pridružio srpskim četničkim odredima koji su se borili protiv Osmanlija, pod vođstvom majora Vojislava Tankosića, koji je bio pripadnik Crne ruke.

Isprva, Gavrilo je odbijen u regrutnoj kancelariji u Beogradu zbog niskog stasa. Ponižen, vratio se u Bosnu i Hercegovinu i sa bratom je prenoćio u Sarajevu. Narednih nekoliko meseci proveo je na liniji Sarajevo-Beograd. U Beogradu upoznaje Živojina Rafajlovića, jednog od osnivača Srpske četničke organizacije, koji ga šalje (zajedno sa 15 drugih članova Mlade Bosne) u četničkom centru za obuku u Vranju.

Tamo je uvežbavao pucanje, korišćenje bombe i noža, a nakon što je obuka završena vratio se u Beograd.

Dok je Gavrilo boravio u Sarajevu 1913. godine, Austrougarska je proglasila vanredno stanje, primjenjivala vojni zakon, preuzela kontrolu nad svim školama i zabranila sve srpske kulturne organizacije.

Atentat na Franca Ferdinanda

Gavrilo Princip je 28. juna 1914. godine ubio nadvojvodu Franca Ferdinanda i njegovu suprugu, vojvotkinju Sofiju Hotek. Par je stigao u Sarajevo vozom nešto pre 10 sati pre podne i vozio se u trećem automobilu u šestočlanoj povorci prema Gradskoj većnici. Krov na automobilu je bio otvoren kako bi masa imala dobar pogled na putnike.

Na putu do bolnice vozač je pogrešno skrenuo u sporednu ulicu u kojoj je Princip bio pozicioniran ispred lokalne poslastičarnice. Kada je shvatio da je pogrešio, vozač je zakočio i počeo da ići unazad. Dok je to radio, motor je stao. Princip je istupio ispred, izvukao svoj pištolj i iz neposredne blizine ispalio dva hica u pravcu automobila. Prvi je pogodio Franca u vrat, dok je drugi pogodio Sofiju u trbuh. Oboje su preminuli ubrzo nakon toga.

Gavrilo je pokušao da se ubije, ali mu je pištolj oduzet, pre nego što je imao priliku da ispali još jedan hitac. Na suđenju je rekao da žali zbog ubistva vojvotkinje i da je hteo da ubije generala Oskara Poćoreka, ali da je ipak ponosan na ono što je učinio.

- Ja sam jugoslovenski nacionalista, težim za ujedinjenjem svih Jugoslovena, pod bilo kakvim političkim oblikom i za njihovim oslobođenjem od Austrije - rekao je na suđenju.

Crna ruka bila je umešana u atentat zbog koga je Austrougarska izdala demarš Srbiji poznat kao Julski ultimatum, a koji je bio jedan od uzroka izbijanja Prvog svetskog rata.

Mučen u zatvoru

Pošto je bio veoma mlad za smrtnu kaznu, Princip je osuđen na 20 godina zatvora, koju je služio u češkom Terezinu.

U zatvoru je bio mučen, a zbog loših zatvorskih razboleo se i umro neposredno pred kraj Prvog svetskog rata.

U unutrašnjosti ćelije smeštene u tvrđavi Terezin, danas samo u zid ugrađeni okovi za koje je Gavrilo Princip bio svezan, svedoče o njegovoj mučeničkoj smrti.

Atentator na prestolonaslednika nije smeo da komunicira sa drugim zatvorenicima, a iz samice je mogao da izađe jednom dnevno, svega na nekoliko minuta. Desna ruka mu je amputirana zbog gangrene, a tuberkuloza ga je dotukla. Pred smrt je imao svega 40 kilograma.

Princip je zauvek zatvorio oči 28. aprila 1918. godine, u 24. godini, sedam meseci pre kraja Prvog svetskog rata. Detalji njegovog tamnovanja do danas nisu potvrđeni sa sigurnošću, već se o njima zna na osnovu svedočenja zatvorenika i stražara. U njegovoj ćeliji nađen je i natpis, urezan u zid: "Naše sjene će hodati po Beču, lutati po dvoru, plašiti gospodu..."

Natpisa više nema, a polemike oko toga da li je Princip bio heroj ili terorista, vode se i dan danas.

Na zidu ispred ćelije ugrađena je skromna ploča sa imenom zatvorenika, glavnog aktera sarajevskog atentata, koji je poslužio vladajućoj monarhiji da ultimatumom Srbiji započne jedan od najkrvavijih ratova u svetskoj istoriji.

Dva groba za Principa

Prema unapred predviđenom planu, telo Principa trebalo je da zauvek nestane. Sahranjen je noću u neobeleženom grobu na mesnom katoličkom groblju, ali je jedan od vojnika koji su učestvovali u kopanju rake, Čeh po nacionalnosti, nakon rata otkrio lokaciju groba.

Posmrtni ostaci Gavrila Principa i ostalih učesnika atentata su 7. jula 1920. preneseni u zajedničku grobnicu u Sarajevu da bi 1939. bili sahranjeni u “Kapeli Vidovdanskih heroja”.

Na ploči ugrađenoj u kapeli na kojoj se nalazi natpis “Vidovdanski heroji” sa imenima Vidovdanskih heroja stoje i Njegoševi stihovi: “Blago tome ko dovijek živi, imao se rašta i roditi”.

(Telegraf.rs)